Bez margina: „Knjiga na poziv“ za osobe koje ne mogu same do knjižnice

Slobodni pris­tup infor­ma­ci­ja­ma i dos­tup­nost svim druš­tve­nim sku­pi­na­ma i gra­đa­ni­ma bila je misao vodi­lja kad se pri­je godi­nu i pol dana pokre­nu­la uslu­ga „Knjiga na poziv“ Gradske knjiž­ni­ce i čita­oni­ce Pula.

Više o moti­vi­ma za pokre­ta­nje uslu­ge, reali­za­ci­ji i inte­re­su raz­go­va­ra­li smo s rav­na­te­lji­com Knjižnice, Nadiom Bužleta koja nam je rek­la više o tome kako uslu­ga funk­ci­oni­ra, dobro­bi­ti­ma čita­nja i osta­lim uslu­ga­ma koje knjiž­ni­ca ima za oso­be sla­bi­je pokret­lji­vos­ti i bol­nič­ke pacijente.

Kad i kako je nas­ta­la ide­ja za ovu uslugu?

Vrijednosti na koji­ma se teme­lji rad Gradske knjiž­ni­ce i čita­oni­ce Pula pro­iz­la­ze iz same misi­je Knjižnice, a to je prvens­tve­no osi­gu­ra­nje slo­bod­nog pris­tu­pa  infor­ma­ci­ja­ma, otvo­re­nos­ti pre­ma  potre­ba­ma  koris­ni­ka te na uvje­re­nju da knjiž­ni­ca tre­ba osi­gu­ra­ti dos­tup­nost svo­jih uslu­ga svim druš­tve­nim sku­pi­na­ma i gra­đa­ni­ma, bez obzi­ra i na nji­ho­vu pokret­lji­vost. Iz toga raz­lo­ga, Knjižnica je kon­cem 2023. godi­ne pokre­nu­la novu uslu­gu pod nazi­vom „Knjiga na poziv“. Usluga je nami­je­nje­na oso­ba­ma koje zbog ogra­ni­če­ne ili one­mo­gu­će­ne, stal­ne ili pri­vre­me­ne pokret­lji­vos­ti ne mogu samos­tal­no dola­zi­ti u Knjižnicu. Njima se naru­če­ne knji­ge dos­tav­lja­ju na kuć­nu adre­su služ­be­nim vozi­lom Knjižnice. Na taj način oni­ma koji su radi zdrav­s­tve­nog sta­nja mar­gi­na­li­zi­ra­ni ili isklju­če­ni iz uobi­ča­je­nih druš­tve­nih pro­ce­sa, putem knji­ge kao medi­ja i ins­tru­men­ta, daje­mo pri­li­ku da se osje­ća­ju dobro­doš­lo i pri­hva­će­no, da ima­ju pris­tup izvo­ri­ma infor­ma­ci­ja i gra­đi za zaba­vu i razo­no­du, a sve s kraj­njim ciljem osna­ži­va­nja nji­ho­vih osob­nih inte­re­sa i sudje­lo­va­nja u druš­tve­nom živo­tu zajednice.

Kako sve funk­ci­oni­ra i koli­ki je inte­res do sada?

Usluga je dos­tup­na i bes­plat­na za sve čla­no­ve knjiž­ni­ce s podru­čja gra­da Pule. Korisnici ispu­nja­va­ju pri­jav­ni­cu dos­tup­nu na našoj mrež­noj stra­ni­ci ili u knjiž­ni­ci te je dos­tav­lja­ju e‑poštom ili fizič­ki. Nakon pri­ja­ve, koris­ni­ci mogu jed­nom mje­seč­no naru­či­ti knji­ge putem e‑pošte ili tele­fo­na, a dje­lat­ni­ci knjiž­ni­ce dos­tav­lja­ju ih na kuć­nu adre­su u dogo­vo­re­nom terminu.
Nekolicina je koris­ni­ka ove knjiž­nič­ne uslu­ge što i nije loš poda­tak, jer nam to govo­ri da nema mno­go naših čla­no­va koji ne mogu doći samos­tal­no do knjiž­ni­ce i iza­bra­ti si knji­gu, što je mno­gi­ma pa i ritu­al i nema­ju niko­ga „svo­ga“ tko bi im uči­nio tak­vu uslu­gu. Pitanje je i koli­ko se infor­ma­ci­ja o našoj uslu­zi pro­ši­ri­la među gra­đa­ni­ma. Pretpostavka je da sta­ri­je oso­be manje koris­te druš­tve­ne mre­že, ne pra­te naš digi­tal­ni sadr­žaj i ne zna­ju za tu uslu­gu, pa pozi­va­mo uko­li­ko zna­te oso­be, možda u vašem susjed­stvu, među poz­na­ni­ci­ma, koji­ma bi ta uslu­ga pomo­gla, pre­ne­si­te im informaciju.

Koliko je lju­di uklju­če­no u reali­za­ci­ju, od toga koli­ko volontera?

U reali­za­ci­ji uslu­ge „Knjiga na poziv“ uklju­če­ni su knjiž­ni­ča­ri s odje­la bele­tris­ti­ke jer je naj­vi­še zah­tje­va za nas­lo­vi­ma iz tog podru­čja. Oni vode raču­na o pri­ja­vi, izbo­ru knji­ga i dos­ta­vi. No uko­li­ko pos­to­ji potre­ba za knji­ga­ma iz dru­gih odje­la, narav­no da sudje­lu­ju i osta­li knjiž­ni­ča­ri. Trenutno nema volon­te­ra uklju­če­nih u ovu uslu­gu, no uko­li­ko se pove­ća broj koris­ni­ka te uslu­ge, a samim time i obim pos­la, sva­ka­ko će se uklju­či­ti i naši vri­jed­ni volon­te­ri, što je i bila počet­na zami­sao pri­li­kom pokre­ta­nja uslu­ge „Knjiga na poziv“. Naša misi­ja nije samo čuva­nje knji­ga, već i pove­zi­va­nje lju­di s nji­ma oso­bi­to onih koji­ma je to naj­po­treb­ni­je, a tak­vim knjiž­nič­nim uslu­ga­ma upra­vo to i činimo.

Koliko je važ­no na ovaj način iza­ći u susret oso­ba­ma sma­nje­ne pokret­lji­vos­ti i dati im moguć­nost pris­tu­pa knji­ga­ma i čita­nju? Naime, zna­mo da čita­nje ima i tera­pij­ski učinak.

Pristupačnost nije samo teh­nič­ko pita­nje, to je pita­nje dos­to­jans­tva, uklju­či­vos­ti i rav­no­prav­nos­ti svih čla­no­va druš­tva. Dužnost i obve­za knjiž­ni­ce kao kul­tur­ne usta­no­ve je osi­gu­ra­ti da svi, bez obzi­ra na tje­les­na ogra­ni­če­nja ili zdrav­s­tve­no sta­nje, ima­ju pra­vo i moguć­nost uži­va­ti u čita­nju i svim dobro­bi­ti­ma koje ono nosi.
Znanstvena istra­ži­va­nja pot­vr­đu­ju da čita­nje ima sna­žan tera­pij­ski uči­nak. Redovito čita­nje poti­če men­tal­nu sti­mu­la­ci­ju, pobolj­ša­va kon­cen­tra­ci­ju i pam­će­nje te sma­nju­je razi­nu stre­sa. Kod oso­ba sta­ri­je život­ne dobi ili onih koje su zbog zdrav­s­tve­nih raz­lo­ga sla­bi­je pokret­ne, čita­nje može igra­ti ključ­nu ulo­gu u oču­va­nju kog­ni­tiv­nih funk­ci­ja i sprje­ča­va­nju demen­ci­je, to pot­vr­đu­ju i znans­tve­na istraživanja.

Osim kog­ni­tiv­nih koris­ti, knji­ge ima­ju i sna­žan emo­ci­onal­ni i psi­ho­lo­ški utje­caj. Biblioterapija – tera­pij­sko kori­šte­nje knji­žev­nos­ti, sve se češ­će pri­mje­nju­je kao podr­ška u lije­če­nju tje­sko­be, depre­si­je i osje­ća­ja usam­lje­nos­ti. U tre­nu­ci­ma kada je kre­ta­nje ogra­ni­če­no, bilo zbog fizič­kih bari­je­ra ili zdrav­s­tve­nih sta­nja, knji­ge pos­ta­ju pro­zor u svi­jet, izvor utje­he, nade i inte­lek­tu­al­nog poticaja.

Zato smo mi kao knjiž­ni­ca pozva­ni raz­miš­lja­ti ink­lu­ziv­no: orga­ni­zi­ra­ti dos­ta­vu knji­ga na kuć­nu adre­su, pri­la­go­di­ti knjiž­nič­ni pros­tor oso­ba­ma u inva­lid­skim koli­ci­ma, razvi­ja­ti digi­tal­ne zbir­ke i pru­ži­ti pomoć pri kori­šte­nju e‑čitača i dru­gih teh­no­lo­gi­ja. Na taj način poka­zu­je­mo da kul­tu­ra pri­pa­da svi­ma, a knji­ga kao sim­bol zna­nja, slo­bo­de i ljud­skos­ti tre­ba biti dos­tup­na svi­ma, bez iznimke.

Iz tog smo raz­lo­ga i pro­ši­ri­li svo­ju knjiž­nič­nu mre­žu te u srp­nju 2024. osno­va­li knjiž­nič­ni sta­ci­onar „Santorio“ u Općoj bol­ni­ci Pula.

O čemu je toč­no riječ? 

Stacionar „Santorio“ prva je orga­ni­zi­ra­na bol­nič­ka knjiž­ni­ca za paci­jen­te u Hrvatskoj, a pokre­ta­nje osni­va­nja teme­lji se na osi­gu­ra­va­nju pra­va na pris­tup knji­ga­ma i čita­nju oso­ba­ma koji iz bilo kojeg raz­lo­ga ne mogu koris­ti­ti redov­ne knjiž­nič­ne uslu­ge i građu.

Knjižnični sta­ci­onar nala­zi se uz glav­ni ulaz u Opću bol­ni­cu Pula, u pri­zem­lju zgra­de i otvo­ren je tri puta u tjed­nu po dva sata. U pros­to­ru se nala­zi oko 800 knji­ga, bele­tris­ti­ke, nešto struč­ne lite­ra­tu­re, publi­cis­ti­ke, knji­ge na tali­jan­skom jezi­ku i neko­li­ko tjed­ni­ka. Kako se navo­di u Smjernicama za knjiž­nič­ne uslu­ge za bol­nič­ke paci­jen­te, sta­ri­je oso­be i oso­be s poseb­nim potre­ba­ma u usta­no­va­ma za traj­nu skrb i smje­štaj Međunarodnog save­za knjiž­ni­čar­skih dru­šta­va i usta­no­va (IFLA), knji­ge, čita­telj­ska i knjiž­nič­na gra­đa pozi­tiv­no utje­ču na sta­nje i opo­ra­vak obo­lje­lih oso­ba; knji­ge nam pru­ža­ju moguć­nost za dobi­va­nje infor­ma­ci­ja, razo­no­du, nadah­nu­će, raz­miš­lja­nje i uče­nje, ali ono što je naj­važ­ni­je – ima­ju tera­pe­ut­sku vri­jed­nost i mogu pozi­tiv­no utje­ca­ti na sta­nje i opo­ra­vak pacijenata.

Ima li inte­re­sa i za iBiblos kod ove sku­pi­ne lju­di ili su ipak knji­ge u ovom smis­lu važnije?

Teško je pre­ciz­no odgo­vo­ri­ti na ovo pita­nje. Među oso­ba­ma sma­nje­ne pokret­lji­vos­ti ili loši­jeg zdrav­s­tve­nog sta­nja vje­ro­jat­no ima onih koji čita­ju elek­tro­nič­ka izda­nja putem iBiblosa ili  MLOL‑a za koje naša knjiž­ni­ca osi­gu­ra­va pris­tup, oso­bi­to među oni­ma koji su teh­no­lo­ški pisme­ni­ji ili ima­ju podr­šku uku­ća­na ili nje­go­va­te­lja. Ipak, veći­na naših koris­ni­ka daje pred­nost tiska­noj knji­zi nas­pram e‑knjige. Često čuje­mo reče­ni­cu: „Knjiga mi je kao pri­ja­telj“, a to nije samo meta­fo­ra; za broj­ne naše koris­ni­ke sta­ri­je život­ne dobi, dodir papi­ra, miris knji­ge, osje­ćaj teži­ne u ruka­ma – to su emo­tiv­ni i sen­zo­rič­ki doživ­lja­ji koji dopri­no­se osje­ća­ju pove­za­nos­ti, sta­bil­nos­ti i ruti­ne. Starijoj popu­la­ci­ji naših koris­ni­ka „vir­tu­al­ni pri­ja­telj“ još je nepoz­na­ni­ca. S dru­ge stra­ne, digi­tal­ne plat­for­me i ure­đa­ji za pris­tup pru­ža­ju i neke pred­nos­ti: moguć­nost pri­la­god­be veli­či­ne slo­va, poza­din­skog osvjet­lje­nja, dos­tup­nost iz vlas­ti­ta doma, samos­tal­nost pri oda­bi­ru knjige.

Naša zada­ća je ne bira­ti izme­đu papi­ra i ekra­na, nego osi­gu­ra­ti pris­tup obje­ma opci­ja­ma. U pos­ljed­nje vri­je­me bilje­ži­mo rast inte­re­sa za digi­tal­ne uslu­ge, ali one teško da će u pot­pu­nos­ti zami­je­ni­ti ulo­gu fizič­ke knji­ge, pogo­to­vo u kon­tek­s­tu emo­ci­onal­nog i tera­pij­skog učin­ka koji ona ima. Stoga radi­mo na para­lel­nom razvo­ju: šire­nju zbir­ki fizič­kih knji­ga dos­tup­nih za dos­ta­vu koris­ni­ci­ma s pote­ško­ća­ma u kre­ta­nju, ali i edu­ci­ra­nju koris­ni­ka i nji­ho­vih obi­te­lji o kori­šte­nju iBiblos‑a i dru­gih digi­tal­nih alata.

Na kon­cu, naj­važ­ni­je je da knji­ga, bila ona na papi­ru ili ekra­nu, dođe do čitatelja.

Tko finan­ci­ra uslu­gu „Knjiga na poziv“?

Usluga „Knjiga na poziv“ finan­ci­ra se iz pro­ra­ču­na Gradske knjiž­ni­ce i čita­oni­ce Pula, uz pot­po­ru Grada Pule kao osnivača.

• Gradska knjižnica i čitaonica
• knjiga na poziv
• Nadia Bužleta