U Londonu otvoren prvi svjetski Muzej sreće

Za sre­tan prvi dan lje­ta dono­si­mo vam dvi­je lije­pe i dobre vijes­ti koji­ma je zajed­nič­ki motiv sre­ća: prva dola­zi iz Bhutana, male kra­lje­vi­ne na isto­ku Himalaja sti­ješ­nje­ne izme­đu mno­go­ljud­ne Kine i Indije.

Za sada je to jedi­na zem­lja na svi­je­tu koja ima Ministarstvo sre­će. Pravo na sre­ću je upi­sa­no u član 9 nji­ho­vog Ustava i sre­ća svih gra­đa­na Bhutana (a ne rast BDP‑a) sma­tra se glav­nim pri­ori­te­tom naci­onal­ne poli­ti­ke. Njihov zakon zabra­nju­je lov na živo­ti­nje, uvoz pes­ti­ci­da, šume se ne sije­ku već su zašti­će­na podru­čja pri­ro­de i inten­ziv­no se radi na pošum­lja­va­nju, a zdrav­s­tvo i ško­lo­va­nje je bes­plat­no za sve. Premijer Butana odr­žao je vrlo ins­pi­ra­ti­van govor o misi­ji nje­go­ve zem­lje da sre­ću uspos­ta­vi kao kri­te­rij važ­ni­ji od eko­nom­skog ras­ta i pos­ta­vi svjet­ske stan­dar­de oču­va­nja okoliša.

Na tra­gu ovak­vog raz­miš­lja­nja je i vijest da je u Londonu 29. svib­nja otvo­ren prvi Muzej sre­će, s ciljem da posje­ti­te­lje ins­pi­ri­ra živje­ti sret­ni­je i ispu­nje­ni­je živo­te. Osnivači, moti­va­cij­ski pisac Shamash Alidina, Victoria Johnson, men­to­ri­ca u vode­ćoj bri­tan­skoj huma­ni­tar­noj orga­ni­za­ci­ji za mla­de, NCS The chal­len­ge i dizaj­ner i orga­ni­za­tor doga­đa­ja Kieran Walton zapo­če­li su svoj ambi­ci­oz­ni pro­jekt kao niz „sret­nih doga­đa­ja“ poput obi­lje­ža­va­nja UN-ovog svjet­skog dana sre­će, 20.ožujka, a sada ima­ju i svoj stal­ni pros­tor u prvom lon­don­skom „sret­nom kafi­ću“ Canvas cafeu. Inspiraciju za pokre­ta­nje ovog nepro­fit­nog pro­jek­ta dobi­li su od volon­ter­ske orga­ni­za­ci­je Service spa­ce koja svo­je volon­te­re poti­če na sva­kod­nev­na mala lju­baz­na dje­la, koji­ma razvi­ja­ju veli­ko­duš­nost i njo­me mije­nja­ju sebe i svo­je okruženje.

Trenutno je mali pros­tor ovog Muzeja u nas­tan­ku ople­me­njen lije­pom zid­nom sli­kom, u nje­mu su ins­ta­li­ra­ni „sta­blo zahval­nos­ti“ na koje posje­ti­te­lji mogu obje­si­ti svo­ju poru­ku zahval­nos­ti, kao i poštan­ski san­du­čić u koji se mogu uba­ci­ti pisma zahval­nos­ti rod­bi­ni i pri­ja­te­lji­ma. Stalno se vrte edu­ka­tiv­ne pro­jek­ci­je o umjet­nos­ti i zna­nos­ti o sre­ći, a na škol­skoj se plo­či mogu ispi­si­va­ti mis­li o sre­ći i pozi­tiv­ne poru­ke koje želi­mo upu­ti­ti svi­je­tu. Tu se odvi­ja­ju i raz­ne inte­rak­tiv­ne izlož­be, pos­to­ji i sret­na poli­ca s knji­ga­ma (s koje se mogu posu­di­ti raz­ni nas­lo­vi ili se za nju može doni­ra­ti pone­ka vlas­ti­ta knji­ga), kao i kutić za boja­nje, sli­ka­nje i izra­du ori­ga­mi­ja. Svakodnevno se orga­ni­zi­ra­ju sva­kak­ve vese­le aktiv­nos­ti, poput osli­ka­va­nja lica, sato­va yoge i yoge smi­je­ha, raz­nih pre­da­va­nja, radi­oni­ca i igra­oni­ca, a sve se to može po potre­bi orga­ni­zi­ra­ti i u dru­gim pros­to­ri­ma i orga­ni­za­ci­ja­ma koje pozo­vu ovo malu i podu­zet­nu sku­pi­nu volon­te­ra. Oni kao svo­je temelj­ne vri­jed­nos­ti navo­de suosje­ća­nje (jer, kažu, sre­ća izvi­re iz lju­baz­nos­ti pre­ma sebi i dru­gi­ma), zajed­ni­cu (jer sre­ća je u dije­lje­nju sa svo­jim bliž­nji­ma), kre­ativ­nost i zaba­vu (koje „podi­žu ras­po­lo­že­nje“) i svjes­nost (jer „teško je biti sre­tan ako nismo bud­ni za našu unu­tar­nju lje­po­tu kao i onu oko nas“).

Dakle, „Bruto naci­onal­na sre­ća“ i „Muzej sre­će“ – dvi­je hva­le vri­jed­ne „sret­ne ide­je“ za koje se nada­mo da će se ubr­zo pro­ši­ri­ti svi­je­tom i iza­zva­ti neki novi, sret­ni, val…

Priredila D. KNAPIĆ

• Bhutan
• Muzej sreće