Predavanje Žarka Puhovskog “Invalidni fašizam kao opasnost?” u Premanturi

24.10.2018.

Fenoliga – udru­ga u kul­tu­ri i JU Kamenjak orga­ni­zi­ra­ju pre­da­va­nje Žarka Puhovskog na temu „Invalidni faši­zam kao opas­nost?” koje će biti odr­ža­no u čet­vr­tak, 25. lis­to­pa­da u 19.30 sati u pre­man­tur­skoj Školi na placi.

„Fašizam je u lokal­no­me (ali i svjet­skom) jav­nom pros­to­ru pos­ljed­njih godi­na češ­će spo­mi­njan no ika­da u pos­ljed­njih sedam­de­se­tak godi­na, ali, za raz­li­ku od rani­je situ­aci­je, goto­vo isklju­či­vo u nega­tiv­no­me vri­jed­nos­nom kodu. Pojam je od poče­ta­ka kori­šten nedo­volj­no pre­ciz­no, a s vre­me­nom sve više i hoti­mi­ce nepre­ciz­no – kao neka vrst poli­tič­ke psov­ke – pa je danas teško pre­ci­zi­ra­ti nje­go­vo nav­las­ti­to zna­če­nje. U sva­ko­me slu­ča­ju, ozbilj­no razum­lje­ni faši­zam bi morao zna­či­ti barem tro­ja­ku pojav­nost: ide­olo­gi­ju, pokret i pore­dak. Budući da sadaš­njost ne poz­na­je ovu (kom­plek­s­nu) pojav­nost, nuž­no se radi o dje­lo­mič­nim, inva­lid­nim feno­me­ni­ma. Ključno je sto­ga pita­nje – kako načel­no, teorij­sko, tako i izved­be­no, tak­tič­ko – slje­de­će: tre­ba li ova­kav fašis­tič­ki poten­ci­jal (koji se pojav­lju­je na mno­gim mjes­ti­ma u Evropi) biti odli­ko­va­nim objek­tom koje­mu se suprot­stav­lja­ju lje­vi­ca i cen­tar? Prethodno se pita­nje, zaključ­no, može refor­mu­li­ra­ti i na dru­gi poli­tič­ko-stra­te­gij­ski vje­ro­jat­no pro­duk­tiv­ni­ji način: ne navo­di li suvre­me­ni anti­fa­ši­zam (u uvje­ti­ma u koji­ma real­no­ga fašiz­ma nema) na impli­cit­no pri­hva­ća­nje manje zaoš­tre­nih kapi­ta­lis­tič­kih for­mi i time dugo­roč­no ošte­ću­je moguć­nos­ti reali­zi­ra­nja pri­je­ko potreb­ne druš­tve­ne pro­mje­ne?“, piše u opi­su predavanja.

Žarko Puhovski rođen je 1946. godi­ne u Zagrebu, gdje je zavr­šio i ško­lo­va­nje. Nakon stu­di­ja fizi­ke (u Zagrebu) i filo­zo­fi­je (u Frankfurtu) zavr­šio Fakultet poli­tič­kih nauka u Zagrebu. Od 1973. asis­tent u Institutu za filo­zo­fi­ju Sveučilišta u Zagrebu, od 1975. do 2012. pre­da­vao Filozofiju poli­ti­ke i srod­ne kole­gi­je na Filozofskom fakul­te­tu u Zagrebu. Objavio šest knji­ga i dvjes­to­ti­njak rado­va na hrvat­sko­me jezi­ku iz podru­čja filo­zo­fi­je poli­ti­ke, eti­ke, filo­zo­fi­je kul­tu­re, filo­zo­fi­je pra­va, mirov­ne teori­je, te teori­je soci­jal­nih zna­nos­ti, kao i više dese­ta­ka rado­va na stra­nim jezi­ci­ma, pre­tež­no na engle­sko­me i nje­mač­ko­me. Koautor prvo­ga hrvat­skog plu­ra­lis­tič­kog izbor­nog zako­na 1989. Nositelj Posebne nagra­de Evropskoga rek­tor­skog klu­ba za dje­lo­va­nje za mir i pro­tiv kse­no­fo­bi­je za 1993. Suosnivač, pro­gram­ski ute­me­lji­telj i više­go­diš­nji pred­sjed­nik prve jugos­la­ven­ske alter­na­tiv­ne poli­tič­ke orga­ni­za­ci­je UJDI, od 1988., te Hrvatskoga hel­sin­škog odbo­ra za ljud­ska pra­va od 1993.

Priredio B. V.