Jazzbina u Circolu: James Brandon Lewis ponovo u Puli

U subo­tu, 14. ožuj­ka u 20 sati, u pros­to­ru Zajednice Talijana u Puli – Circolo nas­tu­pit će jedan od naj­važ­ni­jih sak­so­fo­nis­ta današ­nji­ce, James Brandon Lewis, glaz­be­nik kojeg kri­ti­ka već godi­na­ma svr­sta­va među ključ­ne figu­re nove svjet­ske impro-jazz scene.

Pulska publi­ka Lewisa već je ima­la pri­li­ku doži­vje­ti proš­log lje­ta, kada je u dvo­ri­štu Rojca nas­tu­pio s ben­dom The Messthetics na obnov­lje­noj Jazzbini. Koncert koji se još uvi­jek pre­pri­ča­va – po miš­lje­nju mno­gih i naj­bo­lji kon­cert proš­log lje­ta u Puli – poka­zao je zašto se Lewis danas sma­tra jed­nim od naj­uz­bud­lji­vi­jih gla­so­va suvre­me­nog jazza. „Saksofonist koji isto­vre­me­no utje­lov­lju­je i nadi­la­zi tra­di­ci­ju“, kako ga opi­su­je The New York Times, u nešto više od deset­lje­ća izgra­dio je repu­ta­ci­ju umjet­ni­ka koji spa­ja dubo­ku uko­ri­je­nje­nost u jazz tra­di­ci­ji s neumor­nom željom za pomi­ca­njem nje­nih granica.

Dobitnik titu­la tenor sak­so­fo­nis­ta i jazz umjet­ni­ka godi­ne pre­ma izbo­ru kri­ti­ke časo­pi­sa Downbeat, Lewis u svo­joj glaz­bi pove­zu­je gos­pel, blu­es i R&B s eks­plo­ziv­nim sak­so­fon­skim lini­ja­ma koje pri­zi­va­ju duh Johna Coltranea, Alberta Aylera i Sonnyja Rollinsa, ali ga uvi­jek vode pre­ma vlas­ti­tom, pre­poz­nat­lji­vom izra­zu koji je sna­žan, lir­ski i dubo­ko duhovan.

Njegova estet­ska i emo­tiv­na širi­na poseb­no dola­zi do izra­ža­ja u James Brandon Lewis tri­ju, sas­ta­vu koji funk­ci­oni­ra kao živi orga­ni­zam. Uz Jamesa Brandona Lewisa na tenor sak­so­fo­nu trio čine i Josh Werner na elek­trič­nom basu i Warren „Trae“ Crudup III na bub­nju. Werner dono­si hip­no­tič­ku dub gra­vi­ta­ci­ju i dubi­nu tek­s­tu­ra, dok Taylor gra­di rit­mič­ku arhi­tek­tu­ru koja isto­vre­me­no nosi i des­ta­bi­li­zi­ra, omo­gu­ća­va­ju­ći glaz­bi da se nepres­ta­no razvija.

Njihov zajed­nič­ki rad naj­jas­ni­je je doku­men­ti­ran na naj­no­vi­jem albu­mu Apple Cores, remek dje­lu suvre­me­nog jazza, plo­či koja des­ti­li­ra ener­gi­ju i filo­zo­fi­ju ovog tri­ja. Apple Cores zvu­či kao glaz­ba koja se rađa iz hit­nos­ti – kom­bi­na­ci­ja man­trič­nog gro­ovea, otvo­re­ne impro­vi­za­ci­je i snaž­nog osje­ća­ja komu­ni­ka­ci­je među glaz­be­ni­ci­ma. Bas i bubanj tvo­re gus­tu, elas­tič­nu mre­žu u kojoj Lewisov tenor ne leti sam, već kao dio veli­kog, pove­za­nog sus­ta­va. Upravo zato album odje­ku­je tako živo: sva­ka nota dje­lu­je neiz­bjež­no, sva­ka ges­ta ima težinu.

Izvor

• Circolo
• James Brandon Lewis
• Jazzbina