Projekt Socrat: Filippo Laterza – talijanski modni dizajner i umjetnik, mentor Kreativnog laboratorija „Tekstil i modni dizajn“

Talijanski mod­ni dizaj­ner i umjet­nik svjet­skih refe­ren­ci Filippo Laterza bio je gos­tu­ju­ći men­tor Kreativnog živog labo­ra­to­ri­ja (Creative Living Labs) „Tekstil i mod­ni dizajn“ koji je u Puli odr­žan od 24. siječ­nja 14. velja­če u sklo­pu pro­jek­ta SOCRAT – Umrežavanje obr­ta i suvre­me­ne umjet­nos­ti u cilju odr­ži­vog turiz­ma (Interreg Italija-Hrvatska 2021. – 2027.). a kojeg pro­vo­di Istarska župa­ni­ja-Regione Istriana, Upravni odjel za kul­tu­ru i zavičajnost.

Laterza je bio jedan od sudi­oni­ka okru­glog sto­la „Tekstil i mod­ni dizajn“ koji odr­žan u pul­skoj Galeriji Novo, a mode­ri­ra­la ga je Kristina Nefat, pred­sjed­ni­ca Hrvatskog udru­že­nja inter­dis­ci­pli­nar­nih umjet­ni­ka (HUiU) i kos­ti­mo­graf­ki­nja. Sudionici okru­glog sto­la otvo­ri­li su dija­log o temi tek­s­ti­la i mod­nog dizaj­na izme­đu muzej­ske i znans­tve­ne per­s­pek­ti­ve tra­di­cij­ske bašti­ne i suvre­me­ne mode, kao i teori­je i prak­se, a raz­go­va­ra­lo se i o pita­nji­ma kako danas čita­mo i inter­pre­ti­ra­mo tek­s­til­nu bašti­nu i na koji način ona može pos­ta­ti akti­van resurs za suvre­me­ne kre­ativ­ne procese.

Uz to, otvo­re­na je i izlož­ba mod­nih kre­aci­ja Filppa Laterze i među­na­rod­no priz­na­te pul­ske dizaj­ne­ri­ce Staše Doblanović Randall, tako­đer men­to­ri­ce SOCRAT-ovog Kreativnog labo­ra­to­ri­ja tek­s­ti­la i mod­nog dizaj­nu. Laterza je potom kao men­tor radio u prvoj kre­ativ­noj radi­oni­ci, koja je kao dio ovog Laboratorija odr­ža­na od 28. do 31. siječ­nja u Puli u HUiU BLOK‑u. Njegov bora­vak u Puli bio je i povod za raz­go­vor, a uvo­du kojeg je Laterza kazao: „Mogućnost da budem dio tek­s­til­no-dizaj­ner­skog Kreativnog labo­ra­to­ri­ja pro­jek­ta SOCRAT defi­ni­tiv­no jed­no od mojih naj­za­nim­lji­vi­jih iskus­ta­va. Putovao sam po cije­lom svi­je­tu, od Kine do Afrike i Amerike, ali nika­da se nisam susreo s nečim ovak­vim. Ono što ovdje radi­mo nije samo stva­ra­nje nečeg lije­pog, već i pro­mo­ci­ja regi­je i susret, odnos­no spoj dvi­ju kul­tu­ra, a zatim i dono­še­nje sve­ga toga svi­je­tu. Dakle, to me je od počet­ka fas­ci­ni­ra­lo, a na kra­ju i potak­nu­lo da se pri­ja­vim u projekt.”

Tekstil i sjećanja

Međukulturalni dija­log je ima­nen­tan Vašem kre­ativ­nom dizaj­ner­skom radu u kojem moda, umjet­nost i slav­na tali­jan­ska tra­di­ci­ja tek­s­til­nog obr­ta čine neo­dvo­ji­vi dio. Vaše umjet­nič­ko- dizaj­ner­ske ide­je u mno­go­če­mu dodi­ru­ju i temelj­ne pos­tav­ke pro­jek­ta SOCRAT. U kojoj je mje­ri rad u SOCRAT-ovom Kreativnom živom labo­ra­to­ri­ju tek­s­ti­la i mod­nog dizaj­na za Vas bio ins­pi­ra­ti­van? Je su li ispu­nje­na Vaša očekivanja?

- Interkulturalni dija­log odu­vi­jek je bio u sre­di­štu mog kre­ativ­nog rada. Kroz modu i umjet­nost nepres­ta­no poku­ša­vam oda­ti počast raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma koje imam pri­li­ku otkri­ti kroz svo­ja puto­va­nja. Svako mjes­to ostav­lja trag, vizu­al­ni, sim­bo­lič­ki i emo­ci­onal­ni trag koji pri­rod­no pos­ta­je dio mog kre­ativ­nog pro­ce­sa. Inspiraciju sam u svom dosa­daš­njem radu crpio iz vrlo raz­li­či­tih kon­tek­s­ta, kao što su Kina, Koreja i neko­li­ko afrič­kih zema­lja, uvi­jek pris­tu­pa­ju­ći tim kul­tu­ra­ma s pošto­va­njem, zna­ti­že­ljom i snaž­nom željom za slu­ša­njem i uče­njem. Za mene je veza izme­đu umjet­nos­ti i mode bit­na, jer je komu­ni­ka­ci­ja u srži ono­ga što radim, a umjet­nost je naj­moć­ni­je sred­stvo komu­ni­ka­ci­je koje poz­na­jem. Omogućuje pri­ča­nje pri­ča, izgrad­nju mos­to­va i pre­no­še­nje emo­ci­ja i vri­jed­nos­ti pre­ko geograf­skih i kul­tur­nih granica.

U tom smis­lu, rad unu­tar Kreativnog živu­ćeg labo­ra­to­ri­ja tek­s­ti­la i mod­nog dizaj­na pro­jek­ta SOCRAT bio je dubo­ko ins­pi­ra­ti­van. Osjećam se istin­ski počaš­ćen što sam oda­bran i iznim­no sam zahva­lan na pri­li­ci koja mi je omo­gu­ći­la da iz prve ruke isku­sim i pro­učim  izvan­red­no kul­tur­no bogat­stvo Istre. Posjećujući mjes­ta poput pul­ske Arene, šeta­ju­ći roman­tič­nim uli­ca­ma Rovinja, otkri­va­ju­ći fre­ske Draguća, crk­ve sv. Roka i Oprtlja osje­ćao se kao da ula­zim u bez­vre­men­ski nara­tiv sat­kan od povi­jes­ti, nje­nih slo­je­va utje­ca­ja i ispre­ple­te­nih kul­tur­nih identiteta.

Jedno od naj­z­na­čaj­ni­jih iskus­ta­va za mene je bila moguć­nost da vidim i ruka­ma dodir­nem tra­di­ci­onal­ne noš­nje. Ovi odjev­ni pred­me­ti boga­ti su povi­ješ­ću i zanat­skom izra­dom te čes­to pri­ča­ju pri­ču o snaž­noj i dugo­traj­noj vezi s Italijom i nje­zi­nom tek­s­til­nom tra­di­ci­jom. Proučavanjem tih deta­lja uži­vo oja­ča­lo je moje pošto­va­nje pre­ma obrt­nič­kom zna­nju i nači­nu na koji tek­s­til može saču­va­ti i pre­ni­je­ti sjećanje.

Moja oče­ki­va­nja od pro­jek­ta SOCRAT bila su viso­ka i u pot­pu­nos­ti su ispu­nje­na, a u mno­gim aspek­ti­ma i pre­ma­še­na. Moj naj­ve­ći cilj je pre­ni­je­ti lje­po­tu Istre kroz vlas­ti­te pogled i kroz svo­je kre­aci­je. Najveće pos­tig­nu­će za mene bilo bi da lju­di shva­te koli­ko sam se dubo­ko zalju­bio u tako lije­po, gos­to­lju­bi­vo i auten­tič­no mjes­to te da taj osje­ćaj pre­ne­sem uni­ver­zal­nim jezi­kom umjet­nos­ti, mode i među­kul­tu­ral­nog dijaloga.

Sloboda kre­ativ­nos­ti

Na koji ste način radi­li u edu­ka­tiv­noj radi­oni­ci odr­ža­noj u sklo­pu SOCRAT-ovog Kreativnog labo­ra­to­ri­ja u Puli i koje su ide­je bile u foku­su vašeg rada? Kakva je bila atmo­sfe­ra? Oko kojih teme je otvo­ren dija­log? Jeste li zado­volj­ni rezultatima?

- Sebe defi­ni­ram kao umjet­ni­ka i dizaj­ne­ra, ali pri­je sve­ga čvr­sto vje­ru­jem u slo­bo­du izra­ža­va­nja, slo­bo­du kre­ativ­nos­ti i zna­ti­že­lju kao bit­ne vri­jed­nos­ti. Ti ele­men­ti su u samoj srži mog rada, i bili su temelj­ni i tije­kom edu­ka­tiv­ne radi­oni­ce posve­će­ne suvre­me­noj modi, kre­ativ­nim pro­ce­si­ma i kul­tur­noj raz­mje­ni izme­đu Italije i Hrvatske odr­ža­ne u Puli. Od samog počet­ka, radi­oni­ca je zamiš­lje­na kao otvo­ren i uklju­čiv pros­tor, u počet­ku uklju­ču­ju­ći stu­den­te umjet­nos­ti i dizaj­na, a kas­ni­je se pro­ši­ri­la na pro­fe­si­onal­ce i struč­nja­ke iz tog podru­čja. Ova mje­ša­vi­na raz­li­či­tih pori­jek­la, iskus­ta­va i per­s­pek­ti­va stvo­ri­la je vrlo sti­mu­li­ra­ju­će i dina­mič­no okruženje.

Radionica je bila struk­tu­ri­ra­na kao akti­van i par­ti­ci­pa­ti­van susret, s vjež­ba­ma osmiš­lje­nim za ruše­nje ogra­ni­če­nja i bari­je­ra koje čes­to nes­vjes­no gra­di­mo oko vlas­ti­te kre­ativ­ne slo­bo­de. Obje sku­pi­ne su bile potak­nu­te na eks­pe­ri­men­ti­ra­nje bez stra­ha, koris­te­ći plo­če ras­po­lo­že­nja, crte­že, sli­ke, rije­či i raz­li­či­te mate­ri­ja­le kao ala­te za istra­ži­va­nje ide­ja i emo­ci­ja. Fokus nije bio samo na modi kao konač­nom pro­izvo­du, već na kre­ativ­nos­ti kao pro­ce­su koji se može oslo­bo­di­ti, vodi­ti i tran­sfor­mi­ra­ti u struk­tu­ri­ra­ni projekt.

Kroz ovaj pris­tup, sudi­oni­ci su mogli razu­mje­ti kako se kre­ativ­nost može usmje­ri­ti u nešto šire, počev­ši od mode i razvi­ja­ju­ći se u kul­tur­ni i turis­tič­ki pro­jekt. Dijalog je bio otvo­ren oko tema poput iden­ti­te­ta, teri­to­ri­ja, kul­tur­ne bašti­ne, suvre­me­nog jezi­ka, komu­ni­ka­ci­je i ulo­ge mode kao mos­ta izme­đu kul­tu­ra. Razmjena izme­đu tali­jan­ske i hrvat­ske per­s­pek­ti­ve bila je stal­na i pri­rod­na, obo­ga­ću­ju­ći kre­ativ­ni pro­ces i jača­ju­ći ide­ju surad­nje, a ne razdvajanja.

Zadovoljan rezul­ta­ti­ma

Konačni rezul­tat ovog zajed­nič­kog puto­va­nja bio je pro­jekt razvi­jen kroz istin­sku siner­gi­ju izme­đu dvi­ju gru­pa. Zajedno su osmis­li­li kon­cept razvo­ja turiz­ma s modom u sre­di­štu, rade­ći kolek­tiv­no na stva­ra­nju logo­ti­pa, slo­ga­na, komu­ni­ka­cij­skih ala­ta i mar­ke­tin­ških stra­te­gi­ja, a sve to vođe­no slo­bod­nom i svjes­nom kre­ativ­noš­ću. Vrlo sam zado­vo­ljan rezul­ta­ti­ma, ne samo zbog kva­li­te­te isho­da, već poseb­no zbog atmo­sfe­re otvo­re­nos­ti, povje­re­nja i kre­ativ­ne slo­bo­de koja je karak­te­ri­zi­ra­la cije­lu radi­oni­cu i omo­gu­ći­la svi­ma koji su bili uklju­če­ni da u pot­pu­nos­ti izra­ze svoj potencijal.

Ističete da su Vas se Pula i Istra snaž­no dojmili?

- Zaista sam se zalju­bio u Pulu i u cije­lu istar­sku regi­ju. Od prvog tre­nut­ka osje­tio sam dubo­ku pove­za­nost s mjes­tom i cije­lim pros­to­rom, nje­go­vom atmo­sfe­rom i lju­di­ma. Najviše me dir­nu­lo to koli­ko sam čes­to bio ugod­no izne­na­đen kada bi mi se net­ko obra­tio na tali­jan­skom jezi­ku. U tim tre­nu­ci­ma snaž­no sam osje­ćao vezu koja nadi­la­zi povi­jest, živu i pri­rod­nu vezu izme­đu naših kul­tu­ra koja je i danas pri­sut­na. Ta zajed­nič­ka kul­tur­na osjet­lji­vost, otvo­re­nost i osje­ćaj bli­skos­ti uči­ni­li su da se osje­ćam kao kod kuće. Pula i Istra ima­ju nevje­ro­jat­nu spo­sob­nost da vas doče­ka­ju, ne samo svo­jom lje­po­tom, već i kul­tur­nom bli­skoš­ću koja stva­ra nepo­sre­dan osje­ćaj pri­pad­nos­ti. Taj osje­ćaj ins­pi­ra­ci­je i razu­mi­je­va­nja nešto je zais­ta rijet­ko, i upra­vo je to ono što je moje iskus­tvo ovdje uči­ni­lo tako zna­čaj­nim i nezaboravnim.

Kako je zapra­vo biti umjet­nik u svi­je­tu mode danas? Kakva je Vaša pozi­ci­ja u odno­su na glo­bal­ne mod­ne trendove?

- Biti umjet­nik u svi­je­tu mode danas je i uzbud­lji­vo i iza­zov­no. Moda je pos­ta­la sve glo­bal­ni­ja i izu­zet­no brza, vođe­na stal­nom pro­izvod­njom, vid­lji­voš­ću i potroš­njom. Unutar ovog sus­ta­va pos­to­ji sve veći jaz izme­đu ono­ga što je isklju­či­vo komer­ci­jal­no i ono­ga što je istin­ski umjet­nič­ko. Kao rezul­tat toga, dizaj­ne­ru pos­ta­je sve teže pot­vr­di­ti se kao umjet­nik, poseb­no u okru­že­nju koje čes­to daje pred­nost nepo­sred­nos­ti nad dubi­nom i pripovijedanjem.

Međutim, čvr­sto vje­ru­jem da oni koji ima­ju upor­nost, a pri­je sve­ga oni koji su spo­sob­ni saču­va­ti vlas­ti­tu jedins­tve­nost i estet­sku osjet­lji­vost, i dalje ima­ju moguć­nost biti istin­ski slo­bod­ni u svom kre­ativ­nom pro­ce­su. Umjetnička slo­bo­da danas nije u pra­će­nju tren­do­va, već je to hra­brost da se izgra­di osob­ni jezik i da se osta­ne vje­ran nje­mu tije­kom vre­me­na. Moda i dalje može biti moćan kul­tur­ni alat kada je vođe­na namje­rom, istra­ži­va­njem i autentičnošću.

Moj stav u odno­su na glo­bal­ne mod­ne tren­do­ve je stav svjes­nos­ti, a ne pos­luš­nos­ti. Moda je neo­s­por­no glo­bal­na i kao kre­ativ­ci ima­mo odgo­vor­nost pri­ča­ti pri­če bez geograf­skih ogra­ni­če­nja. Trebali bismo biti zna­ti­želj­ni pre­ma ono­me što nam svi­jet nudi, otvo­re­ni pre­ma raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma, mate­ri­ja­li­ma, tra­di­ci­ja­ma i per­s­pek­ti­va­ma te spo­sob­ni pre­ves­ti ih u suvre­me­ni vizu­al­ni jezik. Trendovi dola­ze i odla­ze, ali ono što osta­je jest spo­sob­nost pro­ma­tra­nja, upi­ja­nja i rein­ter­pre­ta­ci­je stvar­nos­ti kroz osob­nu viziju.

Danas više nego ikad, modu vidim kao oblik kul­tur­ne nara­ci­je. Ima moć pove­zi­va­nja uda­lje­nih mjes­ta, stva­ra­nja dija­lo­ga i odra­ža­va­nja slo­že­nos­ti našeg vre­me­na. U tom kon­tek­s­tu, ulo­ga umjet­ni­ka nije juri­ti za sus­ta­vom, već ga uspo­ri­ti, dati mu smi­sao i tran­sfor­mi­ra­ti modu u pros­tor za pro­miš­lja­nje, emo­ci­je i istin­sko izražavanje.

Osobna vizi­ja

Ni moda nije imu­na na umjet­nu inte­li­gen­ci­ju. Kakvo je Vaše miš­lje­nje o tome?

- Moda se, kao i sva­ko dru­go kre­ativ­no podru­čje, razvi­ja uz teh­no­lo­ški napre­dak, a sada je umjet­na inte­li­gen­ci­ja dio te tran­sfor­ma­ci­je. Umjetnu inte­li­gen­ci­ju vidim kao moćan alat, nešto što, ako se koris­ti sa svi­ješ­ću i namje­rom, može podr­ža­ti i pobolj­ša­ti rad dizaj­ne­ra. Može pomo­ći u istra­ži­va­nju, eks­pe­ri­men­ti­ra­nju i ubr­za­va­nju odre­đe­nih pro­ce­sa, omo­gu­ću­ju­ći kre­ativ­ci­ma da istra­že nove moguć­nos­ti i per­s­pek­ti­ve. Istovremeno, vje­ru­jem da je bit­no da mi, kao kre­ativ­ci, nas­ta­vi­mo nje­go­va­ti vlas­ti­tu kre­ativ­nost i osjet­lji­vost. Tehnologija nika­da ne bi smje­la zami­je­ni­ti ljud­ski ins­tin­kt, emo­ci­onal­nu inte­li­gen­ci­ju i osob­nu vizi­ju koji su u srži umjet­nič­kog izra­ža­va­nja. Ono što istin­ski defi­ni­ra dizaj­ne­ra jest hra­brost da bude slo­bo­dan, da pre­uzi­ma rizi­ke i izra­ža­va jedins­tve­no gle­di­šte. Samo s tom svi­ješ­ću može­mo saču­va­ti taj osje­ćaj jedins­tve­nos­ti i tu kre­ativ­nu dušu koja će uvi­jek biti neza­mje­nji­va doda­na vri­jed­nost. Umjetna inte­li­gen­ci­ja može pomo­ći pro­ce­su, ali iden­ti­tet, emo­ci­ja i zna­če­nje iza kre­aci­je uvi­jek mora­ju pro­iza­ći iz ljud­skog iskus­tva. Taj ljud­ski ele­ment je ono što modi daje dubi­nu, auten­tič­nost i traj­ni utjecaj.

Impresivan umjet­nič­ki životopis 

Filippo Laterza glo­bal­no je pre­poz­nat i nagra­đi­van dizaj­ner čiji rad tran­sfor­mi­ra tali­jan­sko obrt­niš­tvo u suvre­me­ni među­kul­tur­ni dija­log, u kojem moda pos­ta­je emo­ci­ja, umjet­nost i vizi­ja bez gra­ni­ca. Rođen, u juž­noj Italiji u obi­te­lji kro­ja­ča, gdje tka­ni­na nika­da nije bila samo mate­ri­jal, već oblik izra­ža­va­nja, sje­ća­nja i kul­tu­re, za Laterzu je moda od ranog dje­tinj­stva bila nje­gov pri­rod­ni jezik. Već sa 16 godi­na pred­sta­vio je svo­ju prvu mod­nu revi­ju, a s 18 je nagra­đen i pred­stav­ljen na Pitti Immagineu, čime je zapo­čeo izvan­red­no pro­fe­si­onal­no puto­va­nje. Svoju je kari­je­ru obli­ko­vao u Milanu gdje je razvi­jao kolek­ci­je za pres­tiž­ne tali­jan­ske i među­na­rod­ne bren­do­ve. Ondje je izbru­sio pre­poz­nat­lji­vu vizi­ju uko­ri­je­nje­nu u tali­jan­skom obrt­niš­tvu, ali otvo­re­nu glo­bal­nim utje­ca­ji­ma. Već od samih poče­ta­ka nje­go­ve kre­aci­je pri­hva­će­ne su na tali­jan­skoj zvjez­da­noj sce­ni, a vrlo brzo i na azij­skoj zabav­noj i kul­tur­noj sce­ni, čime je nje­gov rad dobio među­na­rod­nu pozor­ni­cu. Umjetnost je odu­vi­jek bila u sre­di­štu kre­ativ­nog jezi­ka Filippa Laterze, nje­go­ve kolek­ci­je pos­to­je izvan tra­di­ci­onal­nih sezon­skih pra­vi­la i osmiš­lje­ne su kao umjet­nič­ke nara­ci­je, a ne moda vođe­na kalen­da­rom. Ovaj je pris­tup u pot­pu­nos­ti izra­žen nje­go­vom prvom Haute Couture kolek­ci­jom na AltaRomi, gdje ga je tali­jan­ski tisak pro­gla­sio enfant pro­di­ge­om tali­jan­ske viso­ke mode. Uslijedile su broj­ne među­na­rod­ne nagra­de i priz­na­nja. Između osta­log, autor je kul­t­nih pro­jek­ta poput Barbie by Filippo Laterza i Angry Birds by Filippo Laterza, u koji­ma spa­ja modu s umjet­noš­ću, pop-kul­tu­rom i kolek­tiv­nom imaginacijom.

Marame, pre­ga­če, nakit…

Kolektivni su-dizajn i inten­zi­van grup­ni rad bili su obi­ljež­je dru­gog dije­la radi­oni­ce Kreativnog labo­ra­to­ri­ja Tekstil i mod­ni dizajn, a koji je tra­jao do 14. velja­če. „Riječ je o tre­ćoj i čet­vr­toj fazi labo­ra­to­ri­ja, u koji­ma sudi­oni­ci već ima­ju dovolj­no zna­nja i mate­ri­ja­la da mogu kre­nu­ti u kon­kre­tan razvoj mode­la i mod­nih doda­ta­ka. Glavna men­to­ri­ca tog dije­la je pul­ska dizaj­ne­ri­ca Staša Doblanović Randall, koja vodi dizaj­ner­ski pro­ces i rad sa sudi­oni­ci­ma, dok su za poje­di­ne seg­men­te uklju­če­ne i poseb­ne men­to­ri­ce. Radionicu veza vodi umjet­ni­ca Iva Katalinić, a eko-print dizaj­ne­ri­ca Katja Kliba, što nam omo­gu­ću­je da sva­ki dio pro­ce­sa ima jas­nu i struč­nu podr­šku. Radimo na mara­ma­ma (faco­la), pre­ga­ča­ma, naki­tu i dru­gim tek­s­til­nim doda­ci­ma, uz suvre­me­nu rein­ter­pre­ta­ci­ju kli­nas­tih for­mi tipič­nih za istar­ske narod­ne noš­nje, kaza­la nam je tije­kom rada ovog dije­la Laboratorija Kristina Nefat, idej­na i orga­ni­za­cij­ska koor­di­na­to­ri­ca kre­ativ­nog pro­ce­sa radi­oni­ce. „Eko-print u ovom labo­ra­to­ri­ju ne doživ­lja­va­mo kao deko­ra­ci­ju, već kao rav­no­pra­van dio dizaj­ner­skog pro­ce­sa. Radimo eks­pe­ri­men­tal­no, s bilj­ka­ma i pri­rod­nim mate­ri­ja­li­ma koji tije­kom pro­ce­sa ostav­lja­ju svo­je oti­ske na tek­s­ti­lu. Pod men­tor­stvom Katje Klibe sudi­oni­ci pri­mje­nju­ju eko-print na već razvi­je­ne mode­le i istra­žu­ju kako se oti­sak pona­ša na raz­li­či­tim for­ma­ma, volu­me­ni­ma i kro­je­vi­ma. Ne oče­ku­je­mo goto­ve pro­izvo­de, nego pro­miš­lje­ne dizaj­ner­ske pro­to­ti­pe. Na kra­ju dana zajed­nič­ki zaokru­žu­je­mo pro­ces, eva­lu­ira­mo ga pre­ma SOCRAT meto­do­lo­gi­ji i pri­pre­ma­mo mate­ri­ja­le za dalj­nju pro­duk­ci­ju i pre­zen­ta­ci­ju, jer nam je reflek­si­ja pro­ce­sa jed­na­ko važ­na kao i sam prak­tič­ni rad“, kaže Nefat.

Projekt SOCRAT

NAZIV PROJEKTA: SOCRAT – Umrežavanje obr­ta i suvre­me­ne umjet­nos­ti u cilju odr­ži­vog turizma

PROGRAM: Interreg Italija-Hrvatska 2021. – 2027. godine

UKUPNI PRORAČUN: 2.344.660,20 EUR (EFRR 1.875.728,16 €; sufi­nan­ci­ra­nje 468.932,04 €)

RAZDOBLJE PROVEDBE PROJEKTA: 01.03.2024. – 31.08.2026.

PROJEKTNI CILJ: Opći cilj pro­jek­ta je diver­zi­fi­ka­ci­ja turis­tič­ke ponu­de i osna­ži­va­nje lokal­nog razvo­ja akti­vi­ra­njem auten­tič­ni­jih iskus­ta­va pro­is­tek­lih iz kul­tur­nih i kre­ativ­nih indus­tri­ja teritorija.

PROJEKT PROVODI ISTARSKA ŽUPANIJA S PARTNERIMA: Zaklada Pino Pascali – Muzej suvre­me­ne umjet­nos­ti (vode­ći part­ner); Nacionalna kon­fe­de­ra­ci­ja obrt­ni­ka te malih i sred­njih podu­ze­ća Bari – CNA BARI; Regija Veneto, Veneto Institut za rad, Turistička zajed­ni­ca Kvarnera, Ustanova za razvoj kom­pe­ten­ci­ja, ino­va­tiv­nos­ti i spe­ci­ja­li­za­ci­je Zadarske župa­ni­je INOVacija i Sveučilište u Zadru.

MREŽNA STRANICA PROJEKTA: https://www.italy-croatia.eu/web/socrat

• Filipo Laterza
• HUIU - Hrvatsko udruženje interdisciplinarnih umjetnika
• Projekt SOCRAT
• Upravni odjel za kulturu i zavičajnost Istarske županije