Odmetnik Gibson i Max Rockatansky

Povodom svje­žih medij­skih napi­sa o novom inci­den­tu Mela Gibsona (navod­no je plju­nuo i vri­je­đao repor­ter­ku koja ga je htje­la foto­gra­fi­ra­ti), ponov­no raz­miš­ljam o tome koli­ka je šte­ta da taj slav­ni i pro­ble­ma­tič­ni glu­mac i reda­telj nije dobio glav­nu ulo­gu u zad­njem nas­tav­ku „Pobješnjelog Maxa“.

Očito spa­dam u manji­nu koju pri­lič­no iri­ti­ra Millerov novi film i sma­tram da oda­bir glav­nog glum­ca nije nje­gov jedi­ni pro­blem, iako je Britanac Tom Hardy (novi Max) zapra­vo izvr­stan glu­mac, spo­so­ban pokri­ti iznim­no širok ras­pon ulo­ga. Ali poku­šaj­mo zamis­li­ti Mela Gibsona kao Maxa Rockatanskog tri deset­lje­ća kas­ni­je i u kon­tek­s­tu pri­vat­nih pro­ble­ma koji ga pra­te pos­ljed­njih dese­tak godi­na. Omražen i medij­ski pro­ga­njan zbog stal­nih eks­ce­sa u pri­vat­nom živo­tu, Gibson je pro­to­tip odmet­ni­ka u kon­tek­s­tu današ­nje poli­tič­ke korek­t­nos­ti i druš­tve­no poželj­nog pona­ša­nja, kao što je Max odmet­nik čak i u bar­bar­skom pos­ta­po­ka­lip­tič­nom svi­je­tu buduć­nos­ti, gdje se povre­me­no tek male sku­pi­ne lju­di poku­ša­va­ju civi­li­za­cij­ski organizirati.

Naravno, tra­go­vi godi­na na Gibsonovoj fizič­koj poja­vi pri­tom bi samo poja­ča­li anti­he­roj­ski sta­tus glav­nog lika. Šteta da nikad neće­mo vidje­ti ovu eks­plo­ziv­nu kom­bi­na­ci­ju, budu­ći da pro­du­cen­ti navod­no žele pri­bli­ži­ti Maxa Rockatanskog novim gene­ra­ci­ja­ma. A oni oči­to zna­ju što rade – barem kada je novac u pitanju!

Elvis Lenić