Dvije samostalne izložbe u Galeriji Fonticus u Grožnjanu

U grož­njan­skoj gale­ri­ji Fonticus u nedje­lju 24. trav­nja odr­ža­no je otvo­re­nje dvi­ju samos­tal­nih izlož­bi mla­dih auto­ra Iris Poljan i Blaža Pirnata. Iris Poljan se pred­sta­vi­la publi­ci izlož­bom nazva­nom „Matrice za dija­log“, a Blaž Pirnat pred­sta­vio je svoj per­for­man­ce, video i izlož­bu  nazi­va „I walk the line“. Izložbe je mogu­će raz­gle­da­ti do 13, svib­nja. Autore je pred­sta­vio kus­tos gale­ri­je Eugen Borkovsky napo­me­nuv­ši da se gale­ri­ja ovim putem ujed­no pri­dru­žu­je ini­ci­ja­ti­vi Kulturnjaci 2016 koji su u „Noći knji­ge“ u petak 22. trav­nja izvo­di­li akci­ju čita­nja „In memo­ri­am Umberto Ecce homo“, pa je tako i Borkovsky pri­sut­ni­ma pro­či­tao ulo­mak iz Ecova „Eseja o vje­či­tom fašizmu“.

Blaž Pirnat: „I walk the line“ – Transkripti koncentracije

Blaž Pirnat, ins­pi­ri­ran glaz­bom Johnny Cash‑a, na raz­li­či­te nači­ne pri­ka­zu­je sve eta­pe hoda po lini­ji, po raza­pe­toj gume­noj tra­ci. Predstavlja deset kro­ki­ja, crte­ža veli­či­ne 20 sa 20 cen­ti­me­ta­ra , video pro­jek­ci­ju, foto­gra­fi­je, te na kra­ju izvo­di pred publi­kom i sam čin hoda. Čovjek koji hoda po lini­ji odbi­ja se opre­di­je­li­ti, ne pri­hva­ća podje­le, ne želi se svr­sta­ti ni na jed­nu stra­nu, nego bira uski, opas­ni put koji u samo­ći pre­la­zi s jas­nim ciljem pred sobom.

Borkovsky o Pirnatovoj izlož­bi kaže: „Okvirna tema ovog pro­jek­ta je kre­ta­nje s iza­zo­vom. U ras­po­nu istra­ži­va­nja je giba­nje i kon­cen­tra­ci­ja, svo­je­vr­s­no pre­ma­ši­va­nje osob­nih moguć­nos­ti gdje ins­tin­kt mora zami­je­ni­ti racio. Umjetnik pred zadat­kom ins­tin­k­tiv­no reagi­ra tra­že­ći zna­če­nja izvan sebe i u sebi. Tijek i ele­men­ti kre­ta­nja evi­den­ti­ra­ju se. Slijedi iza­bi­ra­nje, obra­da, osmiš­lja­va­nje pre­zen­ta­ci­je. Tijek ovih per­for­ma­tiv­nih i likov­nih pro­miš­lja­nja rezul­ti­ra seri­jom izu­zet­nih rado­va. Sve poči­nje umjet­ni­ko­vim zah­tjev­nim hodom i balan­si­ra­njem na raza­pe­toj gume­noj lini­ji. Oboružan tako ste­če­nim iskus­tvom, sean­su razvi­ja gra­de­ći crte­že, pri­ka­ze pokre­ta pre­tva­ra u niz kro­ki­ja. Pored toga, doga­đa­nje bilje­ži foto­graf­skom kame­rom te kas­ni­je reali­zi­ra pro­miš­lje­ni doda­tak, video-rad. U svim medi­ji­ma kon­cen­tri­ra moti­vi­ku unu­tar samo­za­da­ne ide­je. Kao da ritu­al izved­be hoda­nja i obli­ko­va­nja pre­ta­pa u osob­nu mije­nu sta­va. Tako je ovaj pos­tav zapra­vo ispo­vjed­ni – spoz­na­ja putem iskus­tva i interpretacije.

Tako umjet­nik pomi­ru­je ener­get­ski kre­ativ­ni naboj, pro­miš­lje­ni rad i recent­nost pro­ble­ma­ti­ke kojom se bavi. Blaž Pirnat nudi stav kako skri­va­nje u eko­no­mič­nost izbo­ra zado­vo­lja­va samo tre­nut­no. Vrijeme osta­je pre­va­re­no. Kolebljivost uzi­ma danak. Nesigurnost odla­že odlu­ku. Kovitlac egzis­ten­ci­je oti­ma nam Ja. Tek pone­kad ga pre­poz­na­je­mo kao slut­nju iden­ti­te­ta. Kao znak da ćemo se možda jed­nom zaus­ta­vi­ti neg­dje, sret­ni. Sagledavanje i pro­na­la­že­nje samog sebe duga­čak je i trno­vit put. Mnogi od nas pam­te bur­no vri­je­me odras­ta­nja. Naporno je pri­hva­ti­ti oblik kojeg od mla­de oso­be oče­ku­je oko­li­na. Cijeli odgoj, dobrih ili loših rodi­te­lja, svo­di se na zabra­ne i pouč­ke o kom­pro­mi­si­ma. Umjetnik pozi­va na pri­je­laz bari­je­ra. Upozoreni smo da nam je život dra­ma­tič­no odre­đen druš­tve­nim konven­ci­ja­ma i konformizmom“.

Bilješke o auto­ru: Blaž Pirnat rođen je u umjet­nič­koj obi­te­lji u Sloveniji. Živio je dva­de­se­tak godi­na u SAD‑u, a tre­nut­no živi u Umagu. Studirao je na California College of the Arts gdje je diplo­mi­rao 2011. godi­ne. Njegovi rado­vi kre­ću od sli­kar­stva i crte­ža pre­ma kon­cep­tu­al­nom likov­nom izra­zu. Na auto­ra utje­če i stu­dij teh­nič­kih zna­nos­ti i filo­zo­fi­je. U tije­ku stu­di­ja i pos­li­je radi per­for­man­se, video i inte­rak­tiv­ne ins­ta­la­ci­je. Dodiruje eko­lo­ške i soci­jal­ne teme. Često, osim kla­sič­nih, radi u neuobi­ča­je­nim, neli­kov­nim mate­ri­ja­li­ma. Radio je na mno­gim kolek­tiv­nim projektima.

Iris Poljan: „Matrice za dijalog“

Iris Poljan pred­sta­vi­la se s dese­tak sli­ko-crte­ža veli­kog for­ma­ta te broj­nim ski­ca­ma i crte­ži­ma raz­no­boj­nim kon­cem čija su pod­lo­ga fiskal­ni raču­ni i uplat­ni­ce. Blizak odnos s gle­da­te­ljem pokre­tač­ka je sila nje­zi­ne kre­ativ­nos­ti. Slikarski rado­vi većih dimen­zi­ja, koji pod­sje­ća­ju na rado­ve slav­nog strip-auto­ra Ivice Bednjanca, s nagla­še­nim među­ljud­skim odno­si­ma suge­ri­ra­ju mla­de­nač­ku priv­lač­nost i ener­gi­ju, dok mali iscr­ta­ni raču­ni oda­ju želju i nas­to­ja­nja za istra­ži­va­njem novih likov­nih pod­lo­ga, teh­ni­ka i nači­na vlas­ti­tog izražavanja.

Eugen Borkovsky kaže:  „Tu nala­zi­mo por­tre­te, seg­men­te lica, figu­re u pokre­tu ili umi­re­ne, dije­lo­ve tije­la ili odje­će. Raspon moti­va kom­ple­ti­ran je geome­trij­skim liko­vi­ma nalik na mape metroa ili nekog jav­nog pri­je­vo­za veli­kih gra­do­va. Urbanu aso­ci­ja­ci­ju poja­ča­va ofi­ci­jel­ni otis­nu­ti zapis, sas­tav­ni­ca raču­na kojeg auto­ri­ca uzi­ma kao pod­lo­gu. Svaki od rado­va, i manji i većeg for­ma­ta zah­ti­je­va deši­fri­ra­nje iako je na svi­ma ponu­đe­no pre­poz­na­va­nje moti­va. Akteri su uvi­jek u akci­ji ili među­od­no­su uko­li­ko ih je više. Uvijek su u grču neke aktiv­nos­ti. Čak su i por­tret­ne situ­aci­je zaus­tav­lje­ne na tre­nu­tak i pri­pa­da­ju dje­li­ći­ma akci­je. Iz začud­ne iko­no­gra­fi­je išči­ta­va­mo auto­ri­čin doživ­ljaj jer liko­vi pre­no­se umjet­ni­či­ne dile­me. Gotovo svi rado­vi pro­go­va­ra­ju o među­ljud­skom opće­nju. Ideju komu­ni­ka­ci­je nala­zi­mo pre­gle­da­va­ju­ći moti­ve i nji­ho­ve odno­se, ali i upo­tri­jeb­lje­nu teh­no­lo­gi­ju: šiva­nje koje ozna­ča­va spa­ja­nje, uskla­đi­va­nje dva­ju situ­aci­ja. Radovi nas vode od kon­cep­ta viđeno/doživljeno do inter­pre­ta­ci­je koja pri­zi­va ide­ju upozorenja.

Iris Poljan poza­ba­vi­la se pro­ble­ma­ti­zi­ra­njem suvre­me­nos­ti. Njeni sli­ko-crte­ži bilje­že nači­ne soci­jal­ne, druš­tve­ne, jav­ne komu­ni­ka­ci­je. Druga gru­pa mono­lo­ški, kon­tem­pla­tiv­no iska­zu­je umjet­ni­či­ne eks­pre­si­je. Listićima auto­ri­ca pri­la­zi osob­ni­je, pone­kad nagla­ša­va­ju­ći, a pone­kad kari­ki­ra­ju­ći nji­ho­vu osnov­nu svr­hu. Iako je pod­lo­ga, račun, prag­ma­tič­ki hla­dan i infor­ma­ti­van, kom­bi­na­ci­ja pod­lo­ge i inter­ven­ci­ja iza­zi­va sna­žan dojam. Zavedena teh­ni­kom veze­nja, umjet­ni­ca na jed­nom od rado­va pred­stav­lja igru niti­ma za dvo­je ili za naj­ma­nje dvi­je ruke. Čak se jav­lja i ide­ja femi­niz­ma iako ona ovdje nije pri­mar­na. Crtež kon­cem aso­ci­ra pod­smjeh uvri­je­že­nom, cinič­ni komen­tar uobi­ča­je­nom. Neke rado­ve može­mo doži­vje­ti kao isječ­ke za ani­mi­ra­ni film ili strip.“

Biografija auto­ri­ce: Iris Poljan rođe­na je 5. svib­nja 1989. godi­ne u Zagrebu. Završila je Školu pri­mi­je­nje­ne umjet­nos­ti i dizaj­na, smjer gra­fič­ki dizajn, 2008. godi­ne. Iste godi­ne upi­su­je Akademiju likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu, Nastavnički odsjek. Diplomirala je 2014. godi­ne sli­kar­stvo u kla­si pro­fe­so­ra Ante Rašića. Do sada je izla­ga­la na više samos­tal­nih i skup­nih izlož­bi (Bistra, Grožnjan, Tuzla, Zagreb, Zaprešić…). Od 2011. godi­ne osmiš­lja­va i vodi likov­ne radi­oni­ce za dje­cu i mla­de. Od 2009. godi­ne aktiv­ni je član ULS‑a (Udruge likov­nih stva­ra­la­ca Zaprešića),  od 2014. godi­ne član je HDLU u Zagrebu.

Tekst Marko ŠORGO

Fotografije Lidija KUHAR

• Blaž Pirnat
• Eugen Borkovsky
• galerija Fonticus
• Iris Poljan