Što je legitimno, što je stvarno, što je autentično, a što inscenirano?

• Povodom odr­ža­va­nja 23. fes­ti­va­la Media Mediterranea, udru­ga Metamedij je na svo­jim stra­ni­ca­ma obja­vi­la iscr­p­ni raz­go­vor s umjet­ni­com Ivanom Tkalčić koja pot­pi­su­je ovo­go­diš­nju kus­to­sku kon­cep­ci­ju fes­ti­va­la u orga­ni­za­ci­ji udru­ge Metamedij. Od nje su prvo htje­li doz­na­ti koli­ko su pro­gra­mi, kao što je Zlatna lube­ni­ca važ­ni za mla­de umjetnike:

- Zlatna lube­ni­ca već pet godi­na za redom podu­pi­re mla­de umjet­ni­ke i umjet­nič­ke kolek­ti­ve koji se bave suvre­me­nom umjet­noš­ću, novim medi­ji­ma i ino­va­tiv­nim umjet­nič­kim prak­sa­ma. Svaki oblik pot­po­re sce­ne, naru­či­to u poče­ci­ma umjet­nič­kog dje­lo­va­nja je dobro­doš­la i nosi svo­je­vr­s­no priz­na­nje u umjet­nič­kom podru­čju rada, pre­poz­na­je trud, ino­va­tiv­nost, vri­jed­nos­ti  i posve­će­nost. Naravno, bilo bi dobro kada bi tak­vih ini­ci­ja­ti­va i pri­li­ka bilo što više.

Posebnost Zlatne lube­ni­ce jest u tome što se dodje­lju­je mla­dim umjet­ni­ci­ma izme­đu 18 i 35 godi­na. Što bi savje­to­va­la mla­dim umjet­ni­ci­ma, koji su netom izaš­li sa Akademija, kako da kre­nu pro­na­la­zi­ti izvo­re finan­ci­ra­nja ili spon­zo­re te moguć­nos­ti izla­ga­nja, da bi što pri­je kre­nu­li ostva­ri­va­ti svo­ju umjet­nič­ku karijeru? 

- Bilo bi dobro već tije­kom stu­di­ja isko­ris­ti­ti što više moguć­nos­ti kao što su raz­mje­ne putem ERASMUS+ i bila­te­ral­nih pro­gra­ma. U Hrvatskoj, ali i u svi­je­tu, umjet­nič­ko dje­lo­va­nje čes­to ovi­si o vlas­ti­tom anga­žma­nu i zain­te­re­si­ra­nos­ti te je nakon diplo­me potreb­no kon­ti­nu­ira­no usa­vr­ša­va­nje, pra­će­nje sce­ne i što češ­će pri­jav­lji­va­nje na natje­ča­je. Već duže vri­je­me pos­to­ji niz moguć­nos­ti i natje­ča­ja koji nude finan­ci­ra­nje umjet­nič­kih bora­va­ka u ino­zem­s­tvu, pro­duk­ci­ju rado­va, izla­ga­nje i slič­no. Prijava na što više raz­li­či­tih pro­gra­ma i pro­je­ka­ta našeg inte­re­sa, koje narav­no uklju­ču­ju neka­kav oblik nov­ča­ne pot­po­re ili sti­pen­di­je za rad, je dobra opci­ja da se sami uzdr­ža­va­mo dok radi­mo ono što volim. Bez obzi­ra na to ako nas odre­đe­na ins­ti­tu­ci­ja odbi­je ili ne dobi­je­mo pozi­ti­van odgo­vor na pos­la­nu pri­ja­vu na natje­čaj, tre­ba biti upo­ran i ne odustajati.

„Inscenirana auten­tič­nost“, ovo­go­diš­nja tema Media Mediterranea fes­ti­va­la, godi­na­ma je pri­sut­na u jav­nom diskur­su. Međutim, koli­ko se ona dodat­no poten­ci­ra­la time što se život u zad­njih godi­nu i pol dana još više pre­se­lio u vir­tu­al­nu sfe­ru i na druš­tve­ne mreže? 

- Trenutna situ­aci­ja nas je sva­ka­ko više usmje­ri­la na vir­tu­al­ne plat­for­me i pro­du­lji­la vri­je­me koje pro­vo­di­mo onli­ne. U tak­voj stre­lo­vi­toj vir­tu­al­noj tran­sfor­ma­ci­ji, ekra­ni su nas brzo usi­sa­li, te se naš život goto­vo ins­tant­no pre­se­lio onli­ne. Uz takav brzi pomak pre­ma vir­tu­al­nom, osta­lo nam je i dalje loše sje­ća­nje na feno­me­ne poput Fake News i Cambridge Analytics koji su u jed­nom tre­nut­ku dove­li do pove­ća­nja dezin­for­ma­ci­ja i poja­ča­va­nja glo­bal­ne ero­zi­je povje­re­nja u ins­ti­tu­ci­je i medi­je. Prisutnost tih feno­me­na je i dalje vid­lji­va te kroz sadaš­nju situ­aci­ju dodat­no poten­ci­ra­na. Iako su Facebook i dru­ge veli­ke druš­tve­ne mre­že navod­no zauze­le jači stav kako bi zašti­ti­le pri­vat­nost svo­jih koris­ni­ka, vra­ća­nje povje­re­nja može biti iza­zo­van zada­tak. Skandali poput ovih pro­mi­je­ni­li su način na koji poje­din­ci kon­zu­mi­ra­ju sadr­žaj na druš­tve­nim mre­ža­ma te pove­ća­li osje­ćaj skep­ti­ciz­ma pre­ma mno­gim tema­ma. Edelman Trust Barometer poka­zu­je kako 57% koris­ni­ka na Internetu vje­ru­je da su medi­ji zaga­đe­ni nepo­uz­da­nim infor­ma­ci­ja­ma, a 76% se bri­ne zbog toga što se laž­ne infor­ma­ci­je i laž­ne vijes­ti koris­te kao oruž­je pro­tiv njih.

Koji su ti kri­te­ri­ji bili u oda­bi­ru umjet­nič­kih dje­la koje ćemo moći vidje­ti na ovo­go­diš­njem festivalu? 

- U sklo­pu ovo­go­diš­njeg Media Mediterranea fes­ti­va­la ima­mo više izlož­be­nih pros­to­ra u koji­ma se reali­zi­ra pro­gram fes­ti­va­la, tako da auto­ri odnos­no fina­lis­ti koji izla­žu u sklo­pu natje­ča­ja Zlatne lube­ni­ce pos­tav­lje­ni su u pros­to­ru Srpskog kul­tur­nog cen­tra u Istri, dok su rado­vi pozva­nih odnos­no gos­tu­ju­ćih auto­ra pos­tav­lje­ni u pros­to­ru Augustovog hra­ma i Europskog cen­tra za mir i razvoj. Radovi fina­lis­ta 5. Zlatne lube­ni­ce oda­brao je struč­ni žiri u sas­ta­vu dizaj­ne­ra Olega Šurana, kus­ti­si­ce Olge Majcen Linn, umjet­ni­ka Hrvoja Hiršla i proš­lo­go­diš­nje pobjed­ni­ce Zlatne lube­ni­ce Anje Maleć. Pozvani, odnos­no gos­tu­ju­ći auto­ri su ove godi­ne Alex Brajković s radom „Generative Contemplation“, Hrvoje Hiršl s radom „Kolaps“, Tjaša Kalkan s radom „Posejdonov gnjev“, Luka Kedžo s radom „Who Lives Here, Who Lives Here?“, Luana Lojić s radom „Bits of real: for deve­lop­ment pur­po­ses only“, Niko Mihaljević s radom „Need Your Love So Bad“ i Lana Stojićević s radom „Sunny Side“. Pozvani auto­ri savr­še­no odgo­va­ra­ju pred­lo­že­noj ovo­go­diš­njoj temi, a u svo­jim rado­vi­ma ne samo da pre­poz­na­ju situ­aci­je u kojoj se tre­nut­no nala­zi­mo, nego i pos­tav­lja­ju dalj­nje moguć­nos­ti dje­lo­va­nja u obli­ku ispi­ti­va­nja, pri­hva­ća­nja, nega­ci­je, odbi­ja­nja, odus­ta­ja­nja, odstu­pa­nja od pro­pi­sa­nog uz poten­ci­jal­ne pri­jed­lo­ge za rege­ne­ra­ci­ju, novi način raz­miš­lja­nja i zamiš­lja­nje dru­gih ili dru­ga­či­jih smje­ro­va budućnosti.

Koliko je bila zah­tjev­na reali­za­ci­ja izložbi?

- Premda se pro­gram odvi­ja samo u jed­nom tjed­nu, nje­go­vo pla­ni­ra­nje, orga­ni­za­ci­ja i reali­za­ci­ja zapo­če­ta je zavr­šet­kom proš­lo­go­diš­njeg 22. Media Mediterranea fes­ti­va­la. Kao i kod broj­nih dru­gih fes­ti­va­la, orga­ni­za­ci­ja svih sudi­oni­ka, pros­to­ra, pro­gra­ma i nje­go­va mate­ri­ja­li­za­ci­ja dugo­tra­jan je pro­ces, a ono što publi­ka vidi na kra­ju, samo je vrhu­nac naše sklad­ne izved­be. Tu su sva­ka­ko od veli­ke važ­nos­ti svi čla­no­vi orga­ni­za­cij­skog tima fes­ti­va­la, koji­ma sam dubo­ko zahval­na jer bez njih ne bi bilo mogu­će reali­zi­ra­ti ovo­go­diš­nju Media Mediterraneu u ovak­vom obli­ku. Za reali­za­ci­ju fes­ti­va­la bili su potreb­ni kon­ti­nu­ira­ni kon­tak­ti tije­kom godi­ne i inten­zi­van rad u pos­ljed­njim tjed­ni­ma pri­je otvorena.

U kojoj mje­ri ti je zanim­lji­vo da se fes­ti­val odr­ža­va upra­vo u vri­je­me turis­tič­ke sezo­ne, ako zna­mo da je turis­ti­fi­ka­ci­ja jedan od tipič­nih pri­mje­ra ins­ce­ni­ra­ne autentičnosti?

- Da, upra­vo izraz “ins­ce­ni­ra­ne auten­tič­nos­ti” se čes­to koris­ti u podru­čju turiz­ma i ozna­ča­va način na koji se tra­di­ci­onal­na kul­tu­ra pred­stav­lja (tj. pos­tav­lja, ins­ce­ni­ra) posje­ti­te­lji­ma. Inscenirani sadr­žaj mogu pos­ta­vi­ti turis­tič­ki dje­lat­ni­ci, ali to može biti i način na koji lokal­no sta­nov­niš­tvo per­ci­pi­ra ono što turis­ti žele vidje­ti i doži­vje­ti. Stvarni život i kul­tu­ra zajed­ni­ce čes­to se odvi­ja­ju u podru­čji­ma koje turis­ti vje­ro­jat­no neće posje­ti­ti. Kroz ovo­go­diš­nji fes­ti­val pos­tav­lja­mo pita­nja: što je legi­tim­no, što je stvar­no, što je auten­tič­no, a što ins­ce­ni­ra­no. Odnosno, čemu se može vje­ro­va­ti, što se teme­lji na činje­ni­ca­ma, vje­ro­dos­toj­nos­ti i isti­ni. Mislim da je ovo vri­je­me, a pod time ne mis­lim nuž­no vri­je­me veza­no isklju­či­vo uz turis­tič­ku sezo­nu već i uz cije­lu situ­aci­ju u kojoj smo se zatek­li pro­tek­lih godi­nu i pol dana, upra­vo savr­še­no za pos­tav­lja­nje tak­vih pitanja.

2018. godi­ne bila si jed­na od fina­lis­ti­ca Zlatne lube­ni­ce sa radom ”_new wor­ld”, a iste si godi­ne sudje­lo­va­la putem Udruge Metamedij i na među­na­rod­nom rezi­den­ci­jal­nom pro­gra­mu Summer Sessions u Rotterdamu. Ove godi­ne pot­pi­su­ješ kus­to­sku kon­cep­ci­ju fes­ti­va­la. Kako gle­daš na ovaj napre­dak surad­nje sa Metamedijem kroz pos­ljed­nje tri godi­ne? Što još može­mo oče­ki­va­ti u dalj­njoj suradnji?

- Izrazito me vese­li kada se počet­na ini­ci­ja­ci­ja u obli­ku sudje­lo­va­nja na izlož­bi ili borav­ka na rezi­den­ci­ji pre­tvo­ri u dugo­go­diš­nju surad­nju. Drago mi je gra­di­ti i učvr­š­ći­va­ti odnos s poje­di­nim subjek­ti­ma u druš­tvu i pri tome pro­ši­ri­va­ti i flu­id­no mije­nja­ti ulo­ge. Mislim da kroz tak­vo dje­lo­va­nje može­mo dopri­ni­je­ti kre­ira­nju kva­li­tet­nog pro­gra­ma i osje­ća­ja zajed­nič­kog dopri­nos zajed­ni­ci. Zanimljive su raz­li­či­te ulo­ge koje se mogu reali­zi­ra­ti kroz ova­kav tip surad­nje, ulo­ga umjet­ni­ka, vodi­te­lja radi­oni­ce ili kus­to­sa. Ne vidim svo­ju tre­nut­nu pozi­ci­ju nuž­no kao više ili manje važ­nu. Svako iskus­tvo je ima­lo svo­ju puta­nju i ispu­nja­va­ju­će nači­ne dje­lo­va­nja koji su jed­na­ko važ­ni. Vjerujem da će se naše zajed­nič­ko dje­lo­va­nje, u odre­đe­nim ulo­ga­ma nas­ta­vi­ti i kroz slje­de­će godine.

Sudjelovala si 2019. godi­ne na WHW Akademiji, među­na­rod­nom obra­zov­nom pro­gra­mu u tra­ja­nju od sedam mje­se­ci nami­je­nje­nom umjetnicima/ama koji su na počet­ku razvi­ja­nja svo­je prak­se. Na ovom inten­ziv­nom pro­gra­mu, osim teorij­skog i prak­tič­nog dije­la, ima­la si pri­li­ku sudje­lo­va­ti u istra­ži­vač­kim puto­va­nji­ma, vjež­ba­ma, akci­ja­ma i stva­ra­ti u zajed­nič­kom rad­nom pros­to­ru sa osta­lim umjetnicima/ama. Koliko te to iskus­tvo potak­nu­lo da se i sama oku­šaš u kura­tor­skim prak­sa­ma? Kako gle­daš na odnos izme­đu umjet­ni­ka i kus­to­sa s obzi­rom da si i sama bila u obje uloge?

- Međunarodni stu­dij­ski pro­gram WHW Akademije bio je izra­zi­to dina­mi­čan i obu­hva­ćao je niz inten­ziv­nih i eks­pe­ri­men­tal­nih vjež­bi, radi­oni­ca, semi­na­ra, kao i niz izlož­bi, per­for­man­sa i diskur­ziv­nih pro­gra­ma koji su veli­kim dije­lom bili otvo­re­ni za jav­nost. Takav oblik pro­gra­ma još više me potak­nuo da u umjet­nič­kom istra­ži­va­nju dub­lje uđem u pro­ces pove­zi­va­nja raz­li­či­tih prak­si, teori­ja i medi­ja, te raz­miš­ljam o nači­ni­ma raz­mje­ne ste­če­nog zna­nja s dru­gi­ma u zajed­ni­ci. Osvježeni pris­tup vlas­ti­tom dje­lo­va­nju otvo­rio je nove moguć­nos­ti, pogle­de i per­cep­ci­je, pa tako i put u kus­to­ske prak­se. U umjet­nič­kom dje­lo­va­nju, raz­li­či­te ulo­ge ne doživ­lja­vam kao nepo­ko­leb­lji­ve i nemjen­lji­ve, vidim ih kao flu­id­ne, kom­ple­men­tar­ne i pro­mje­nji­ve moguć­nos­ti izra­ža­va­nja i reali­za­ci­je raz­li­či­tih zamis­li. Sve ulo­ge su bit­ne i dopri­no­se svo­jim dje­lo­va­njem cjelini.

Bila si jed­na od ovo­go­diš­njih fina­lis­ta pres­tiž­ne Nagrade Radoslav Putar koju dodje­lju­je Institut za suvre­me­nu umjet­nost, uz koju osim priz­na­nja za umjet­nič­ko stva­ra­laš­tvo i poti­ca­ja za nas­ta­vak rada, čini i dvo­mje­seč­ni rezi­den­ci­jal­ni pro­gram u New Yorku. Umjetničke rezi­den­ci­je nisu ti stra­ne, dapa­če sudje­lo­va­la si na veli­kom bro­ju njih. Što mis­liš o rezi­den­ci­ja­ma opće­ni­to te koli­ko su ti one pomo­gle da napre­du­ješ u svom umjet­nič­kom stva­ra­laš­tvu? Da li takav oblik razvo­ja putem rezi­den­ci­ja pred­la­žeš mla­dim umjetnicima? 

- Ono što me dubo­ko ispu­nja­va, kako u umjet­nič­kom istra­ži­va­nju tako i pri­vat­no, ako se to uop­će može odvo­ji­ti, je moguć­nost sudje­lo­va­nja u raz­li­či­tim među­na­rod­nim pro­gra­mi­ma, rezi­den­ci­ja­ma kao dio pro­jek­t­no – istra­ži­vač­kog tima raz­li­či­tih pro­fi­la sudi­oni­ka iz raz­li­či­tih zema­lja. Takvu moguć­nost upra­vo naj­bo­lje pru­ža­ju rezi­den­ci­jal­ni pro­gra­mi. Svaka nova rezi­den­ci­ja izno­va budi moj istra­ži­vač­ki duh, osje­ćaj avan­tu­re, daje pros­tor i vri­je­me za nove ide­je, mis­li, poma­ke pozor­nost i nove moguć­nos­ti dje­lo­va­nja kroz inte­rak­ci­ju s novim okru­že­njem. Vjerujem da se iz sva­ke umjet­nič­ke rezi­den­ci­ji mogu dobi­ti vri­jed­ni inpu­ti za dalj­nji umjet­nič­ki razvoj kroz raz­mje­nu ide­ja i pove­zi­va­nje s kole­ga­ma diljem svijeta.

Izvor

• 23. Media Mediterranea Festival
• Ivana Tkalčić
• Udruga Metamedij
• Zlatna lubenica 5.0