Otvorena izložba „Čega se bojiš?“ u Etnografskom muzeju Istre u Pazinu

Otvorenje izlož­be „Čega se bojiš? Strah u našoj sva­kod­ne­vi­ci“ odr­ža­no je u petak, 13. pro­sin­ca u Etnografskom muze­ju Istre u Pazinu. Na otva­ra­nju izlož­be uvod­nim govo­ri­ma broj­noj su se publi­ci obra­ti­li kus­to­si­ca EMI‑a Ivona Orlić, zamje­ni­ca gra­do­na­čel­ni­ka Grada Pazina Mirjana Galant i kus­tos izlož­be Mario Buletić.

- Htjela bih samo nagla­si­ti da je ovih zad­njih četi­ri mje­se­ca Mario imao još jed­nu, usu­di­la bih se reći kla­sič­ni­ju izlož­bu zajed­no s kole­gi­com Mirjanom Margetić o Antonu Bošcu i nje­go­vim ruko­tvo­ri­na­ma, odnos­no umjet­nič­kim inter­pre­ta­ci­ja­ma sva­kod­nev­ni­ce Istre. No vra­ti­mo se današ­njoj izlož­bi pos­tav­lja­ju­ći si pita­nje: emo­ci­ja u antro­po­lo­gi­ji – pomod­ni trend ili inter­dis­ci­pli­nar­na plat­for­ma? Pitanje emo­ci­ja je u tra­di­ci­onal­noj antro­po­lo­gi­ji bilo zapos­tav­lje­no nauš­trb istra­ži­va­nja aps­trak­t­nih sus­ta­va poput srod­stva i jezi­ka jer emo­ci­je su nešto što je teško mjer­lji­vo i gdje se naiz­gled gubi na zna­če­nju. Emocije je teško znans­tve­no uklo­pi­ti i dis­ci­pli­ni­ra­ti. Mario svo­jim radom pra­ti suvre­me­ne toko­ve svjet­ske antro­po­lo­gi­je. U zad­nje dvi­je deka­de antro­po­lo­gi­ja je sve više usmje­re­na na pita­nje: na koji način se emo­ci­je mogu pro­uča­va­ti, ali i kako ih arti­ku­li­ra­ti? Jedan od nači­na, i po mom sudu vrlo uspje­šan, je i pos­tav­lja­nje ove izlož­be. „Čega se bojiš?“ pri­ka­zu­je strah kroz zvuk, sli­ku u pokre­tu, foto­gra­fi­ju, pred­me­te poput zubar­ske sto­li­ce i oruž­ja. Dakle boji­mo se rata, boli, zmi­ja, eko­lo­ških katas­tro­fa, visi­na, dubi­na, od nuž­nos­ti bije­ga, ali i onih koji bije­že k nama. Smatra se da bez stra­ha nema živo­ta, kre­ću­ći od uro­đe­nih reflek­sa, pri­mje­ri­ce stra­ha od praz­nog pros­to­ra, među­tim ima i teori­ja koje sma­tra­ju da je sva­ki strah ustva­ri u konač­ni­ci strah od smr­ti. Bojimo se i o tome tre­ba raz­go­va­ra­ti, izra­ža­va­ti se u naj­raz­li­či­ti­jim for­ma­ti­ma, a muzej tre­ba pos­lu­ži­ti kao plat­for­ma s počet­ka pri­če na koju će se upra­vo na ova­kav način, kroz raz­li­či­te priz­me uka­za­ti na emo­ci­je. Hvala Mariju koji nas je sve potak­nuo na raz­miš­lja­nje pa i o tome koli­ko smo sret­ni jer živi­mo bez veći­na uka­za­nih nam bojaz­ni i stra­ho­va, kaza­la je kus­to­si­ca EMI‑a Ivona Orlić.

- Kao prvo želim čes­ti­ta­ti auto­ru Mariju Buletiću i orga­ni­za­to­ru ove izlož­be Etnografskom muze­ju Istre na ova­ko ins­pi­ra­tiv­noj i ose­buj­noj izlož­bi koja se ustva­ri tiče svih nas. Strah je jed­na od temelj­nih i naj­ja­čih emo­ci­ja i ta nas emo­ci­ja na neki način i čini lju­di­ma. Svi mi osje­ća­mo stra­ho­ve od objek­tiv­nih do subjek­tiv­nih koji utje­ču na naše živo­te i na naše pona­ša­nje. Radi se o vrlo ins­pi­ra­tiv­noj temi što se vidi i po veli­kom bro­ju surad­ni­ka, a ono što je važ­no jest da su se na izlož­bi uklo­pi­li ne samo izlož­be­ni pred­me­ti već i mul­ti­me­di­jal­ni sadr­žaj pa mi kao posje­ti­te­lji ima­mo pot­pu­ni doživ­ljaj tog stra­ha koji po izlo­že­nom vidi­mo da ima raz­li­či­te dimen­zi­je, kaza­la je Mirjana Galant, zamje­ni­ca gra­do­na­čel­ni­ka Grada Pazina.

- Puno je surad­ni­ka koji su dopri­ni­je­li ovoj izlož­bi i zahva­lju­jem svi­ma koji su ovdje pri­sut­ni i oni koji nisu mogli biti tu. Sretan sam što je ova avan­tu­ra napo­kon zavr­ši­la jer od samog počet­ka ni meni nije bilo jas­no u kojem smje­ru ide. Ivona i Mirjana govo­ri­le su o tim stva­ri­ma koje su nit vodi­lja od samog počet­ka – dak­le uni­ver­zal­nost te emo­ci­je, sve­pri­sut­ne u našim živo­ti­ma, koja usmje­ra­va naša raz­miš­lja­nja i pos­tup­ke, naše odno­se pre­ma lju­di­ma, stva­ri­ma i dru­gim emo­ci­ja­ma. Radi se o temi koja je jako opip­lji­va, ali opet teško sav­la­di­va. Ova izlož­ba od samog počet­ka nije ima­la pre­ten­zi­ju dava­ti odgo­vo­re jer njih ima ono­li­ko koli­ko si ih čovjek sam može dati. Ja sam te odgo­vo­re ili suoča­va­nje s tom temom išao tra­ži­ti u nekim znans­tve­nim teme­lji­ma, a to je zna­či­lo ići pre­ma pri­rod­nim i druš­tve­nim zna­nos­ti­ma. No sve to nije dovolj­no jer svat­ko nudi svo­je odgo­vo­re koji su svi toč­ni i isprav­ni tako da nisam mogao odus­ta­ti od sve­ga toga. Paralelnim putem foku­si­rao sam se i na kul­tur­ne aspek­te stra­ha koji su zna­čaj­ni za antro­po­lo­gi­ju i etno­lo­gi­ju, dak­le dis­ci­pli­nu kojom se mi bavi­mo. Strah je uni­ver­zal­na emo­ci­ja i to mi je na počet­ku bio iza­zov na koji sam se zaka­čio. Budući da je strah jed­na jako subjek­tiv­na stvar odlu­čio sam spo­ji­ti i više raz­li­či­tih pogle­da – ne samo znans­tve­nih već i umjet­nič­kih, kazao je kus­tos izlož­be Mario Buletić koji je potom nabro­jao broj­ne surad­ni­ke – ins­ti­tu­ci­je i poje­din­ce – koji su pot­po­mo­gli u stva­ra­nju ove izložbe.

Mreža surad­ni­ka na izlož­bi – su-kre­ato­ra poje­di­nih seg­me­na­ta – je izra­zi­to raz­gra­na­ta. Idejni kon­cept i autor­stvo izlož­be pot­pi­su­je Mario Buletić, viši kus­tos Etnografskog muze­ja Istre. Zvučnu ins­ta­la­ci­ju za potre­be izlož­be napra­vi­li su glaz­be­ni­ci Alen i Nenad Sinkauz koji su nakon uvod­nih govo­ra ima­li i jedan glaz­be­ni nas­tup uži­vo. Autorski video rad izra­dio je mul­ti­me­di­jal­ni umjet­nik Davor Sanvincenti, dok se za uvod­nu foto-ins­ta­la­ci­ju pobri­nuo Dejan Štifanić. U izlož­bi su kori­šte­ni i rado­vi dru­gih auto­ra: crte­ži Nadana Rojnića, rad Josipa Pina Ivančića, krat­ki igra­ni film Nine Violić, foto­gra­fi­je Romea Ibriševića. Posebno se isti­če repor­taž­na seri­ja foto­gra­fi­ja Sergeya Ponomareva, za koje je autor nagra­đen Pulitzerovom nagra­dom. Postav izlož­be osmis­lio je Emil Jurcan, a gra­fič­ko obli­ko­va­nje pot­pi­su­je Tihana Nalić. Dragan Dimovski, muzej­ski pre­pa­ra­tor, pobri­nuo se za teh­nič­ku reali­za­ci­ju izlož­be. Međuinstitucionalna surad­nja tako­đer je pri­sut­na pa je dopri­nos izlož­bi dao i Diego Han, povjes­ni­čar s Instituta za povi­jes­na istra­ži­va­nja u Rovinju. Veliki dio izlo­že­nih pred­me­ta dola­zi iz raz­li­či­tih hrvat­skih muze­ja: Muzeja gra­da Pazina, Hrvatskog pri­ro­dos­lov­nog muze­ja, Tehničkog muze­ja Nikola Tesla, Etnografskog muze­ja Zagreb, Povijesnog i pomor­skog muze­ja Istre, Muzeja gra­da Rovinja, a dio izlo­že­ne gra­đe je i iz pri­vat­nih kolekcija.

Izložba će biti otvo­re­na do 31. svib­nja 2020. godi­ne. Pokrovitelji su Ministarstvo kul­tu­re Republike Hrvatske i Istarska županija.

Tekst i foto­gra­fi­je Boris VINCEK

• ETNOGRAFSKI MUZEJ ISTRE
• Ivona Orlić
• Mario Buletić