Leksikon YU filma

Poznati hrvat­ski film­ski kri­ti­čar Nenad Polimac obja­vio je nedav­no „Leksikon YU fil­ma“, u izda­nju Naklade LJEVAK, kojim je okru­nio svo­je više­de­set­ljet­no bav­lje­nje jugos­la­ven­skom kinematografijom.

Iako su fil­mo­vi i auto­ri te vrlo zanim­lji­ve i boga­te kine­ma­to­gra­fi­je unu­tar hrvat­skog nak­lad­niš­tva već obra­đi­va­ni u „Filmskoj encik­lo­pe­di­ji“ i „Filmskom lek­si­ko­nu“, ovaj lek­si­kon je iznim­no dobro­doš­lo i koris­no šti­vo, naro­či­to za mla­đe i sla­bi­je upu­će­ne gle­da­te­lje, iako će nedvoj­be­no biti vrlo koris­tan i znalcima.

Polimac se pri­tom usre­do­to­čio na dugo­me­traž­ni igra­ni film, nuž­no zane­ma­riv­ši osta­le film­ske rodo­ve, i obu­hva­tio raz­dob­lje od 1947. i fil­ma „Slavica“ do zad­njeg fes­ti­va­la jugos­la­ven­skog igra­nog fil­ma u Puli (1990). U prva tri ključ­na poglav­lja svo­jeg lek­si­ko­na izdvo­jio je 70-ak neza­obi­laz­nih fil­mo­va (Najbolje od YU fil­ma), zatim dvos­tru­ko veći broj dje­la vri­jed­nih pam­će­nja (Bez njih se ne može) i napra­vio lek­si­ko­graf­ski pre­gled naj­važ­ni­jih jugos­la­ven­skih film­skih stva­ra­te­lja (Filmske legen­de). Ostatak knji­ge sadr­ži krat­ke ese­je veza­ne uz poje­di­ne tren­do­ve, činje­ni­ce i pre­dra­su­de veza­ne uz jugos­la­ven­sku kinematografiju.

Iako su ovak­va izda­nja uvi­jek sklo­na kri­ti­ka­ma i pri­mjed­ba­ma, jer nema­mo svi iste kri­te­ri­je, već i sama činje­ni­ca da je ovak­vo dje­lo konač­no objav­lje­no zna­či iznim­no puno. Polimac kao vrlo isku­san kri­ti­čar, koji nije sklon mis­ti­fi­ci­ra­nju nego jed­nos­tav­nom i pris­tu­pač­nom sti­lu, poka­zao se odlič­nim oda­bi­rom za ova­ko zah­tje­van posao.

Elvis Lenić