Predavanje Roberta Kurelića “Od Boljuna i Pićna do Beča i Moskve: dva Istranina na dvoru cara Lepolda I.” u Gradskoj knjižnici i čitaonici

B. V.

04.04.2024.

Odsjek za povi­jest Filozofskog fakul­te­ta Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli tije­kom 2024. godi­ne obi­lje­ža­va 30. godiš­nji­cu osnut­ka cik­lu­som jav­nih pre­da­va­nja u Gradskoj knjiž­ni­ci i čita­oni­ci Pula, u kojem će pro­fe­so­ri Odsjeka izla­ga­ti o tema­ma koji­ma se bave u svom znans­tve­nom i nas­tav­nom radu.

Drugo pre­da­va­nje u nizu, nas­lov­lje­no „Od Boljuna i Pićna do Beča i Moskve: dva Istranina na dvo­ru cara Lepolda I.“ odr­žat će Robert Kurelić u uto­rak, 9. trav­nja u 18 sati u dvo­ra­ni Gradske knjiž­ni­ce i čita­oni­ce Pula.

„Na pre­da­va­nju će biti rije­či o impre­siv­noj kari­je­ri dvo­ji­ce Istrana skrom­no­ga podri­je­tla, Lovre Kurelića iz Boljuna i Sebastijana Glavinića iz Pićna, rođa­ka koji su sre­di­nom 17. sto­lje­ća, zahva­lju­ju­ći svom obra­zo­va­nju i poz­na­va­nju mno­gih jezi­ka pos­ta­li utje­caj­ni dvor­ja­ni i pre­vo­di­te­lji na hab­sbur­ško­me dvo­ru. Sudjelovali su u više diplo­mat­skih misi­ja, redo­vi­to su bili anga­ži­ra­ni kao pre­vo­di­te­lji, prvens­tve­no za istoč­nos­la­ven­ske jezi­ke, te su u Beču ugoš­ći­va­li, u care­vo ime, važ­ne gos­te s Istoka i bili nagra­đe­ni ple­mić­kim nas­lo­vom i grbom, uzvi­še­nim služ­ba­ma i više nego dobrim pri­ho­di­ma. Priča je to o dvo­ji­ci siro­ma­ha iz pro­vin­ci­je koji su, zahva­lju­ju­ći isklju­či­vo svo­me zna­nju i soci­jal­nim vje­šti­na­ma, uspje­li u tadaš­njem druš­tvu te se vinu­li do samog sre­di­šta moći, do nepo­sred­ne bli­zi­ne i nak­lo­nos­ti hab­sbur­ških care­va, osta­viv­ši zna­ča­jan trag u hrvat­skoj, ali i svjet­skoj povi­jes­ti“, piše u opi­su predavanja.

Povjesničar Robert Kurelić dok­to­ri­rao je na Srednjoeuropskom sve­uči­li­štu u Budimpešti na temu sva­kod­ne­vi­ce na istar­skoj gra­ni­ci u 16. sto­lje­ću. Objavio je više znans­tve­nih rado­va i jed­nu knji­gu na engle­skom jezi­ku (Daily Life on the Istrian Frontier, 2019.) za koju je nagra­đen nagra­dom Mirjana Gross za naj­bo­lju povi­jes­nu knji­gu u 2019. U svo­me znans­tve­nom radu bavi se povi­ješ­ću sim­bo­la, ritu­ala i cere­mo­ni­ja u sred­njem vije­ku, ple­me­ni­tim rodo­vi­ma Frankapanima i gro­fo­vi­ma Celjskim te Istrom na pri­je­la­zu iz kas­nog u rano­no­vo­vje­kov­no doba.