Novi stalni postav, re-branding, novi vizualni identitet, otvorenje Malog rimskog kazališta…

• Na ure­đe­nju Arheološkog muze­ja Istre u Puli aktiv­no se radi od 2017. godi­ne, a o tije­ku rado­va, Malom rim­skom kaza­li­štu, Areni i gale­ri­ja­ma u inge­ren­ci­ji Muzeja, raz­go­va­ra­li smo s rav­na­te­ljem, Darkom Komšom. Tom smo pri­li­kom obiš­li i ure­đen oko­liš, Malo rim­sko kaza­li­šte te obnov­lje­nu zgra­du muze­ja. Iako se kraj rado­va pla­ni­rao za 2020. godi­nu, koro­na je sve uspo­ri­la za punih godi­nu dana a i sami su rado­vi na zgra­di bili kom­pli­ci­ra­ni i tra­ja­li su pet godi­na, rekao nam je Komšo.

„Korona je sve uspo­ri­la – prvo se jed­no vri­je­me uop­će nije radi­lo, a zad­nje dvi­je godi­ne radi­lo se sma­nje­nim inten­zi­te­tom. Kako je bila pot­pu­no pore­me­će­na komu­ni­ka­ci­ja s Kinom, mora­li smo jako dugo čeka­ti na dos­ta­vu ekra­na za Malo rim­sko kaza­li­šte. Jedno je pla­ni­ra­nje, a dru­go reali­za­ci­ja“, kons­ta­ti­rao je.

Napomenuo je i kako nikad nisu ima­li sav novac na jed­noj hrpi, nego su po malo, koli­ko su mogli, izvla­či­li sred­stva iz Ministarstva i uz vlas­ti­te pri­ho­de ula­ga­li u rado­ve, što je dik­ti­ra­lo realizaciju.

„Da smo ima­li novac na jed­noj hrpi sigur­no bi sve to bilo brže, ali jed­nos­tav­no se pro­teg­neš koli­ko možeš“, zaklju­čio je Komšo.

No, obnov­ljen Muzej je gotov. Dobili su za sve upo­rab­nu dozvo­lu još u svib­nju proš­le godi­ne, sada se oče­ku­je upo­rab­na dozvo­la i za ekran, a u svib­nju bi tre­ba­li zavr­ši­ti rado­ve na Malom rim­skom kaza­li­štu te isho­do­va­ti upo­rab­nu dozvo­lu. Tada će ina­ugu­ri­ra­ti kaza­liš­ni ekran veći od 330 četvor­nih metara.

Multimedijalni ekran naj­ve­ći u Hrvatskoj

Multimedijalni ekran pos­tav­ljen na obnov­lje­nu zgra­du Muzeja, tes­ti­ran je i bio je upa­ljen u stu­de­nom i pro­sin­cu proš­le godi­ne, kako bi se usta­no­vi­lo kako funk­ci­oni­ra­ju LED lampe.

„Puštali smo ga da radi kako bi ga pro­vje­ri­li, on je sad mon­ti­ran, dobi­ve­na je rad­na dozvo­la, odra­đen teh­nič­ki pre­gled i sad nam pred­sto­ji da tes­ti­ra­mo koje su sve nje­go­ve moguć­nos­ti te da vidi­mo kako funk­ci­oni­ra danju, a kako noću“, rekao nam je Komšo.

Ekran neće radi­ti cije­lo vri­je­me, još razvi­ja­ju ide­ju kako ga mogu naj­bo­lje isko­ris­ti­ti, no moguć­nos­ti su, veli, brojne.

„Kad net­ko tamo bude radio kon­cert, na nje­mu može radi­ti neki svje­tlos­ni show, to će onda biti jed­na impo­zant­na stvar, pogo­to­vo noću jer je ekran vrlo jak i ima veli­ku jači­nu svje­tla. Možemo napra­vi­ti da u neko doba dok vodi­či vode turis­te u obi­la­zak na ekra­nu pri­ka­že­mo neku kra­ću pri­ču, može­mo radi­ti i da se tamo odr­ža­va­ju pre­zen­ta­ci­je video ura­da­ka, npr. nekog japan­skog umjet­ni­ka, može­mo na nje­mu pro­mo­vi­ra­ti neku des­ti­na­ci­ju, kad je Filmski fes­ti­val tu bi se isto­vre­me­no s Arenom mogao pri­ka­zi­va­ti film…“, nabra­ja Komšo sve ideje.

Ističe kako nika­ko ne bi htio da se taj ekran i pros­tor bana­li­zi­ra­ju, da se sna­ga i moguć­nos­ti ekra­na utro­še bez veze.

„Ekran ne bi tre­bao radi­ti bez potre­be nego bi tre­bao radi­ti baš namjen­ski, drža­ti nekak­vu razi­nu, da kad se upa­li, da su posje­ti­te­lji sret­ni što na nje­mu mogu nešto vidje­ti“, nagla­sio je.

Novi stal­ni pos­tav Arheološkog muzeja

U tije­ku su i pri­pre­me za novi stal­ni pos­tav Muzeja čiji je dizaj­ner Mauricio Ferlin. „S njim sada sve to pri­pre­ma­mo, ima­li smo sta­ri pro­jekt stal­nog pos­ta­va, ali kako je od tada proš­lo puno vre­me­na, sad radi­mo svo­je­vr­s­ni upda­te jer smo saz­re­li kao ins­ti­tu­ci­ja, a i ima­mo neke dru­ge vizi­je“, kaže nam Komšo.

Dodaje kako u pla­nu da ove godi­ne zavr­še sve rado­ve koje ima­ju, da ina­ugu­ri­ra­ju Malo rim­sko kaza­li­šte i ekran a da tije­kom slje­de­će godi­ne imple­men­ti­ra­ju stal­ni pos­tav. Tako bi neg­dje kra­jem 2023. godi­ne ima­li pos­tav­ljen novi stal­ni pos­tav Muzeja.

Multimedijalni pos­tav

Nove ten­den­ci­je su da se stva­ri na neki način dina­mi­zi­ra­ju i da se pri­bli­že svi­ma, sto­ga bi stal­ni pos­tav tre­bao biti razum­ljiv i shvat­ljiv te ne bi tre­bao biti rađen za struč­nja­ke, nego za sva­kog posje­ti­te­lja koji ima mini­mal­no zna­nje ili inte­res za arhe­olo­gi­ju i povijest.

„Sigurno tre­ba biti dina­mi­čan i inte­rak­ti­van da uči­ni­mo lju­di­ma stva­ri zanim­lji­vi­jim s tim da on opet, kao stal­ni pos­tav, tre­ba biti sta­lan, dugo­tra­jan, monu­men­ta­lan, lišen suviš­nih pred­me­ta. No, na pred­me­te sva­ka­ko tre­ba sta­vi­ti nagla­sak jer su oni ti koji nose pri­ču, tako da neće­mo radi­ti na tome da sami pred­me­ti budu mul­ti­me­di­jal­ni“, pojaš­nja­va Komšo.

Oni pred­me­ti koji su pre­ve­li­ki i ne može ih se sta­vi­ti u Muzej tako će biti pred­stav­lje­ni, pri­bli­že­ni na mul­ti­me­di­jal­ni način.

„Trebalo bi tu biti make­ta, 3D rekons­truk­ci­je i vir­tu­al­ne stvar­nos­ti, map­pin­ga, ali s mje­rom“, veli Komšo.

Smatra da, ako se koris­ti isklju­či­vo mul­ti­me­di­ja, onda se dola­zi do razi­ne inter­pre­ta­cij­skog cen­tra, a to nije bit sa stal­nim pos­ta­vom. Moraju, kaže, još raz­ra­di­ti tu pri­ču, no ono što je sada kon­cept jest da stal­ni pos­tav u Muzeju bude „mozak“ cije­le pri­če i na neki način dokaz pri­če koju pri­ča­ju o Istri.

„Intencija nam je da ukrat­ko ispri­ča­mo sve što je bit­no za arhe­olo­gi­ju i povi­jest Istre. Nakon toga, s obzi­rom na to da je pros­tor mali, ima sve­ga nekih 500 kva­dra­ta izlož­be­nog pros­to­ra, što je za sve ono što bašti­ni­mo malo, ide­ja je da ima­mo sate­lit­ske pri­če koje se nala­ze oko zgra­de Muzeja, u gra­du Puli, po cije­loj Istri i koje se onda na neki način spa­ja­ju s Muzejom“, doda­je Komšo.

U pla­nu je stal­ne pos­ta­ve koje ima­ju u Augustovom hra­mu i u Areni mak­nu­ti te u Areni ispri­ča­ti pri­ču o Areni, u Augustovom hra­mu o hra­mu i tome slično.

Novost su moza­ici u Parku Grada Graza. „Ondje ćemo otvo­ri­ti tri moza­ika, pre­zen­ti­ra­ti moza­ike iz crk­vi­ce Sv. Marije Formoze, da se isko­pa moza­ik labi­rin­ta koje­mu zna­ju loka­ci­ju, a nala­zi se u par­ku Grada Graza te da se tamo napra­vi pavi­ljon moza­ika koji bi pri­čao pri­ču o istar­skim mozaicima.

„Tako bi ima­li jed­no mjes­to na kojem pri­ča­mo o sve­mu opće­ni­to, Muzej, a uz to bi ima­li te pri­če koje se vrte po cije­loj Istri te se potom spa­ja­mo s arhe­olo­ški­ma i dru­gim ins­ti­tu­ci­ja­ma“, kaže Komšo i pojaš­nja­va kako je u pla­nu spa­ja­nje s Kućom kašte­la u Momjanu.

„Ako oni već pri­ča­ju inter­pre­ta­cij­sku pri­ču o kašte­li­ma, mi nema­mo potre­be pri­ča­ti o tome, već bi se kod njih sta­vio samo jedan opći dio o kašte­li­ma a posje­ti­te­lje Muzeja bi se upu­ti­lo da odu to vidje­ti“, doda­je Komšo.

„Još radi­mo na raz­ra­di tih ide­ja, ali možda bi se u Muzeju napra­vi­lo mjes­to gdje se putem video lin­ka može vidje­ti ono što se direk­t­no doga­đa u Kući kašte­la i obrat­no“, kaže Komšo te isti­če da je Arheološki muzej Istre naj­po­sje­će­ni­ji u Hrvatskoj.

Dakako, to je u prvom redu zbog Arene kao spo­me­ni­ka, no želja im je da isko­ris­te tu situ­aci­ju te pri­ča­ju­ći pri­ču o arhe­olo­gi­ji Istre na pri­mje­ren način, tu pozi­ci­ju i zadrže.

Jedinstvena kar­ta za sve

Otvaranjem Muzeja pla­ni­ra se uves­ti jedins­tve­na kar­ta, s kojom bi se moglo posje­ti­ti Muzej, Arenu, Augustov hram, Sv. Srca, Galeriju C8 i sve ono što AMI baštini.

Time se nada­ju zadr­ža­ti posje­ti­te­lje u Puli, jer kad kupe jed­nu kar­tu i mogu pogle­da­ti deset spo­me­ni­ka, sma­tra Komšo, lju­di će to želje­ti mak­si­mal­no iskoristiti.

No ne žele se zatvo­ri­ti pre­ma lokal­noj zajed­ni­ci, žele uklju­či­ti zajed­ni­cu što je više mogu­će i kao pro­mo­to­ra i kao čuva­ra bašti­ne, pri­ča Komšo.

Klub pri­ja­te­lja Arheološkog muze­ja Istre

„U pla­nu nam je napra­vi­ti klub pri­ja­te­lja Arheološkog muze­ja Istre. Posjetitelji ne bi pla­ća­li kar­tu, ni godiš­nju, nego bi, pri­mje­ri­ce, napra­vi­li sel­fi sa spo­me­ni­kom u poza­di­ni, uz ozna­ku hash­tag AMI i onda bi mogli koli­ko god žele, posje­ći­va­ti Arenu, Muzej itd. No to se ne bi odno­si­lo na mani­fes­ta­ci­je koje nisu u našoj orga­ni­za­ci­ji“, govo­ri Komšo.

Veli kako lju­di tako pos­ta­ju jed­no s Muzejom, pos­ta­ju direk­t­no uklju­če­ni, a sta­lo im je da zajed­ni­ca bude nešto što para­lel­no egzis­ti­ra s Muzejom.

„Stalno poku­ša­va­mo tra­ži­ti neke nove nači­ne komu­ni­ka­ci­je i to smo poče­li još kad je sti­gla koro­na, zatvo­riv­ši Muzej i naše gale­ri­je, para­lel­no smo poče­li otva­ra­ti druš­tve­ne mre­že po čijem smo vođe­nju sada prvi u Hrvatskoj“, isti­če Komšo.

Prije toga su, kaže, ima­li samo otvo­re­nu Facebook stra­ni­cu, sad uz to ima­ju i Instagram, Youtube kanal, Twiter i prvi u Hrvatskoj, Tik Tok. Ističe kako tre­nut­no u Hrvatskoj samo četi­ri muze­ja ima Tik Tok.

Trenutno rade na tome da se da se otvo­re pre­ma Trip advi­so­ru i Google bussi­ne­ssu te osta­lim cen­tri­ma gdje se dobi­va­ju infor­ma­ci­je i da se putem njih predstave.

Novi web za Muzej i Arenu

Komšo nam je rekao da je u izra­di i nova web stra­ni­ca unu­tar koje će ima­ti i pod stra­ni­ce posve­će­ne odre­đe­nom spo­me­ni­ku. Ideja je da Arena dobi­je svoj por­tal, vođen pod zaseb­nom dome­nom na kojem će se onda pre­zen­ti­ra­ti sve o Areni, ali i naj­av­lji­va­ti kon­cer­te, mani­fes­ta­ci­je i slič­no. Na novoj web stra­ni­ci, putem QR koda moći će se kupi­ti i kar­te za sve spo­me­ni­ke i Muzej te suve­ni­ri. Time, isti­če rav­na­telj, poku­ša­va­ju malo iza­ći iz okvi­ra jer su arhe­olo­ški muze­ji uvi­jek dos­ta sta­tič­ni i ozbiljni.

„No, mi smo svjes­ni vre­me­na u kojem živi­mo tako da poku­ša­va­mo malo dina­mi­zi­ra­ti videa koja izla­ze van, da oni ima­ju neku pri­ču te da naša bašti­na poč­ne malo koke­ti­ra­ti i s lju­di­ma te širom zajed­ni­com“, rekao je Komšo.

Svjesni su da muze­je posje­ću­je sve­ga tri do pet pos­to popu­la­ci­je te za veći­nu muze­ji nisu bit­ni i posje­te ih even­tu­al­no jed­nom, u sred­njoj ško­li. Upravo zato putem druš­tve­nih mre­ža tra­že način kako ih popularizirati.

„Jako bit­no nam je da sura­đu­je­mo sa ško­la­ma, vrti­ći­ma, da stva­ra­mo budu­ću publi­ku, muze­ji ne smi­ju biti mjes­ta mira i tiši­ne, stra­ho­po­što­va­nja, nego mora­ju biti dina­mič­na mjes­ta u koja se lju­di dola­ze opus­ti­ti, igra­ti, popi­ti kavu, dru­ži­ti…“, isti­če Komšo.

Novi će, muzej, sto­ga ima­ti ugos­ti­telj­ski objekt s tera­som, ure­đen oko­liš, lju­di će na okol­nim zidi­na­ma moći sje­di­ti, dobi­ti će jas­tu­či­će te uži­va­ti u oko­li­šu, piti kavu…

Muzej ima i dio nami­je­njen za edu­ka­cij­ske radi­oni­ce, možda će se tamo moći i osta­vi­ti dje­ca osta­ve dok rodi­te­lji popi­ju kavu na miru.

Novi menadž­ment za orga­ni­za­ci­ju kon­ce­ra­ta i izložbi

Kako bi Malo rim­sko kaza­li­šte s pri­pa­da­ju­ćem ekra­nom i Sv. Srca dobi­li jedan novi zamah, Komšo pla­ni­ra naći lju­de koji bi ih vodili.

„Ne bi htio da to bude na meni već bi volio naći nekog tko bi bio zadu­žen za pro­gra­me, bio mena­džer za sve to. Volio bi oku­pi­ti lju­de koji­ma bi dao odre­đe­ne smjer­ni­ce po koji­ma bi radi­li pro­gram za Srca, za Malo rim­sko kaza­li­šte… Da mi oni dove­du izvo­đa­če, da radi­mo pro aktiv­no na stva­ra­nju pro­gra­ma, ali i da uzme­mo u obzir ako nam net­ko dru­gi dođe s kon­kret­nim pro­gra­mom tj. ponu­dom“, kaže Komšo.

Tako bi AMI i dalje bio ins­ti­tu­ci­ja koja to sve vodi i finan­ci­ra, ali se lju­di koji rade u Muzeju ne bi mora­li još oko toga angažirati.

„To je onda dobro jer je meni jako zanim­lji­vo i bit­no da se radi siner­gi­ja ins­ti­tu­ci­onal­ne i izva­nins­ti­tu­ci­onal­ne kul­tu­re, tj. da se spa­ja­mo s civil­nim udru­ga­ma i civil­nim druš­tvom“, napo­mi­nje i doda­je da muze­ji kao ins­ti­tu­ci­je ima­ju jaku logis­ti­ku, dugo­traj­nost pos­to­ja­nja, sta­bil­ni su, u nji­ma se mogu odr­ža­va­ti pro­gra­mi, a sna­ga civil­nog druš­tva tj. ins­ti­tu­ci­ja u kul­tu­ri je u tome što su oni brzi, dina­mič­ni i puni novih ide­ja, a čes­to im nedos­ta­je upra­vo logis­ti­ka, ekran putem kojeg se mogu izra­zi­ti i slično.

„Zato mene jako zani­ma da se napra­vi ta nekak­va siner­gi­ja izme­đu naše ins­ti­tu­ci­je, dru­gih ins­ti­tu­ci­ja bašti­ni­ka u kul­tu­ri, ali isto tako izva­nins­ti­tu­ci­onal­ne kul­tu­re i da im onda pru­ži­mo moguć­nost da se oni kod nas izra­ze ili da u part­ner­stvu napra­vi­mo pro­jek­te. Nije čest slu­čaj da se doga­đa ta siner­gi­ja, tako da ćemo se pro­ba­ti pove­zi­va­ti sa svi­ma koji su zain­te­re­si­ra­ni“, naj­av­lju­je Komšo.

Suradnja s udrugama

Pitali smo ga i na koji način neka udru­ga može radi­ti s nji­ma, pred­lo­ži­ti im pro­jekt ako ga ima.

„Samo neka se jave. Mi smo i do sada tako radi­li, čes­to smo sura­đi­va­li s udru­ga­ma, rijet­ko kad smo nekog odbi­ja­li za surad­nju. To je ono što muzej još više inte­gri­ra u zajed­ni­cu i pos­ta­je neza­obi­laz­ni dio druš­tva, što nam je i cilj. Najgore je kad se muzej zatvo­ri unu­tar svo­jih okvi­ra i kad je samo­do­vo­ljan i samo­dos­ta­tan sebi, kad ne tre­ba ni publi­ku ni surad­ni­ke. Volio bih kad bi se u druš­tvu češ­će čulo: „Ajmo đir do muze­ja, ide­mo vidje­ti što je tamo“.

Koncerti u Malom rim­skom kazalištu

S obzi­rom na novo­ure­đe­no Malo rim­sko kaza­li­šte, zani­ma­lo nas je po kojem će se prin­ci­pu ove godi­ne bira­ti koncerti.

„Nismo još razvi­li model, mi uprav­lja­mo kaza­li­štem, inves­ti­ra­li smo u tu cije­lu obno­vu i ja bi da mi zadr­ži­mo neko uprav­ljač­ko pra­vo, ali zani­ma nas i surad­nja s Gradom, Turističkom zajed­ni­com, osta­li­ma zain­te­re­si­ra­ni­ma, pogo­to­vo zato što oni mogu doni­je­ti neko sufi­nan­ci­ra­nje unu­tar cije­le pri­če“, veli Komšo.

„Puno smo puta taj model pro­ba­li s Arenom, da net­ko ovla­šten tamo stva­ra pro­gram, ali to nije lako. Naime, tre­ba­la bi neka eki­pa godi­nu dana una­pri­jed stva­ra­ti pro­gram, po prin­ci­pu kao što se radi Dubrovačko kul­tur­no lje­to, pri­mje­ri­ce. Ono što mi radi­mo s Arenom su ad hoc pro­gra­mi gdje se jav­lja­ju orga­ni­za­to­ri pa nešto nude, što nije loše, ali bolje da plan­ski uprav­lja­mo situ­aci­jom i dobi­je­mo kva­li­tet­ne pro­gra­me“, pojaš­nja­va Komšo.

Veli kako mu nije pri­ori­tet zara­da već kva­li­te­tan kul­tur­ni pro­gram pa makar i ne tako profitabilan.

„Financijska kons­truk­ci­ja mora pos­to­ja­ti, ali mi u prin­ci­pu sad zavr­ša­va­mo s veli­kim inves­ti­ci­ja­ma i sred­stva koja nam dola­ze sada bi tre­ba­la biti usmje­re­na na stva­ra­nje kul­tur­nih pro­gra­ma“, sma­tra Komšo.

Ističe kako se u Malom rim­skom kaza­li­štu i Areni pru­ža ogrom­na moguć­nost za doga­đa­nje veli­kog bro­ja mani­fes­ta­ci­ja koje će onda biti nosi­telj kul­tur­nih doga­đa­nja tije­kom ljet­nih mje­se­ci, od svib­nja pa sve do listopada.

Ideja mu je napra­vi­ti Međunarodni fes­ti­val antič­kog teatra, što bi, sma­tra, bila jako dobra stvar za lje­to i jed­na veli­ka nado­grad­nja svim stva­ri­ma koje se doga­đa­ju u Puli. Cijela pri­ča bi bila oko toga da se te pred­sta­ve koje su pri­je 2000 godi­na rađe­ne u Malom rim­skom kaza­li­štu, vra­te tamo.

Oko mili­jun kuna za novo osvjet­lje­nje u Areni

Prema rije­či­ma rav­na­te­lja, naj­vi­še nova­ca oko odr­ža­va­nja spo­me­ni­ka ide na Arenu na kojoj se stal­no nešto radi. Za ovu godi­nu u pla­nu je novo osvjet­lje­nje na bori­li­štu i u Areni, inves­ti­ci­ja je oko mili­jun kuna, a radit će se optič­ki kablo­vi da se stvo­ri moguć­nos­ti hot spo­to­va za posje­ti­te­lje te da orga­ni­za­to­ri mogu ima­ti Internet.

„Bitna nam je moguć­nost spa­ja­nja pre­ko Carneta s opti­kom s kojom je spo­jen i Pula film fes­ti­val tako da net­ko s raču­na­la u ure­du Pula film fes­ti­va­la može pus­ti­ti film koji se onda isto­vre­me­no može vrtje­ti i u Areni i Malom rim­skom kaza­li­štu“, pojaš­nja­va Komšo.

Rađen je i sni­mak jugo­za­pad­ne kule na kojoj se pla­ni­ra­ju dalj­nji radovi.

Izložbe u gale­ri­ja­ma AMI-ja

U Svetim srci­ma je u tije­ku izlož­ba „Šaman-zana­tli­ja-umjet­nik“, Branka Gulina. „Taj Puležan, hrvat­sko – ame­rič­ki umjet­nik mi je pomo­gao i puno utje­cao na mene kad sam se upi­si­vao na arhe­olo­gi­ju. Doista ga cije­nim, radi jako zanim­lji­ve stva­ri i dra­go mi je da se pri­dru­žio ple­ja­di pul­skih umjet­ni­ka koji su svo­je rado­ve pre­zen­ti­ra­li u Svetim srci­ma“, izja­vio je Komšo.

On izla­že do 31. ožuj­ka nakon čega će ondje biti izlož­ba o pomor­stvu, podvod­noj arhe­olo­gi­ji i istar­skim kašte­li­ma, koja se radi u surad­nji s Istarskom župa­ni­jom, Povijesnim i pomor­skim muze­jom. U dru­gim gale­ri­ja­ma ima­ju redov­ne muzej­ske programe.

13 godi­na rada u Muzeju

Darko Komšo na pozi­ci­ji rav­na­te­lja Arheološkog muze­ja Istre je već punih 13 godi­na. Pitali smo ga kak­vi su dojmovi.

„U muze­ju nikad nije dosad­no radi­ti, muze­ji su dina­mič­no mjes­to, kod nas je uvi­jek gužva, lje­ti je čak naj­mir­ni­je jer nam je sus­tav posje­te muze­ja uho­dan i to dobro funk­ci­oni­ra, mani­fes­ta­ci­je se uglav­nom dogo­vo­re pri­je, nama su naj­di­na­mič­ni­ji peri­odi jesen, zima, pro­lje­će, jer se tada radi puno pro­gra­ma, pri­pre­me, rado­vi na spo­me­ni­ci­ma, tako da je u muze­ju i za mene i moje dje­lat­ni­ke stal­no dina­mič­no. Lijepo je radi­ti u muze­ju“, isti­če Komšo.

„Nama je sad bit­na slje­de­ća godi­na koja bi nam tre­ba­la doni­je­ti novi stal­ni pos­tav, re – bran­ding, novi vizu­al­ni iden­ti­tet, otvo­re­nje Malog rim­skog kaza­li­šta i cije­li taj novi kon­cept koji bi tre­ba­li pos­ta­vi­ti na noge. Ja se stvar­no nadam da je ova prok­le­ta pan­de­mi­ja na izdi­sa­ju i da će muzej­ski sek­tor koji je puno nas­tra­dao, pono­vo moći stvo­ri­ti topli, ljud­ski dodir, a da će lju­di napo­kon opet ima­ti direk­tan kon­takt s kul­tu­rom“, zaklju­čio je Komšo.

Tekst i foto­gra­fi­je Paola ALBERTINI

• ARHEOLOŠKI MUZEJ ISTRE
• Darko Komšo