Braća Zelenko i Ricardo Castro izlažu u Grožnjanu

U pros­to­ri­ja­ma grož­njan­ske gale­ri­je Fonticus svo­jim samos­tal­nim izlož­ba­ma pred­sta­vi­li su se bra­ća Martin i Marko Zelenko, te por­tu­gal­ski ilus­tra­tor Ricardo Castro. Stručni osvrt na sve tri izlož­be, uz pred­stav­lja­nje auto­ra, i ovo­ga puta posje­ti­te­lji­ma je iznio kus­tos gale­ri­je Eugen Borkovsky.

Portugalski umjet­nik Ricardo Castro, koji se bavi crta­njem gra­fit­nom olov­kom, na ovoj izlož­bi nazva­noj “Homo ludens” pred­stav­lja dio svo­jih rado­va sakup­lje­nih u obli­ku kom­ple­ta igra­ćih kara­ta. Figure koje su slu­ži­le u ilus­tra­tiv­ne svr­he, sad su figu­re ran­gi­ra­ne u 4 zoga s po 13 kara­ta, a zogo­ve je ozna­čio s kri­žem, rom­bom, usprav­nim te okre­nu­tim tro­ku­tom. Špil kara­ta sas­to­ji se tako od ukup­no 52 raz­li­či­te kar­te i jed­nim joke­rom, a posje­ti­te­lji su ih mogli po povolj­noj cije­ni naba­vi­ti i oku­ša­ti se u toj začud­noj igri pre­pu­noj aso­ci­ja­ci­ja i sim­bo­lič­kih značenja.

Autor pojaš­nja­va da su kar­te nas­ta­le pre­ma nje­go­vim ilus­tra­ci­ja­ma, te priz­na­je da uz uspje­le i pri­hva­će­ne ilus­tra­ci­je, neke od njih bile su poku­ša­ji ilus­tra­ci­ja nas­lov­ni­ca knji­žev­nih dje­la koje nisu bile proš­le oda­bir, što daje nas­lu­ti­ti pri­ču koja se kri­je iza ovak­vog pred­stav­lja­nja. Život umjet­ni­ka je naime čes­to nesi­gu­ran i ovi­si o pro­da­ji nje­go­vih dje­la, o tome pone­kad ovi­si hoće li išta ima­ti za pojes­ti slje­de­ći dan, pa je i nje­go­va egzis­ten­ci­ja svo­je­vr­s­no koc­ka­nje. Dio uspje­ha je u nje­go­voj vje­šti­ni, osta­tak leži na usu­du, odnos­no u kar­ta­ma kojim će ga život pos­lu­ži­ti. Dok ne stek­ne dovolj­no iskus­tva, ili ne dobi­je zna­nje od nekog iskus­ni­jeg, nit­ko nije kovač svo­je sre­će odnos­no, svat­ko se smi­je nada­ti neko­li­ci­ni sret­nih i spret­nih počet­nič­kih poteza.

Izložbu kus­tos opi­su­je ovim rije­či­ma: “Ricardo Castro reali­zi­ra niz rado­va na kar­to­ni­ma manjeg for­ma­ta. Svi obli­ci i veli­či­ne pod­lo­ga su iden­tič­ni. Pomnijem pogle­du ne izmi­ču ozna­ke na rado­vi­ma – one koje se obič­no stav­lja­ju na igra­će kar­te – pa smo usko­ro pred odgo­net­kom. No, dok ozna­ke vri­jed­nos­ti kara­ta sli­če na real­ne, na nji­ma su crte­ži dru­ga­či­jeg sadr­ža­ja od uobi­ča­je­nih ilus­tra­ci­ja kra­lje­va, dama ili aso­va. Ricardo Castro za sli­kov­no polje kar­te uzi­ma seg­men­te svog likov­nog opu­sa čime ih snaž­no obi­lje­žu­je. Pregledavajući ih, uvi­jek su u kadru nadre­alis­tič­ki sadr­ža­ji koji biva­ju izve­de­ni pre­poz­nat­lji­vim autor­skim ruko­pi­som. Neki su male kom­po­zi­ci­je, a neke bi mogli sma­tra­ti stu­di­ja­ma, ski­ca­ma. Teme, moti­vi vari­ra­ju od huma­no­id­nih, živo­tinj­skih ili biomor­f­nih impre­si­ja. Dojam je čes­to na rubu nela­go­de: može­mo išči­ta­ti figu­re ili dije­lo­ve nekih hibrid­nih bića ili pak vizu­ali­za­ci­je snaž­nih doživ­lja­ja. Projekt se može doži­vje­ti kao por­t­fo­lio, autor­ska pre­zen­ta­ci­ja, koja je uvi­jek pri ruci i koja ne zauzi­ma pros­tor niti kom­pli­ci­ra prezentaciju.”

Ricardo Castro rođen je 1978. godi­ne. Završio je Fakultetu likov­nih umjet­nos­ti u Portu (Portugal), 2001. godi­ne. Tu je tako­đer zavr­šio dvi­je godi­ne stu­di­ja moder­ne i suvre­me­ne filo­zo­fi­je na Filozofskom fakul­te­tu, 2003. godi­ne. Doktorirao je dizajn na Fakultetu likov­nih umjet­nos­ti u Lisabonu. Radio je za neko­li­ko časo­pi­sa na raz­li­či­tim pozi­ci­ja­ma, kao ured­nik, ilus­tra­tor. Sudjelovao je na mno­go­broj­nim kolek­tiv­nim i samos­tal­nim izlož­ba­ma i art-saj­mo­vi­ma. Njegovi se rado­vi mogu naći na mno­go jav­nih mjes­ta (gale­ri­je, knjiž­ni­ce, zbir­ke…), a ilus­tra­ci­je su mu objav­lji­va­ne u više časo­pi­sa i publikacija.

Marko Zelenko se pred­stav­lja sa devet pod­nih, ili stol­nih mini­ja­tu­ra koje pri­pa­da­ju dvje­ma odvo­je­nim seri­ja­ma: moti­vi jed­ne od njih pri­pa­da­ju mor­skom dnu, a dru­ge “kru­hu našem svag­daš­njem”. Autor se ne poigra­va, nego teži iskon­sko­me, a to su dva moti­va čija se povi­jest gubi u nepoz­na­to. S obzi­rom da kle­sar živi od kame­na, moglo bi se reći da je kamen nje­gov kruh. S dru­ge stra­ne bića iz mor­sko­ga dna su zašti­će­na oklo­pom od vap­nen­ca, što ih čini živu­ćim skul­p­tu­ra­ma. Izložba ovog auto­ra se vrti izme­đu ova dva pola, ovom pri­go­dom pove­za­nih sta­zom mor­skih oblu­ta­ka koja okru­žu­je cije­lu izlož­be­nu pros­to­ri­ju. Postavlja se pita­nje, je li šljun­ča­na sta­za zapra­vo samo višak nas­tao pri­li­kom izra­de skul­p­tu­ra ili pri­rod­na oko­li­na ovih radova.

Borkovski o izlož­bi pod nazi­vom “Otok” isti­če: “Marko Zelenko vrs­ni je poz­na­va­lac duše kame­nog mate­ri­ja­la. Veći dio rado­va ima figu­ra­tiv­ne kono­ta­ci­je, a dio ima aps­trak­t­ne odli­ke koje, ipak, uvi­jek iza­zi­va­ju aso­ci­ja­ci­je na pre­poz­nat­lji­vo. Na nekim rado­vi­ma oči­tu­je se pot­pu­ni izla­zak u pros­tor dok na neki­ma umjet­nik pro­pi­tu­je na način da poštu­je mono­lit mate­ri­ja­la, a poigra­va se for­mi­ra­njem relje­fa, ostavljanjem/izrastanjem for­mi koje su naoko sekun­dar­ne iako u konač­ni­ci odre­đu­ju arte­fakt. Očit je umjet­ni­kov osje­ćaj za obli­ko­va­nje pros­tor­nih kom­po­nen­ti i nji­ho­vo sudje­lo­va­nje u arti­fi­ci­jel­nom obli­ku kao cje­li­ni. Na svim rado­vi­ma pri­su­tan je izu­zet­no pro­fe­si­ona­lan i zna­lač­ki odnos s materijalom.

Marko Zelenko, rođen je 1982. godi­ne u Kopru. Diplomirao je na Akademiji za likov­nu umjet­nost i obli­ko­va­nje 2010. godi­ne u Ljubljani. Sudjelovao je na mno­gim sim­po­zi­ji­ma u zem­lji i ino­zem­s­tvu. Sudjelovao u pro­jek­ti­ma te izla­gao na kolek­tiv­nim i samos­tal­nim izlož­ba­ma u više zema­lja. Za svo­je rado­ve neko­li­ko je puta nagra­đi­van. Više godi­na uspješ­no sura­đu­je sa Restavratorskim cen­trom u Ljubljani, odje­lom za kamen. Realizirao je neko­li­ko jav­nih skul­p­tu­ra. bavi se kipar­stvom i res­ta­ura­ci­jom. Živi izme­đu Izole i Grožnjana

Martin Zelenko u zamra­če­noj pros­to­ri­ji pred­stav­lja izlož­bu nazva­nu “Retrofuturizam” koja se sas­to­ji od sedam kar­ton­skih figu­ra meha­nič­kih čudo­vi­šta. Ove su zid­ne i pod­ne kolaž­ne kre­aci­je pro­iziš­le iz mašte dje­ča­ka, a taj isti dje­čak ih je u odras­loj dobi obis­ti­nio. Čudovišta nose boje koje pri­pa­da­ju lan­ci­ma super­mar­ke­ta i sli­ke pro­izvo­da koji bi nam navod­no tre­ba­li olak­ša­ti život, a zapra­vo su laž­ne pri­jet­nje. One će se ostva­ri­ti jedi­no ako ih kupi­mo. Borkovski je napo­me­nuo: “Polazeći od ready madea, pro­jekt Martina Zelenka poka­zu­je kon­cep­tu­al­ni rezul­tat kojim autor teži potak­nu­ti raz­miš­lja­nje pro­ma­tra­ča. Jedna od umjet­ni­ko­vih pre­mi­sa zasi­gur­no je pri­mje­ći­va­nje i opte­re­će­nost suvre­me­nog čovje­ka kon­zu­me­riz­mom, rek­la­mo­kra­ci­jom. U dra­mi, robo­ti se osvješ­ću­ju i, neza­do­volj­ni svo­jim sta­tu­som, dižu pobu­nu. Iz povi­jes­ti zna­mo da su lju­di, rad­ni­ci, već jed­nom uni­šta­va­li novo­nas­ta­le maši­ne koje su im odu­ze­le posao. No, robo­ti­ka napre­du­je pa je sasvim mogu­će da će buduć­nost ponov­no doni­je­ti situ­aci­ju u kojoj će se lju­di mora­ti pobu­ni­ti pro­tiv robo­ta. Ovim sli­je­dom, mi bismo robo­te zapra­vo tre­ba­li mrzi­ti, no iska­za­ni artis­tič­ki šarm Martina Zelenka, bez obzi­ra na pre­mi­su, dopu­šta da nam budu simpatični.”

Martin Zelenko, rođen je 1984. godi­ne. Maturirao je na Umjetničkoj gim­na­zi­ji u Kopru. Diplomirao je na stu­di­ju Oblikovanje vizu­al­nih komu­ni­ka­ci­ja u Ljubljani, na Akademiji za likov­nu umjet­nost. Predstavljao se više puta na kolek­tiv­nim, selek­ti­ra­nim i samos­tal­nim izlož­ba­ma. Živi i radi izme­đu Grožnjana i Izole.

• galerija Fonticus
• Marko Zelenko
• Martin Zelenko
• Ricardo Castro