PROZOR U PROŠLOST: Sfinga – nalaz s Velikog rimskog kazališta u Puli

“Sfinga – nalaz s Velikog rim­skog kaza­li­šta u Puli” naziv je izlož­be auto­ri­ce Silvane Petešić pos­tav­lje­ne u “Prozoru u proš­lost”, u Carrarinoj 4 u Puli.

Ulomak vijen­ca od pro­ko­ne­škog mra­mo­ra s kon­zo­lom izra­đe­nom u obli­ku sfin­ge spa­da među ljep­še nala­ze s Velikog rim­skog kaza­li­šta. Datiran je u kraj 1. do počet­ka 2. st. pos­li­je Krista. Pronađen je 1911. godi­ne na gra­di­li­štu aus­tro­ugar­skog čas­nič­kog doma u Puli (Marine-Kasino). Proizašla iz mito­lo­gi­je drev­nih civi­li­za­ci­ja, sfin­ga je obič­no biće s lav­ljim tije­lom, ljud­skom gla­vom i orlov­skim kri­li­ma. Na ulom­ku vijen­ca pre­zen­ti­ra­nom ovom izlož­bom pri­ka­za­na je fron­tal­no, raši­re­nih kri­la, s doj­ka­ma na lav­ljem tije­lu i s gla­vom mla­de žene.

S obzi­rom na kon­tekst koje­mu pri­pa­da, pri­kaz ove Sfinge mogao bi biti ins­pi­ri­ran dram­skim pred­sta­va­ma s mito­lo­škom temom o tra­gič­nom teban­skom kra­lju Edipu.

Izložba je popra­će­na kata­lo­gom u kojem auto­ri­ca Petešić posve­ću­je paž­nju ne samo izlo­že­nom mra­mor­nom vijen­cu s reljef­nim pri­ka­zom sfin­ge, nego i nje­zi­nom izvor­nom kon­tek­s­tu, odnos­no Velikom rim­skom kaza­li­štu. Danas goto­vo da nema nikak­vih vid­lji­vih tra­go­va ovog zda­nja. Zahvaljujući sta­rim zapi­si­ma, gra­fič­kim pri­ka­zi­ma, arhe­olo­škim istra­ži­va­nji­ma i nad­zo­ri­ma te pro­na­đe­nim ulom­ci­ma arhi­tek­ton­ske deko­ra­ci­je dobi­ve­na su odre­đe­na saz­na­nja o gra­đe­vi­ni koja je svo­je­vre­me­no, uz amfi­te­atar, domi­ni­ra­la cje­lo­kup­nom vizu­rom grada.

Priredio B. V.

• ARHEOLOŠKI MUZEJ ISTRE
• Silvana Petešić