Predstavljanje projekta Žene koje su gradile brodove u galeriji Novo

Predstavljanje prve faze pro­jek­ta Žene koje su gra­di­le bro­do­ve bit će odr­ža­no u čet­vr­tak, 6. stu­de­nog u 18 sati, u pul­skoj gale­ri­ji Novo. Posrijedi je onli­ne arhiv u nas­ta­ja­nju koji sadr­ži pri­če neka­daš­njih i sadaš­njih rad­ni­ca Uljanika. O pro­jek­tu će govo­ri­ti auto­ri­ce Leonida Kovač i Amra Pende, a raz­go­vor će mode­ri­ra­ti Nela Simić.

Žene koje su gra­di­le bro­do­ve inter­dis­ci­pli­nar­no je kul­tur­no-antro­po­lo­ško istra­ži­va­nje i par­ti­ci­pa­tiv­ni pro­jekt u zajed­ni­ci koji tema­ti­zi­ra ulo­gu žena u bro­do­gra­di­li­štu Uljanik i nji­hov dopri­nos druš­tve­nom, kul­tur­nom i urba­nom razvo­ju Pule. Projekt pola­zi od povi­jes­ne činje­ni­ce da je indus­tri­ja­li­za­ci­ja, a kas­ni­je i dein­dus­tri­ja­li­za­ci­ja, obli­ko­va­la grad i nje­go­ve sta­nov­ni­ke, dok su osob­na iskus­tva zapos­le­ni­ca Uljanika, odnos­no nji­hov dopri­nos bro­do­grad­nji, do sada osta­ja­la goto­vo nevidljiva.

Život i urba­ni razvoj Pule nera­ski­di­vo su pove­za­ni s osnut­kom Pomorskog arse­na­la aus­tro-ugar­ske rat­ne mor­na­ri­ce 1856. godi­ne te s indus­trij­skom pro­izvod­njom u Uljaniku tije­kom dru­ge polo­vi­ne 20. sto­lje­ća. Brodogradilište, koje je do kra­ja 20. sto­lje­ća zapoš­lja­va­lo izme­đu 10.000 i 12.000 rad­ni­ka iz Istre, šire regi­je i Europe, obli­ko­va­lo je mul­ti­kul­tu­ral­ni iden­ti­tet gra­da. No, his­to­ri­ogra­fi­ja Uljanika rijet­ko je osvjet­lja­va­la dopri­nos žena.

Prema istra­že­nim poda­ci­ma, od 1954. godi­ne do danas u Uljaniku je bilo zapos­le­no 1667 žena u 397 raz­li­či­tih zani­ma­nja, od fizič­ki naj­zah­tjev­ni­jih pos­lo­va do viso­ko spe­ci­ja­li­zi­ra­nih struč­nih pozi­ci­ja. Projekt sto­ga uka­zu­je na neo­dr­ži­vost ste­re­oti­pa o „žen­skim“ i „muškim“ pro­fe­si­ja­ma te izvla­či iz ano­nim­nos­ti osob­ne povi­jes­ti koje svje­do­če o nas­tan­ku moder­nog europ­skog gra­da i nje­go­voj indus­trij­skoj tradiciji.

Projekt su 2024. godi­ne osmis­li­le Leonida Kovač i Amra Pende, a teme­lji se na usme­nim svje­do­čans­tvi­ma i osob­nim arhi­vi­ma sudi­oni­ca. Osim audio-zapi­sa i nji­ho­vih trans­kri­pa­ta koji pred­stav­lja­ju (auto)portrete rad­ni­ca i čine okos­ni­cu ovog memo­rij­skog pro­jek­ta, poseb­na inter­net­ska stra­ni­ca zamiš­lje­na kao work in pro­gress sadr­ža­vat će i foto­gra­fi­je iz pri­vat­nih arhi­va, te rele­vant­nu vizu­al­nu gra­đu i fak­si­mi­le pisa­nih doku­me­na­ta iz arhi­va bro­do­gra­di­li­šta, Povijesnog i pomor­skog muze­ja Istre, Hrvatskog držav­nog arhi­va, arhi­va Brodarskog ins­ti­tu­ta u Zagrebu, te aus­trij­skih i tali­jan­skih arhi­va. U zavr­š­noj fazi razvo­ja pro­jek­ta pre­dvi­đe­no je i objav­lji­va­nje knji­ge istog naslova.

Projekt je sufi­nan­ci­ran sred­stvi­ma Grada Zagreba, Grada Pule, Ministarstva kul­tu­re i medi­ja RH te Zaklade HAZU.

• Amra Pende
• Leonida Kovač