Prepoznatljiva islandska kvaliteta

KINO: VRAPCI, reda­te­lja Rúnara Rúnarssona

Ove godi­ne gle­da­li smo dva islan­d­ska fil­ma u čijim se nas­lo­vi­ma spo­mi­nju životinje.

Nakon rato­bor­nih „Ovnova“, u doma­ća kina dole­pr­ša­li su i „Vrapci“, koji se odvi­ja­ju na rural­nom i hlad­nom sje­ve­ru Islanda. Tamo dola­zi tinej­džer Ari (Atli Oskar Fjalarsson), čija se pre­za­pos­le­na maj­ka pri­vre­me­no ne sti­že bri­nu­ti o nje­mu pa ga šalje kod oca i bake, s koji­ma dje­čak nije u naj­bo­ljim odno­si­ma. Naravno, osim sna­la­že­nja u turob­nom i stra­nom život­nom pod­neb­lju, dje­čak je suočen i s iza­zo­vom pro­bi­ja­nja bari­je­ra u odno­su s nez­re­lim ocem.

Slično „Ovnovima“, i ovdje ima­mo slu­čaj pro­ble­ma­tič­nog obi­telj­skog odno­sa koji se raz­rje­šu­je katar­zič­nim iskus­tvom i koji je uni­ver­zal­ne pre­poz­nat­lji­vos­ti. Redatelj Rúnar Rúnarsson napra­vio je tipi­čan pri­mje­rak kva­li­tet­nog suvre­me­nog islan­d­skog fil­ma, koji pri­ču o pro­ble­mi­ma malog čovje­ka pro­ži­ma crnim humo­rom i nara­tiv­no oprav­da­nim pri­zo­ri­ma veli­čans­tve­ne islan­d­ske prirode.

A kakav je naš Rade Šerbedžija? Naravno, nje­gov lik ovdje nije istoč­no­europ­ski pla­će­nik ili tero­rist, nego hrvat­ski gas­tar­baj­ter koji na Islandu zara­đu­je svoj kruh u ribo­pre­ra­đi­vač­koj indus­tri­ji. Iako je Šerbedžijin lik epi­zo­dan i pojav­lju­je se tek u neko­li­ko kadro­va, upra­vo nje­go­va pri­sut­nost daje mla­dom juna­ku nuž­no potreb­nu dozu razu­mi­je­va­nja i pot­po­re. Rúnarssonov film ne pri­pa­da kate­go­ri­ji izvan­se­rij­skih dje­la, ali je islan­d­ski pre­poz­nat­lji­vo, toplo i ljud­sko iskustvo.

Elvis Lenić