Vrla “Domovina”

Večeras (15. ožuj­ka) na HTV 1 pri­ka­zu­je se pos­ljed­nja epi­zo­da 4. sezo­ne odlič­ne ame­rič­ke seri­je “Domovina” (Homeland).

Kvaliteta ame­rič­kih tele­vi­zij­skih seri­ja pos­ljed­njih godi­na je opće­poz­na­ta stvar, prvens­tve­no zahva­lju­ju­ći veli­kim sred­stvi­ma koja se ula­žu u tak­ve pro­jek­te i koja omo­gu­ću­ju anga­žman zvuč­nih autor­skih ime­na. No, u tom kva­li­tet­nom pro­duk­cij­skom obi­lju “Domovina” se ipak isti­če obra­dom tema­ti­ke i nje­zi­nim pok­la­pa­njem s aktu­al­nim svjet­skim poli­tič­kim doga­đa­nji­ma. Tako se i 4. sezo­na odvi­ja u Pakistanu, gdje Carrie Mathison (hva­lje­na Claire Danes) sa svo­jim timom poku­ša­va ući u trag krvo­loč­nom tero­ris­tu dok se isto­dob­no nad­mu­dru­je s pakis­tan­skim taj­nim služ­ba­ma, a zatim joj se pom­no kova­ni plan bru­tal­no obi­ja o glavu.

Osim nape­te pri­če i detalj­nog pri­ka­za funk­ci­oni­ra­nja špi­jun­skog svi­je­ta, naj­ve­ća vrli­na “Domovine” je pom­na karak­te­ri­za­ci­ja liko­va u sivoj zoni izme­đu dobrih i loših ljud­skih oso­bi­na. Ključni pri­mjer je agen­ti­ca Carrie, koja bolu­je od bipo­lar­nog pore­me­ća­ja i ostav­lja malo dije­te kod ses­tre u Americi da bi mogla pri­hva­ti­ti zah­tjev­nu funk­ci­ju šefi­ce u Pakistanu. Iako izgle­da nemi­lo­srd­na i pot­pu­no pre­da­na cilju dok pro­ga­nja nepri­ja­te­lje, odluč­na da ostva­ri svoj naum bez obzi­ra na žrtve, u ključ­nim emo­ci­onal­nim tre­nu­ci­ma ipak se sla­ma i poka­zu­je svo­ju ljud­sku stranu.

Slične obras­ce pona­ša­nja nala­zi­mo i kod dru­gih liko­va, čes­to upra­vo kod onih gdje to ne bismo oče­ki­va­li. Tako pri­li­kom napa­da tero­ris­ta na ame­rič­ku amba­sa­du šef CIA‑e osob­no izla­zi iz sigur­ne sobe da poku­ša spa­si­ti život jed­noj dje­lat­ni­ci, dok amba­sa­do­ri­ca naj­o­š­tri­je osu­đu­je nje­gov emo­ci­onal­no uvje­to­van i nesmo­tren potez.

Iako je ame­rič­ka kine­ma­to­gra­fi­ja odav­no napus­ti­la hlad­no­ra­tov­sku tema­ti­ku, situ­aci­ja na Bliskom isto­ku je, naža­lost, tak­va da će auto­ri “Domovine” ima­ti još mno­go pos­la. A dok budu odr­ža­va­li ovak­vu kva­li­ta­tiv­nu razi­nu neće­mo ima­ti ništa protiv.

Elvis Lenić