Lejli Kalamujić dodjeljena nagrada “Edo Budiša”

Godišnja knji­žev­na nagra­da Istarske župa­ni­je “Edo Budiša” dodje­lju­je se u spo­men na rovinj­skog knji­žev­ni­ka Eda Budišu (1958. – 1984.), čije je dje­lo una­toč pre­ra­noj smr­ti osta­vi­lo snaž­no i pre­poz­nat­lji­vo nas­lje­đe u istar­skoj i hrvat­skoj knji­žev­nos­ti, pogo­to­vo u krat­kim pri­po­vje­dač­kim for­ma­ma. Nagrada se dodje­lju­je autoru/autorici do 35 godi­na sta­ros­ti kojemu/kojoj je u proš­loj godi­ni objav­lje­na zbir­ka krat­kih pri­ča ili na podru­čju s kojeg nije potre­ban pri­je­vod na hrvat­ski jezik (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora). U kon­ku­ren­ci­ju ula­ze i mla­di auto­ri iz zema­lja Srednje i Južne Europe čiji je pri­je­vod zbir­ke objav­ljen na nave­de­nom podru­čju. Dosadašnji dobit­ni­ci su Srđan Srdić (2012.), Marko Pogačar (2013.), Bojan Krivokapić (2014.) i Ivana Bodrožić (2015.).

Prosudbeni žiri u sas­ta­vu Boris Koroman, Ivana Ujčić, Neven Ušumović i Vanesa Begić odlu­čio je da ove godi­ne nagra­du dodi­je­li Lejli Kalamujić za zbir­ku pri­ča Zovite me Esteban (Sarajevo, Dobra knji­ga, 2015.). Zbir­ka je to koja se sas­to­ji od devet­na­est krat­kih pri­ča. Iako su neke od njih objav­lji­va­ne samos­tal­no te se mogu čita­ti i zaseb­no, u for­mal­nom jedins­tvu zbir­ke pos­ta­ju dije­lo­vi čvr­š­će nara­tiv­ne cje­li­ne koja se uspos­tav­lja na dije­get­skoj i motiv­sko-temat­skoj osi. Glas u prvom licu koji ih sve obje­di­nju­je glas je pri­po­vje­da­či­ce, ujed­no i foka­li­za­to­ri­ce, dok se u goto­vo svim pri­ča­ma smje­nju­ju isti/e akteri/ce.

 
 
 
 
 
 
 
“Priče u zbir­ci Lejle Kalamujić Zovite me Esteban pove­zu­je auto­bi­ograf­ska potra­ga za maj­kom. Pisanje i ima­gi­na­ci­ja ima­ju pre­sud­nu ulo­gu u toj potra­zi. Lik maj­ke s odras­ta­njem pri­po­vje­da­či­ce mije­nja svo­je lice i dobi­va nove crte, iza­zi­va neo­če­ki­va­ne emo­ci­je. U tak­voj pri­po­vjed­noj kons­te­la­ci­ji i rat dobi­va dub­lju dimen­zi­ju od poli­tič­ke: rat kao nasil­na nega­ci­ja bli­skos­ti, praz­ni­na koja se širi među lju­di­ma, one­mo­gu­ću­je intim­ne veze i inte­gra­ci­ju osob­nog, unu­tar­njeg svi­je­ta. Proza Lejle Kalamujić na sva­koj razi­ni nadi­la­zi ispo­vjed­no, dnev­nič­ko pisa­nje: sup­til­nom figu­ra­tiv­noš­ću i inter­tek­s­tu­al­noš­ću auto­ri­ca tran­sfor­mi­ra auto­bi­ograf­ske momen­te u rezo­nant­ne knji­žev­ne struk­tu­re. Knjiga Zovite me Esteban neza­bo­rav­no je, potres­no knji­žev­no dje­lo.“ Obrazložila je komi­si­ja za dodje­lu nagra­de “Edo Budiša” u pri­op­će­nju za medije.

Više o zbir­ci pro­či­taj­te ovdje. 

• Lejla Kalamujić
• nagrada Edo Budiša 2016.
• Zovite me Esteban