Diego Leverić

Rovinjac Diego Leverić, stu­di­ra muzi­ko­lo­gi­ju u Cremoni i svi­ra lut­nju, dos­ta nepoz­nat ins­tru­ment u Hrvatskoj. No, on se nada da će se to usko­ro pro­mi­je­ni­ti te da će lut­nja, poseb­na zbog svog obli­ka i lje­po­te zvu­ka, dobi­ti mjes­to koje zaslužuje.

S Diegom smo poraz­go­va­ra­li uoči nje­go­vog kon­cer­ta na 4. Festivalu komor­ne glaz­be „Poluotok rados­ti“, koji će se odr­ža­ti 15. kolo­vo­za u izlož­be­nom pros­to­ru u pod­zem­lju pul­skog Amfiteatra.

 Kada si počeo svi­ra­ti lut­nju? Koja je poseb­nost tog instrumenta?

- Prvi put sam imao pri­li­ke čuti rene­san­s­nu lut­nju u mom rod­nom Rovinju na BaRoMus fes­ti­va­lu. Tom  pri­li­kom je svi­rao lut­njist M° Maurizio Piantelli. U to sam vri­je­me počeo raz­miš­lja­ti o stu­di­ra­nju u Italiji te sam shva­tio kako bi bilo poželj­no osta­ti u kon­tak­tu s pro­fe­so­rom Maurizijem. Na kra­ju sam donio odlu­ku da se 2008. godi­ne pre­se­lim u Cremonu zbog stu­di­ja muzikologije.

1. ožuj­ka 2009. godi­ne počeo sam poha­đa­ti pri­vat­nu ško­lu za lut­nju u Lodiju, u kla­si  M° Maurizija Piantellija.  Osim lje­po­te zvu­ka, te neuobi­ča­je­nog obli­ka, na ovom ins­tru­men­tu izvo­di se pre­gršt pre­kras­nih sklad­bi koje su pisa­ne baš za lut­nju. Posebnost ovog ins­tru­men­ta čine raz­li­či­tos­ti inta­vo­la­tu­ra; od tali­jan­ske, fran­cu­ske pa do nje­mač­ke (moder­no bi to bilo tabla­tu­ra za gita­ru). Jako je zanim­lji­vo pro­uča­va­ti odno­se izme­đu lut­njis­ta i prin­če­va na dvo­ro­vi­ma te živo­to­pis kom­po­zi­to­ra. Dakle, lje­po­ta lut­nje leži u svim nje­zi­nim segmentima.[/lang_hr]

Koliko je lut­nja, uop­će, poz­na­ta u Hrvatskoj? Postoji li inte­res za tak­vu vrstu glazbe?

- U odno­su na dru­ge ins­tru­men­te, lut­nja još nije dobi­la svo­je pra­vo mjes­to u Hrvatskoj. Srećom, pos­to­je vrlo veli­ke vje­ro­jat­nos­ti da i lut­nja pos­ta­ne zas­tup­lje­na u Hrvatskoj, zahva­lju­ju­ći Edinu Karamazovu koji je sni­mio nosač zvu­ka sa Stingom. Tomu su pri­do­ni­je­li fra  Anton Mrzlečki, gos­po­din koji već godi­na­ma pre­vo­di naj­bit­ni­je rado­ve veza­nu uz lut­nju kako bi omo­gu­ćio dos­tup­nost infor­ma­ci­ja u Hrvatskoj. Zahvaljujući fra Toniju, svi zain­te­re­si­ra­ni mogu dobi­ti  naj­važ­ni­je infor­ma­ci­je o lut­nji na inter­net stra­ni­ci lutnja.net.

Koje sve ins­tru­men­te svi­raš? Koje glaz­be­no raz­dob­lje naj­vi­še voliš i zašto?

- Trenutno svi­ram rene­san­s­nu lut­nju, teor­bu, barok­nu gita­ru te sam počet­kom kolo­vo­za kupio i barok­nu lut­nju.  Posebno mi je dra­ga dru­ga polo­vi­ca 17. sto­lje­ća u kla­sič­noj glaz­bi. Moram  priz­na­ti da sam kao kli­nac tinej­džer slu­šao glaz­be­ne legen­de poput Metallice, Iron Maidena i System of a down. Trenutno me fas­ci­ni­ra bro­ok­lyn­ski funk iz 80-tih.[/lang_hr]

Studiraš muzi­ko­lo­gi­ju u tali­jan­skoj Cremoni. Kakvo je tvo­je iskus­tvo ško­lo­va­nja u Italiji? Planiraš li osta­ti tamo nakon zavr­šet­ka ško­lo­va­nja ili bi se, ipak, vra­tio u rod­nu Istru?

- Imam samo jako lije­pe uspo­me­ne iz Cremone. Pune dvi­je godi­ne sam prak­tič­ki učio tali­jan­ski jezik i nji­hov sis­tem, što mi je bilo teško, ali rad se ispla­tio. Namjera mi je nas­ta­vi­ti svo­je fakul­tet­sko obra­zo­va­nje spe­ci­ja­li­za­ci­jom muzi­ko­lo­gi­je i lut­nje u Italiji. Budući da se želim usa­vr­ši­ti u muzi­ci­ra­nju, pri­mo­ran sam živje­ti u Italiji, no Istra i dalje ima poseb­no mjes­to u mome srcu i bilo bi mi jako dra­go kad bih se mogao vra­ti­ti. Vidjet ću gdje će mi se uka­za­ti pri­li­ka za stal­ni posao te ću tamo i ostati.

Sudjelovao si na broj­nim naci­onal­nim i među­na­rod­nim natje­ca­nji­ma za gita­ru, komor­ne sas­ta­ve i orkes­tre, a dobit­nik si i neko­li­ko nagra­da. Koje bi osvo­je­no priz­na­nje poseb­no izdvo­jio? Koliko su ti važ­ne nagrade?

- Najzadovoljniji sam nagra­dom iz Aquile (srpanj 2012.). Sam sam se pri­pre­mio za natje­ca­nje u kojem su čla­no­vi žiri­ja bili uva­že­ni muzi­ko­lo­zi i glaz­be­ni­ci iz cije­log svi­je­ta. Na tom je natje­ca­nju pred­sjed­nik žiri­ja bio M˚ Paul O’Dette, naj­poz­na­ti­ji lut­njist današ­nji­ce. Bio sam jako zado­vo­ljan i pono­san kad sam osvo­jio prvu nagra­du iz komor­ne glaz­be i solis­tič­kog nas­tu­pa. Nagrade mi nisu jako važ­ne jer glaz­ba nije sport, ali priz­na­jem da su mi natje­ca­nja dala puno moguć­nos­ti i poznanstva.

Iza tebe su i dva snim­lje­na nosa­ča zvuka.

- Nakon dvi­je godi­ne ško­lo­va­nja dos­pio sam u kon­takt s mojim sadaš­njim pro­fe­so­rom, Diegom Cantalupijem koji me anga­ži­rao za sni­ma­nje jed­nog opu­sa, ne toli­ko zapa­že­nog zbog gre­ša­ka koje su se nala­zi­le u nota­ma. Profesor Cantalupi je aran­ži­rao i ispra­vio sve gre­ške. Radi se o „Concertu vagu“, zbir­ci ple­so­va za lutnju.
Nakon godi­nu dana, Diego Cantalupi me anga­ži­rao da sudje­lu­jem na sni­ma­nju dru­gog volu­me­na Vivaldijevih kon­ce­ra­ta za fagot i orkes­tar za poz­na­tu fran­cu­sku disko­graf­sku kuću Naive. Tad sam imao pri­li­ku upoz­na­ti veli­kog vir­tu­oza na barok­nom fago­tu, Sergia Azzolinija. Bilo je nevje­ro­jat­no iskus­tvo muzi­ci­ra­ti s tako veli­kim glazbenicima.

Zajedno s bari­to­nom Renatom Dolcinijem, proš­le godi­ne si sudje­lo­vao u sni­ma­nju doku­men­tar­nog fil­ma o gla­so­vi­tom Claudiju Monteverdiju za fran­cu­sko-nje­mač­ki tele­vi­zij­ski kanal „3sat“. O čemu se radi u doku­men­tar­cu i koja je bila tvo­ja ulo­ga u nje­mu?[/lang_hr]

- U doku­men­tar­cu se spo­mi­nju život i ško­lo­va­nje Monteverdija. Moj kole­ga Renato i ja sni­mi­li smo dvi­je kom­po­zi­ci­je od Monteverdija kako bi doku­men­ta­rac, uz pri­ka­ze nje­go­vog živo­ta, bio obo­ga­ćen i glaz­be­nim isječ­ci­ma. Dokumentarac je snim­ljen u trav­nju 2012. godi­ne u Duždevoj pala­či u Mantovi. Bilo je pose­ban doživ­ljaj svi­ra­ti u tako lije­pom i važ­nom mjes­tu. Dan pri­je je sje­ver­nu Italiju pogo­dio jak potres, tako da me vežu poseb­ne emo­ci­je za taj događaj.
(Video isje­čak iz doku­men­tar­ca: http://www.youtube.com/watch?v=LcJhc13jNYE&feature=youtube_gdata_player )

Kako pro­vo­diš ljeto?

- U prin­ci­pu, lje­ti izdvo­jim vri­je­me za pri­ja­te­lje i rad. Dan mi je orga­ni­zi­ran tako da pre­ko dana svi­ram, popod­ne idem na more, a nave­čer se dru­žim s prijateljima.[/lang_hr]

Tekst: Lorna ZIMOLO

Foto: Privatna arhi­va Diega Leverića

• BaRoMus
• Claudio Monteverdi
• Diego Leverić
• Festival komorne glazbe "Poluotok radosti"
• Maurizio Piantelli