Izložba Olje Stipanović u Praksi

Samostalna izlož­ba nazi­va “(S)tvar na kri­vom mjes­tu“ umjet­ni­ce Olje Stipanović otvo­re­na je u pone­dje­ljak u pros­to­ri­ma pul­ske zadru­ge Praksa. Konceptualni pos­tav u kojem crte­ži, kola­ži, foto­gra­fi­ja, ins­ta­la­ci­ja i video ima­ju jed­nu zajed­nič­ku temu – metal­nu šip­ku na koju se vje­ša­ju tepi­si i deke za sezon­sko ispra­ši­va­nje – pro­ble­ma­ti­zi­ra i tema­ti­zi­ra upo­rab­nu i povi­jes­nu vri­jed­nost tog „poma­ga­la“ koji je u proš­lom sto­lje­ću (ali i danas) „kra­sio“ dvo­ri­šta broj­nih grad­skih stam­be­nih zgra­da. Kao i ter­min-koša­ri­ca koji skup­lja nova zna­če­nja uz izrav­no gub­lje­nje ili slab­lje­nje svog suštin­skog zna­če­nja, tako i ovaj „pred­met“ ili kako kaže naziv izlož­be „(s)tvar“ s vre­me­nom gubi svo­ju pri­mar­nu funk­ci­ju i pri­hva­ća ostale.

U tek­s­tu koji pra­ti izlož­bu i kojeg pot­pi­su­je Sanja Sekelj objaš­nja­va se ulo­ga gle­da­te­lja (gra­đa­ni­na) u obli­ko­va­nju urba­nog nara­ti­va te na koji se način izlož­ba Olje Stipanović i njen oda­bir umjet­nič­ki pro­miš­lje­nog i obra­đe­nog subjek­ta nado­ve­zu­je na tu temu.

„Riječ je o pred­me­tu koji, još i u vri­je­me kada se aktiv­no koris­tio, nije imao jed­noz­nač­nu funk­ci­ju, budu­ći da je neki­ma bio sim­bol napor­nog rada, dok je dru­gi­ma, onim mla­đi­ma, bio mjes­to igre i okup­lja­nja. Promjenom druš­tve­nih navi­ka pred­met je izgu­bio oba svo­ja sadr­ža­ja (iako poneg­dje naila­zi na nove, makar pri­vre­me­ne, funk­ci­je, kao npr. odla­ga­li­šte za bicik­le). Ovako izvu­čen iz kon­tek­s­ta on pos­ta­je goto­vo neo­d­go­net­ljiv, biva ispraž­njen od svo­jih pret­hod­nih zna­če­nja, a isto­vre­me­no iskr­sa­va kao sna­žan sim­bol druš­tve­nih i urba­nih pro­mje­na. Ono što ga čini tako snaž­nim sim­bo­lom je upra­vo nje­go­va nefunk­ci­onal­nost, odsut­na pri­sut­nost koja goto­vo da samo išče­ku­je novi sadr­žaj“, piše Sekelj.

Tekst i foto Boris VINCEK

• Olja Stipanović
• zadruga praksa