Održana konferencija „Produkcijski centri: umjetnost i razvoj zajednice“ u pulskom Circolu

MP3 plat­for­ma, nefor­mal­na mre­ža koja okup­lja orga­ni­za­ci­je: Metamedij, Labin Art Express, Sonitus, Faro 11, Apoteka – pros­tor za suvre­me­nu umjet­nost i Studio za vizu­al­ne komu­ni­ka­ci­je Tumpić / Prenc, orga­ni­zi­ra­la je kon­fe­ren­ci­ju posve­će­nu pro­duk­cij­skim cen­tri­ma, umjet­nos­ti i razvo­ju zajed­ni­ce u subo­tu 5. stu­de­no­ga u pul­skom Circolu.

Nakon poz­drav­nih govo­ra Marina Jurcana iz udru­ge Metamedij i pro­čel­ni­ka za kul­tu­ru Istarske župa­ni­je Vladimira Torbice, prvi govor­nik kon­fe­ren­ci­je bio je Davor Mišković iz riječ­ke udru­ge Drugo more koji je u saže­tom izla­ga­nju opi­sao dosa­daš­nji trud i rad čla­no­va plat­for­me na izra­di teorij­skih i prak­tič­nih kon­tu­ra pro­duk­cij­skog cen­tra za nove kul­tur­ne prak­se koji bi tre­bao zaži­vje­ti u Istri i time ispu­ni­ti jedan od cilje­va Istarske kul­tur­ne strategije.

- Potreba za osni­va­njem tak­vog cen­ta pro­iz­la­zi iz iznim­no sla­bih pro­duk­cij­skih uvje­ta u koji­ma dje­lu­ju umjet­ni­ci i orga­ni­za­ci­je u kul­tu­ri. Naime, na razi­ni Hrvatske ne pos­to­ji sus­tav­na podr­ška kul­tur­ne pro­duk­ci­je. Sustav koji je i danas na sna­zi nas­li­je­đe je iz doba soci­ja­liz­ma kada je fokus bio na kul­tur­nim usta­no­va­ma, ins­ti­tu­ci­ja­ma koje obav­lja­ju jav­nu funk­ci­ju – od kaza­li­šta do kul­tur­nih cen­ta­ra. Iako neke od njih obav­lja­ju svo­ju zada­ću što se pro­duk­ci­je i pre­zen­ta­ci­je tiče, za nove kul­tur­ne prak­se, bile one u dome­ni vizu­al­ne ili novo-medij­ske umjet­nos­ti, tak­va mjes­ta ne pos­to­je. Muzeji uspješ­no ispu­nja­va­ju zada­ću pre­zen­ta­ci­je i oču­va­nja umjet­nič­ke pro­duk­ci­je putem izlož­bi i otku­pa rado­va za muzej­ske kolek­ci­je, no kom­plek­s­nost umjet­nič­ke pro­izvod­nje je naras­la. Suvremena umjet­nost ima kom­plek­s­ni­je zah­tje­ve jer u nas­ta­ja­nju novih dje­la čes­to sudje­lu­je više akte­ra iz raz­li­či­tih dome­na. Cilj Mp3 plat­for­me je ostva­ri­ti mjes­to za pro­izvod­nju suvre­me­ne umjet­nos­ti putem udru­ži­va­nja koje bi tre­ba­lo rezul­ti­ra­ti osni­va­njem tak­vog pro­duk­cij­skog cen­tra. Umjetnička sce­na je frag­men­ti­ra­na i suprot­stav­lje­na raz­li­či­tim inte­re­si­ma – ins­ti­tu­ci­je s jed­ne stra­ne i umjet­ni­ci s dru­ge nisu homo­ge­ni blo­ko­vi – radi se o hete­ro­ge­nim sku­pi­na­ma. Pojedinci i udru­ge koji rade na stva­ra­nju kon­tu­ra za taj novi pros­tor para­lel­no rade na osmiš­lja­nju infras­truk­tu­re i orga­ni­za­cij­skog mode­la tog budu­ćeg cen­tra. Ono što je ovdje važ­no jest umre­ža­va­nje raz­li­či­tih akte­ra za ostva­ri­va­nje zajed­nič­kog cilja, no ovdje se može­mo pita­ti zašto to rade. Radi se o tako­zva­noj rela­cij­skoj ren­ti što zna­či da se poje­di­nač­ne orga­ni­za­ci­je udru­žu­ju u taj pro­jekt s oče­ki­va­njem ostva­ri­va­nja neke dobi­ti. Pozitivan pri­mjer tak­vog udru­ži­va­nja je nizo­zem­ski ins­ti­tut V2 iz Rotterdama koji otkri­va nova polja dje­lo­va­nja i pomi­če gra­ni­ce umjet­nič­ke pro­izvod­nje. Radi se o mode­lu koji uspješ­no dje­lu­je zad­njih 20 godi­na, no raz­li­ka je u tome što on dje­lu­je u boga­toj sre­di­ni u kojoj pos­to­ji gus­to­ća umjet­nič­ke zajed­ni­ce. Što se ovog našeg pri­mje­ra tiče važ­no je reći da ova­kav cen­tar tre­ba pro­izves­ti potre­bu za vlas­ti­tim pos­to­ja­njem što je legi­tim­na i uobi­ča­je­na prak­sa u kul­tur­nim poli­ti­ka­ma. Članovi Mp3 plat­for­me nema­ju višak sred­sta­va kojim bi mogli pokre­nu­ti osni­va­nje tak­vog cen­tra pa je legi­tim­no pita­nje kojim će se nov­cem to pro­ves­ti. Magičan odgo­vor na to pita­nje je EU sred­stvi­ma jer pos­to­je fon­do­vi koji su za to nami­je­nje­ni. Radi se o vri­jed­nom pos­lu, a same čla­ni­ce plat­for­me uka­za­le su kroz svo­je pro­gra­me da za njim pos­to­ji potre­ba – dak­le, pri­pre­ma je dobra, no sada tre­ba ulo­ži­ti veća sred­stva da se taj cilj reali­zi­ra. Takav cen­tar ne bi slu­žio samo lokal­noj zajed­ni­ci već i šire – to bi tre­bao biti rezi­den­ci­jal­no pro­duk­cij­ski cen­tar – toč­ka u mre­ži u kojoj se stva­ra tran­sfer zna­nja kroz pro­duk­ci­ju koji je atrak­ti­van i široj zajed­ni­ci, zaklju­čio je Mišković.

U nas­tav­ku kon­fe­ren­ci­je pri­ka­zan je krat­ki video-ura­dak „Summer sessi­ons 2016: Vida Guzmić“ u kojem je pred­stav­ljen rezi­den­ci­jal­ni pro­gram umjet­ni­ce u V2 cen­tru u Rotterdamu, nakon kojeg je Marino Jurcan odr­žao pre­zen­ta­ci­ju istra­ži­va­nja o moni­to­rin­gu IKS2‑a. On se foku­si­rao na umjet­nič­kom radu i samoj pozi­ci­ji umjet­ni­ka te tren­do­vi­ma i pote­ško­ća­ma u koji­ma dje­lu­ju. Anketirani umjet­ni­ci su se izme­đu osta­log poža­li­li i na nemo­guć­nost živ­lje­nja od vlas­ti­tog rada, pre­ve­li­ka oče­ki­va­nja s obzi­rom na dobi­ve­na sred­stva, nedos­ta­tak rad­nog pros­to­ra, hiper­pro­duk­ci­ju sva­ko­ja­kih rado­va upit­ne kva­li­te­te, nedos­ta­tak mre­že koja bi pove­zi­va­la istar­ske umjet­ni­ke koji rade van Istre, nedo­volj­no poti­ca­nje mobil­nos­ti, nedos­ta­tak natje­ča­ja za umjet­nič­ku pro­duk­ci­ju, kaš­nje­nje u ispla­ći­va­nju hono­ra­ra te nepos­to­ja­nje smje­ra kul­tur­nog menadž­men­ta na sve­uči­li­štu koji bi rezul­ti­rao funk­ci­ja­ma „art hand­lin­ga“ i „col­lec­ti­on managementa“.

Nakon toga usli­je­di­la je disku­si­ja na temu “Umjetnička pro­duk­ci­ja; u kak­vim uvje­ti­ma radi­mo?” na kojoj su sudje­lo­va­li Marko Bolković (Sonitus, MP3 plat­for­ma), Marko Vojnić Gin (Bukanoise, Pula), Matija Debeljuh (Apoteka – pros­tor za suvre­me­nu umjet­nost, Vodnjan), Anselmo Tumpić (stu­dio za vizu­al­ne komu­ni­ka­ci­je Tumpić / Prenc), Vida Guzmić (polaz­ni­ca Summer Sessions pro­gra­ma, Zagreb), Una Rebić (inter­me­dij­ska umjet­ni­ca i dizaj­ne­ri­ca, Rijeka) i koju je mode­ri­ra­la Vlatka Kolarović.

Što se samog osni­va­nja cen­tra tiče Vojnić Gin je zaklju­čio da bi on prvens­tve­no tre­bao biti foku­si­ran na mla­de umjet­ni­ke dok je Tumpić napo­me­nuo da bi on morao obu­hva­ća­ti pri­pad­ni­ke raz­li­či­tih dome­na koje nisu samo umjet­nič­ke već teh­nič­ke i znans­tve­ne pri­ro­de. Debeljuh je potak­nut iskus­tvom rada u vod­njan­skoj Apoteci istak­nuo važ­nost suži­vo­ta lokal­nog sta­nov­niš­tva i samog budu­ćeg cen­tra, a Bolković je izra­zio potre­bu za edu­ka­ci­jom kako umjet­ni­ka tako i svih onih koji su zain­te­re­si­ra­ni za nove kul­tur­ne prak­se. Tijekom disku­si­je iz publi­ke se javio i Noel Mirković koji je pred­stav­ljao Labin Art Express i koji je kazao da cen­tar mora biti žari­šte ide­ja koje će izne­na­di­ti same umjet­ni­ke te sve one koji će sudje­lo­va­ti u nje­go­vom radu.

Kasnije je pri­ka­zan eks­pe­ri­men­tal­no doku­men­tar­ni video “Black Box” – koautor­ski rad Une Rebić i Dolores Kovačić te su odr­ža­na pre­da­va­nja „Umjetnost i igre”, Davora Miškovića iz Drugog mora i “Beyond New Media Art” Domenica Quarante, kus­to­sa i teore­ti­ča­ra umjet­nos­ti iz Italije.

Konferencija je zavr­še­na panel disku­si­jom “Novi mode­li kul­tur­nih cen­ta­ra i razvoj zajed­ni­ce” na kojoj su o vlas­ti­tim iskus­tvi­ma, iza­zo­vi­ma i pro­ble­mi­ma koji će uve­li­ke pomo­ći u teorij­skom i orga­ni­za­cij­skom pro­miš­lja­nju novog cen­tra govo­ri­li pred­stav­ni­ci cen­ta­ra Rojc (Pula), Pogon (Zagreb), Molekula (Rijeka), KAoperativa (Karlovac), Lamparna (Labin) i Siva zona/ Kor::net (Korčula). Kao bonus pro­gram pred­stav­lje­ni su rado­vi radi­oni­ce dizaj­na „Digitalna manu­fak­tu­ra / Tracking tra­di­ti­on“ kolek­ti­va Oaza iz Zagreba u orga­ni­za­ci­ji udru­ge Metamedij. Upravo je ova zavr­š­na pre­zen­ta­ci­ja dala prak­ti­čan pri­mjer ono­ga čime bi se budu­ći cen­tar za nove kul­tur­ne prak­se mogao bavi­ti u puno većem i kva­li­ta­tiv­no boljem opsegu.

Kao što je u uvod­nom izla­ga­nju napo­me­nuo Davor Mišković, dosa­daš­nji rad Mp3 plat­for­me uro­dio je vrlo dobrim teorij­skim i orga­ni­za­cij­skim plo­dom s vrlo jas­nim cilje­vi­ma, zadat­ci­ma i budu­ćim sadr­ža­jem tog pri­želj­ki­va­nog cen­tra za nove kul­tur­ne prak­se. Umrežavanje hete­ro­ge­nih sku­pi­na raz­li­či­tih cilje­va i inte­re­sa; stva­ra­nje cen­tral­nog mjes­ta raz­mje­ne zna­nja i iskus­ta­va; teh­nič­ka, znans­tve­na, teorij­ska i prak­tič­na podr­ška raz­li­či­tih pro­fe­si­onal­nih pro­fi­la; sakup­lja­nje nuž­ne opre­me za iza­zov­nu i ino­va­tiv­nu pro­duk­ci­ju; omo­gu­ća­va­nje mobil­nos­ti umjet­ni­ka kroz rezi­den­ci­jal­ne pro­gra­me; eks­pli­ci­tan odmak od tre­nut­no popu­lar­ne, no nepri­hvat­lji­vo tra­lja­ve i kva­li­ta­tiv­no pri­zem­ne pro­duk­ci­je kul­tur­no-turis­tič­kih pro­izvo­da; nagla­sak na sve­op­ćoj edu­ka­ci­ji kako umjet­ni­ka tako i publi­ke; par­ti­ci­pa­ci­ja i pri­hva­ća­nje od stra­ne lokal­nog sta­nov­niš­tva u cilju razvit­ka zajed­ni­ce; pro­duk­ci­ja novih for­mi i sadr­ža­ja te teorij­skog diskur­sa bazi­ra­nog na una­p­rje­đe­nju umjet­nič­kih prak­si; fokus na potre­ba­ma, tež­nja­ma i ino­va­tiv­nom raz­miš­lja­nju mla­dih i podr­ška u razvit­ku i reali­za­ci­ji nji­ho­vih ide­ja – sve su to iznim­no zah­tjev­ni i isto­vre­me­no nuž­ni cilje­vi koje bi cen­tar za nove kul­tur­ne prak­se tre­bao ostva­ri­ti. Hoće li u tome uspje­ti uve­li­ke će ovi­si­ti o uspješ­nom pro­na­la­sku odgo­vo­ra na zim­ze­le­no pita­nje: „Tko će sve to platiti?“

Tekst Boris VINCEK

Fotografije Marko HAJDAROVIĆ

• MP3 - otvorena platforma za promociju promišljanje i produkciju novih medijskih kultura u Istri