„Ca ćemo umet – to ćemo imet, ca ćemo storit – to će nan i bit“

• U pro­duk­ci­ji Čakavske sce­ne Istarskog narod­nog kaza­li­šta u sri­je­du, 25. svib­nja u INK‑u je pre­mi­jer­no odi­gra­na pred­sta­va „Istra ti mila mate­ri­na“, mla­dog slo­ven­skog reda­te­lja Roka Olafa Pečečnika. Nakon stu­di­ja glaz­be­ne aka­de­mi­je i kom­pa­ra­tiv­ne knji­žev­nos­ti, Rok je upi­sao i stu­dij reži­je u Zagrebu, te mu je ovo ujed­no i zavr­š­ni diplom­ski rad, pod men­tor­stvom Branka Brezovca.

Dramaturgiju pot­pi­su­ju Antonela Tošić i Tamara Damjanović, koje su izja­vi­le:  „Samim svo­jim biva­njem, Istra nam je ponu­di­la odlič­no pola­zi­šte za umjet­nič­ko istra­ži­va­nje za ovaj pro­jekt, a u oda­bi­ru smjer­ni­ca opre­di­je­li­le smo se za njih pet: mito­lo­gi­ja, ero­ti­ka, zem­lja, melan­ko­li­ja i rat.

„ Istra nam, ne samo geograf­ski već i kul­tu­ro­lo­ški, otva­ra pro­zor pre­ma Zapadu. Meni je Istra bila pro­zor u život. Promatrajući Istru izva­na i iznu­tra, ni nakon 30 godi­na ne bih je znao defi­ni­ra­ti. Razmišljanje o tom pro­jek­tu – Istra ti mila mate­ri­na – dove­lo me do spoz­na­je da se Istru ni ne može defi­ni­ra­ti: da je sva­ka riječ u tak­vom poku­ša­ju pre­ma­lo i pre­vi­še isto­vre­me­no. Istru možeš samo osje­ti­ti“, navo­di reda­telj Pečečnik, koji je po maj­ci s Puntere (gdje je ovaj pro­jekt i pri­pre­man) i sto­ga sam sebe sma­tra „polu-Istrijanom“.

Predstava je liše­na tipič­nog dram­skog tek­s­ta, već se smje­šta u sli­ku, atmo­sfe­ru, osje­ćaj. Prožeta je sti­ho­vi­ma i proz­nim crti­ca­ma spe­ci­fič­nim za Istru („Moja mati“ i „Koza“ Mate Balote, izvad­ci iz „Štorija o štri­gah i štri­gu­nih“ Drage Orlića, šalji­ve i ero­tič­ne narod­ne dosko­či­ce i dr.), a peto­ro mla­dih glumaca/plesača –Anuša Kodelja, Ena Jagec, Ivan Čuić, Dominik Dolenc i Ivan Raffaeli u 10 cje­li­na (cik­lus živo­ta, ognji­šte, san, polje, fešta, rud­nik, rat, lju­bav, smrt i ponov­no rođe­nje) suges­tiv­nom igrom tije­la uspješ­no doča­ra­va­ju opća, čes­to muč­na mjes­ta, istar­ske povi­jes­ti i sva­kod­ne­vi­ce. U nji­ma se, među­tim, ne pre­poz­na­ju samo Istrijani, već su uni­ver­zal­no čitljiva.

Jednostavni i efek­t­ni kos­ti­mi Matee Benedetti i sce­no­gra­fi­ja Branko Hojnik daju doda­tan nagla­sak na jed­nos­tav­nost i pri­rod­nost istar­skog pod­neb­lja, KUD Mate Balota iz Raklja tra­di­cij­skim pje­sma­ma i ple­so­vi­ma upot­pu­nju­je atmo­sfe­ru, a sve to na oku­pu drži jedins­tven moćan glas glaz­be­ni­ce i glu­mi­ce, „istar­ske vile“ Elis Lovrić, čiji nas­tup u ulo­zi per­so­ni­fi­ci­ra­ne Istre drži i pove­zu­je cije­lu pred­sta­vu u kaotič­no-har­mo­nič­nu cje­li­nu, kak­va je i Istra sama. Ona je maj­stor­ski izve­la neko­li­ko svo­jih poz­na­tih sklad­bi, ali i neko­li­ko novih, koje je pri­pre­mi­la poseb­no za ovu pred­sta­vu. Svoj dio pos­la dobro su odra­di­li i obli­ko­va­telj svje­tla Dario Družeta, te obli­ko­va­telj tona Miodrag Flego.

Repriza pred­sta­ve „Istra ti mila mate­ri­na“ u INK se može pogle­da­ti i veče­ras u 20 sati.

Tekst Daniela KNAPIĆ

Fotografije Manuel ANGELINI / iz arhi­ve INK‑a

• elis lovrić
• Istarsko narodno kazalište - Gradsko kazalište Pula
• Rok Olaf Pečečnik