Razotkrivanje koncepta kulturnog neokolonijalizma

• Panel disku­si­ja „Devuelve, pé! (Vratite to!) – Restitucija i samo­odre­đe­nje lati­no­ame­rič­ke kul­tur­ne bašti­ne“, odr­ža­na 11. srp­nja vide­okon­fe­ren­ci­jom, upo­zo­ra­va na jedan od novi­jih i opskur­ni­jih obli­ka neo­ko­lo­ni­ja­liz­ma – onaj u oblas­ti kul­tu­re. Nastala je kao odgo­vor sko­rom otva­ra­nju Humboldtovog foru­ma u Berlinu u kojem će se izlo­ži­ti muzej­ski pred­me­ti iz neeurop­skih, mahom lati­no­ame­rič­kih, zema­lja. Činjenica da se u muze­ji­ma zema­lja kolo­ni­za­to­ra izla­žu pred­me­ti otu­đe­ni u vri­je­me kolo­ni­jal­nih eks­pan­zi­ja revi­ta­li­zi­ra i zaoš­tra­va binar­ne opo­zi­ci­je izme­đu zapad­nih i neza­pad­nih zema­lja te dovo­di u pita­nje kraj zapad­ne domi­na­ci­je. Sudionici panel disku­si­je ras­prav­lja­li su o tome tre­ba li otu­đe­no vra­ti­ti te nave­li pri­mje­re osta­lih europ­skih muze­ja koji „u zato­če­niš­tvu drže“ lati­no­ame­rič­ku kul­tur­nu bašti­nu. Inzistiraju na zašti­ti i opo­rav­ku kul­tu­re neza­pad­nog svi­je­ta, deko­lo­ni­za­ci­ji europ­skih muze­ja, zalje­či­va­nju glo­bal­ne kul­tur­ne amne­zi­je te vra­ća­nju odu­ze­tih muzej­skih pred­me­ta u zem­lje porijekla.

U prvom, opsež­ni­jem, dije­lu sed­mo­ri­ca pane­lis­ta uve­li su gle­da­te­lje u povi­jes­ni kon­tekst i pro­ble­ma­ti­ku nasi­lja nad kul­tur­nom bašti­nom zem­lje iz koje dola­ze te su, u kon­tek­s­tu kul­tur­nih iden­ti­te­ta, objas­ni­li važ­nost odu­ze­tih muzej­skih pred­me­ta za afir­ma­ci­ju kul­tur­nog pam­će­nja. Značaj se pri tome ne odno­si pogla­vi­to na mate­ri­jal­nu kom­po­nen­tu, već odu­ze­ti pred­me­ti ima­ju visok stu­panj ani­mis­tič­kih vri­jed­nos­ti i zna­nja indi­ge­nis­tič­kih naro­da pa su kao tak­vi sim­bol pret­ko­lo­ni­jal­nih iden­ti­te­ta. Novinarka Arlette-Louise Ndakoze tak­sa­tiv­no je nave­la otu­đe­ne afrič­ke, pose­bi­ce ruan­d­ske, muzej­ske pred­me­te, izlo­že­ne u istak­nu­tim europ­skim muze­ji­ma, pri čemu je zaklju­či­la kako se više od polo­vi­ne afrič­ke kul­tu­re nala­zi izvan Afrike. Nastavljajući se na afrič­ku per­s­pek­ti­vu, Tahir Della iz ini­ci­ja­ti­ve Schwarze Menschen in Deutschland izla­ga­nje je orga­ni­zi­rao oko teze da se indi­ge­nis­tič­ke kul­tu­re u europ­skim muze­ji­ma pri­ka­zu­ju u dis­kri­mi­ni­ra­ju­ćem svje­tlu te da se nje­mač­ka kolo­ni­jal­na povi­jest u veli­kom bro­ju muze­ja ubla­ža­va i ne osu­đu­je. S time se sla­že i dr. Manuela Fischer iz Etnološkog muze­ja u Berlinu koja je u svom pane­lu pri­ka­za­la razvoj­ni put ber­lin­skih muze­ja koji su od dru­ge polo­vi­ce devet­na­es­tog sto­lje­ća pos­ta­li sje­di­štem lati­no­ame­rič­ke kul­tu­re te je ape­li­ra­la na ins­ti­tu­ci­je koje bi tre­ba­le odi­gra­ti ključ­nu ulo­gu u nji­ho­vom vraćanju.

Važnost poli­tič­kih pro­ce­sa i ins­ti­tu­ci­ja za uspje­šan kul­tur­ni opo­ra­vak istak­nu­la je i biv­ša boli­vij­ska minis­tri­ca kul­tu­re Elizabeth Salguero. Naime, za vri­je­me tra­ja­nja man­da­ta Salguero je u Boliviju vra­ti­la sve­ti pred­met Illa del Ekeko, koji se od 1929. godi­ne nala­zio u Povijesnom muze­ju u Bernu. S dru­ge stra­ne, guver­ner kolum­bij­skog indi­ge­nis­tič­kog rezer­va­ta Kogui Malayo – Arhauco, Jose de los Santos Sauna, upo­zo­rio je na nedos­tat­ni anga­žman kolum­bij­skih ins­ti­tu­ci­ja u pro­ce­su deko­lo­ni­za­ci­je europ­skih muze­ja. Objasnio je pro­blem dvi­ju odu­ze­tih maski koje za domi­cil­no sta­nov­niš­tvo ima­ju važ­nu ulo­gu u ani­mis­tič­kim ritu­al­nim obre­di­ma. Kulturna per­s­pek­ti­va Kogi naro­da izlje­či­telj­ska svoj­stva maski vidi aspek­tom stvar­nos­ti, a maske doživ­lja­va­ju kao medij komu­ni­ka­ci­je sa svi­je­tom mrtvih koji je zbog drža­nja maski u ber­lin­skom muze­ju – one­mo­gu­ćen. Blisko tome, akti­vist Xokonoschtletl Gómora pro­zvao je aus­trij­ski muzej u kojem se godi­na­ma čuva otu­đe­na kru­na iz Meksika. Muzej posje­ti­te­lji­ma napla­ću­je ulaz­ni­ce pa Gomora sma­tra da se Zapad i dalje boga­ti na ono­me što mu ne pri­pa­da. Osvrnuo se i na nuž­nost obra­zo­va­nja indi­ge­nis­tič­kih zajed­ni­ca u Meksiku na nji­ho­vim jezi­ci­ma zbog toga što jezik kolo­ni­za­to­ra nije odgo­va­ra­ju­ći medij kojim mogu izra­zi­ti svo­je iskus­tvo. Na isti se pro­blem osvr­nu­la i arhi­tek­ti­ca Rossana Poblet koja je govo­ri­la o mumi­ja­ma iz Chuquitante u Peruu koje se nala­ze u Etnološkom muze­ju u Berlinu te zaklju­či­la kako je kul­tu­ra pos­ljed­nja oblast u kojoj bi neo­ko­lo­ni­ja­li­zam ili bilo koji oblik domi­na­ci­je tre­bao ima­ti uporište.

U dru­gom dije­lu odr­ža­na je disku­si­ja u kojoj su pane­lis­ti ras­prav­lja­li o tome negi­ra­ju li europ­ski kul­tur­ni i poli­tič­ki kru­go­vi kolo­ni­ja­li­zam u muze­ji­ma, deko­lo­ni­za­ci­ju muze­ja sagle­da­li su u kon­tek­s­tu naci­onal­nih pita­nja te su odgo­va­ra­li na pita­nja slušatelja.

Kulturni pro­jek­ti poput Humboldtovog foru­ma ocr­ta­va­ju obri­se pro­du­že­nog kolo­ni­ja­liz­ma u kojem je ten­den­ci­ja za posje­do­va­njem zem­lje zami­je­nje­na kolo­ni­za­ci­jom uma i kul­tu­re. Zadržavanje pred­me­ta neza­pad­nih zema­lja u europ­skim muze­ji­ma svo­je­vr­s­na je rear­ti­ku­la­ci­ja kolo­ni­jal­nog diskur­sa koja, uti­ša­va­ju­ći lati­no­ame­rič­ke per­s­pek­ti­ve, otva­ra pros­tor euro­cen­trič­nom i hege­mo­nij­skom ispi­si­va­nju povi­jes­ti, ali i meto­da kojom se indi­ge­nis­tič­kim zem­lja­ma one­mo­gu­ću­je kons­tru­ira­nje vlas­ti­tog kohe­rent­nog pret­ko­lo­ni­jal­nog identiteta.

Tekst Glorija MAVRINAC

• Humboldtov forum Berlin