Istarski patafizičari Morović, Pekica i Šuran izlažu u galeriji Rigo

Radovi se tro­ji­ce auto­ra raz­li­ku­ju po bro­ju ele­me­na­ta koje izla­žu, te po svim dru­gim kri­te­ri­ji­ma uspo­red­be, a zajed­nič­ka im je neko­nven­ci­onal­nost, te višes­loj­nost per­s­pek­ti­ve. Grupa tro­ji­ce auto­ra izla­že pod zajed­nič­kim ime­nom Istarski pata­fi­zi­ča­ri, gdje bi se pojam pata­fi­zi­ke mogao pro­tu­ma­či­ti kao svo­je­vr­s­na pse­udoz­na­nost sas­tav­lja­nja stvar­nos­ti u apsurd­nom obli­ku, nakon što je ispla­ni­ra­no ras­tav­lje­na na svo­je veće i manje sas­tav­ne dije­lo­ve. Kustos Mladen Lučić opi­su­ju­ći pos­ta­vu govo­ri: “Takvim rado­vi­ma su pul­sko-fažan­ski pata­fi­zi­ča­ri pokre­nu­li svoj pohod na Novigrad, nima­lo ne odstu­pa­ju­ći od svo­jih viso­ko pos­tav­lje­nih moral­nih, estet­skih i etič­kih nače­la. Oni jed­nos­tav­no čvr­sto sli­je­de lini­ju koju je pos­ta­vio Jarry, ute­me­lji­li dada­is­ti, minu­ci­oz­no raz­ra­dio Daniil Harms, a moder­ni­zi­ra­li mon­t­hypyt­ho­nov­ci. Dva Olega i jedan Andi svo­jim radom teže ruše­nju usta­lje­nih i uspos­tav­lje­nih nače­la, izbje­ga­va­ju­ći zako­ni­tos­ti logi­ke i uvri­je­že­nih druš­tve­nih pra­vi­la. Njihovu inven­tiv­nu kre­aci­ju rese nepre­suš­na duho­vi­tost i zdrav sar­ka­zam, a este­ti­ka im se teme­lji na uvje­re­nju da se istin­sko zna­če­nje stva­ri i rije­či pro­na­la­zi kad se one pos­ta­ve izvan svo­je prak­tič­ne funkcije.”

Zidnu ins­ta­la­ci­ju Olega Morovića kite ele­men­ti poput humo­ra, dosjet­ki i poezi­je, ona se sas­to­ji od više dese­ta­ka mini­ja­tu­ra koje stva­ra­ju dojam roja ili toča­ka u koor­di­nat­nom sus­ta­vu. Kako autor napo­mi­nje, sli­či­ce, poezi­je i crte­ži, nas­ta­le u pos­ljed­njih pet do sedam godi­na nere­ali­zi­ra­ni su, odnos­no neo­bjav­lje­ni, pro­jek­ti koji su izvu­če­ni iz ladi­ca, a na zidu gale­ri­je zauzi­ma­ju kaotič­ni raz­mje­štaj kak­vog zauzi­ma­ju mis­li u neči­jem umu, liše­ni ele­men­ta vre­me­na i redos­li­je­da. Svaka je mini­ja­tu­ra kao povez­ni­ca u vir­tu­al­nom svi­je­tu, a autor u ovom slu­ča­ju pred­stav­lja ser­ver glo­bal­ne mreže.

Oleg Morović (Pula, 1987) jedan je od novih i vrlo bit­nih kre­ativ­no – artis­tič­kih ino­va­to­ra gra­da Pule. Završio je Školu pri­mi­je­nje­ne umjet­nos­ti i dizaj­na, te radi kao dizaj­ner, gdje je svo­jim lucid­nim gra­fič­kim rje­še­nji­ma već zado­bio duž­nu paž­nju struč­ne, a i osta­le jav­nos­ti. S Olegom Šuranom i Andijem Pekicem izda­je časo­pis za poezi­ju Polet, te ure­đu­je inter­net stra­ni­cu www.nakonjusmo.net.

Oleg Šuran je zatvo­rio raz­li­či­te bilj­ne, mine­ral­ne i tek­s­til­ne ele­men­te u tri stak­le­ne koc­ke. Elementi su zem­lja, osta­ci, lju­ske ili otpa­ci, rasu­ti ili u koma­di­ma, polo­že­ni u posu­de ovog stol­nog urat­ka. Posude su nalik akva­ri­ji­ma, otvo­re­ne su, dos­tup­ne svi­ma, nagla­šen je nji­hov kon­trast u obli­ci­ma i boja­ma, ali motiv osta­je opsku­ran. Jedino uput­stvo za razu­mi­je­va­nje koje autor nudi posje­ti­te­lju je ispi­sa­ni redak unu­tar posu­da, oda­bran iz Shakespearove tra­ge­di­je „Macbeth“, koji se odno­si na život, a gla­si: “On je baj­ka koju idi­ot pri­ča, puna buke i bije­sa, a ne zna­či ništa.” Oleg Šuran je fre­elan­ce dizaj­ner i likov­ni peda­gog. Na Umjetničkoj aka­de­mi­ji u Splitu zavr­šio pred­di­plom­ski stu­dij Dizajn vizu­al­nih komu­ni­ka­ci­ja (2009.) i diplom­ski stu­dij Dizajn u novim medi­ji­ma (2011.).  Nagrađen je 2012. godi­ne u sklo­pu bije­nal­ne izlož­be “1112” u muze­ju za umjet­nost i obrt u Zagrebu za pla­kat pred­sta­ve “Isto lice”.

Andi Pekica je svo­ju zid­nu ins­ta­la­ci­ju ostva­rio utis­nuv­ši vatre­nim žigom na tepih oblik gla­ve Paula Kleea, sli­ka­ra i gra­fi­ča­ra, pred­stav­ni­ka kla­sič­ne moder­ne. Zbog slič­nos­ti s auto­rom ovaj se rad može sma­tra­ti dje­lo­mič­nim auto­por­tre­tom, a pod­lo­ga, odnos­no tepih kojeg se neka­da gazi­lo, a sada se dola­zi što­va­ti sadr­ži komen­tar koji otpi­sa­nim lju­di­ma i mis­li­ma dozvo­lja­va povra­tak sla­vi na valo­vi­ma druš­tve­nih moda i cik­lu­sa. Ovu inter­pre­ta­ci­ju poja­ča­va val koji se raz­bi­ja o sti­je­nu pro­ji­ci­ran pre­ko crte­ža leže­će oso­be na podu galerije.

Andi Pekica rođen je 1968. godi­ne u Puli. Godine 1987. zavr­šio je smjer gra­fič­ki dizajn u Školi pri­mi­je­nje­nih umjet­nost i dizaj­na u Puli (kla­sa prof. Ivana Obrovca). Iste godi­ne upi­su­je stu­dij likov­ne umjet­nos­ti na Akademiji u Rijeci, gdje je u kla­si prof. Josipa Butkovića diplo­mi­rao na gra­fič­kom odje­lu. Radi kao pro­fe­sor u Školi pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti i dizaj­na u Puli od 1996. godi­ne. Od 1994. je akti­van član HDLU‑a Istre čiji je pred­sjed­nik bio od 2006. do 2009. Izlagao je na mno­gim samos­tal­nim i skup­nim izlož­ba­ma u zem­lji i ino­zem­s­tvu. Dobitnik je više nagra­da i priz­na­nja za svoj rad.

• Andi Pekica
• galerija Rigo
• Oleg Morović
• Oleg Šuran