„SoundGarden Re-Geppetto“ spojio umjetnost, znanost i prirodu

Eksperimentalni glaz­be­ni doga­đaj „SoundGarden Re-Geppetto“, dio pro­gra­ma Re-Geppetto u orga­ni­za­ci­ji Saveza udru­ga Rojca, koji istra­žu­je spo­je­ve umjet­nos­ti, zna­nos­ti i teh­no­lo­gi­je, odr­žan je u uto­rak, 28. lis­to­pa­da u Dnevnom borav­ku DC‑a Rojc.

Polazeći od ide­je da se gra­ni­ce izme­đu živog i neži­vog, pri­rod­nog i teh­nič­kog mogu mis­li­ti kao poroz­ne i dina­mič­ne, pro­jekt koris­ti EEG ure­đaj, ina­če nami­je­njen pra­će­nju možda­nih valo­va kod lju­di, kako bi regis­tri­rao elek­trič­ne impul­se bilja­ka. Ti se impul­si, putem raču­na­la i sin­te­saj­ze­ra, pre­tva­ra­ju u zvuk. Rezultat je audi­oper­for­mans koji nas­ta­je u stvar­nom vre­me­nu, kao nepo­sred­na inte­rak­ci­ja izme­đu bilj­ke, umjet­ni­ka i publike.

Autor i vodi­telj pro­jek­ta Marko Grbac publi­ci je uži­vo pred­sta­vio izved­bu u kojoj bilj­ke izrav­no pos­ta­ju glaz­be­ni surad­ni­ci. Na zanim­ljiv i edu­ka­ti­van način, objas­nio je pro­ces nas­tan­ka zvu­ka kao i rada ure­đa­ja, a potom odgo­va­rao na pita­nja sudi­oni­ka. Kojih je bilo uis­ti­nu mno­go. Publiku je zani­ma­lo kako reagi­ra­ju bilj­ke, čime se regis­tri­ra zvuk, kako se pre­no­si, što odlu­ču­je o glas­no­ći i tonu nas­ta­log zvu­ka, koli­ko se raz­li­ku­ju zvu­ci u zatvo­re­nom i otvo­re­nom pros­to­ru, koje teh­ni­ke je pri razvo­ju pro­jek­ta koris­tio, u kojim okru­že­njim te pos­tav­lja­li broj­na dru­ga pita­nja na koja je Grbac sprem­no odgo­va­rao. Na prak­tič­nom pri­mje­ru poka­zao je i pri­je­nos zvu­ka u video sli­ku, kako se mije­nja dina­mi­ka ovis­no o inte­rak­ci­ji s poje­di­nom bilj­kom, potom neko­li­ko njih isto­vre­me­no, a zatim i uga­siv­ši svje­tla u Dnevnom borav­ku Rojca, doča­rao utje­caj zamra­če­ne pros­to­ri­je na bilj­ke i nji­ho­ve performanse.

Umjesto kla­sič­nih glaz­be­nih izra­za poput kom­po­zi­ci­je, par­ti­tu­re ni ponav­lja­nja, „SoundGarden Re-Geppetto“ je pred­sta­vio publi­ci inter­me­di­jal­ni pro­ces izme­đu orga­niz­ma i oko­li­ne i zvuk koji reagi­ra na svje­tlo, topli­nu, pokret i pri­sut­nost. U tom dija­lo­gu, bilj­ke su pres­ta­le biti objekt pro­ma­tra­nja i pos­ta­le aktiv­ne sudi­oni­ce umjet­nič­kog čina te pri­sut­ni­ma otvo­ri­li pita­nje o gra­ni­ca­ma per­cep­ci­je, empa­ti­je i komu­ni­ka­ci­je među vrstama.

Publika je tije­kom izved­be bila pozva­na kao svje­dok pro­ce­sa koji se odvi­ja u stvar­nom vre­me­nu te kao akter koji svo­jim pri­sus­tvom, vlas­ti­tim ide­ja­ma i reagi­ra­njem utje­če na dobi­ve­ni rezul­tat. Svaka pro­mje­na u pros­to­ru, sva­ki pokret pos­ta­li su tako dio kom­po­zi­ci­je koja uki­da raz­li­ku izme­đu izvo­đa­ča i gle­da­te­lja, što je publi­ka nagra­đi­va­la snaž­nim plje­skom. Time se „SoundGarden Re-Geppetto“ smjes­tio u širi kon­tekst suvre­me­nih umjet­nič­kih prak­si koje pro­pi­tu­ju moguć­nos­ti bioakus­ti­ke, inter­s­pe­ci­es komu­ni­ka­ci­je i eko­lo­ške este­ti­ke. Projekt Marka Grpca koris­ti ala­te kako bi nas ponov­no pove­zao s pri­sut­noš­ću pri­ro­de i to ne samo kao meta­fo­rom, nego kao stvar­nim, živim enti­te­tom koji komunicira.

Dnevni bora­vak Rojca i ovim je doga­đa­jem pot­vr­dio svo­ju ulo­gu važ­nog pros­to­ra za istra­ži­vač­ke, inter­dis­ci­pli­nar­ne i par­ti­ci­pa­tiv­ne umjet­nič­ke prak­se, dok je broj pri­sut­nih pot­vr­dio inte­res za nove for­ma­te kul­tur­ne pro­duk­ci­je koji pomi­ču gra­ni­ce izme­đu znans­tve­nog eks­pe­ri­men­ta i umjet­nič­kog istraživanja.

U kon­tek­s­tu sve veće potre­be za razvo­jem eko­lo­ške svi­jes­ti u umjet­nos­ti, „SoundGarden Re-Geppetto“ ponu­dio je sup­ti­lan i sna­žan pod­sjet­nik doka­zu­ju­ći da svi­jet oko nas nepres­ta­no komu­ni­ci­ra te da umjet­nost može biti pros­tor u kojem ga napo­kon uči­mo slušati.

Rad Dnevnog borav­ka Rojca sufi­nan­ci­ran je od stra­ne Ministarstva kul­tu­re i medi­ja Republike Hrvatske, Zaklade „Kultura nova“ te Nacionalne zak­la­de za razvoj civil­nog društva.

• Dnevni boravak DC-a Rojc
• Re-Geppetto