83. TEH KONFERENCIJA: SHARON BAILEY – INTERKULTURALNI RAD U SUSJEDSTVU – POVEZIVANJE ZAJEDNICA

Radionica „Intercultural wor­king in neig­h­bo­ur­ho­ods – con­nec­ting com­mu­nity“ koju je vodi­la Sharon Bailey, odr­ža­na je u petak 25. svib­nja, u Udruzi Metamedij, a u sklo­pu 83. izda­nja TEH kon­fe­ren­ci­je koja je odr­ža­na od 25. do 28. svib­nja u pros­to­ri­ma druš­tve­nog cen­tra Rojc.

Sharon Bailey je foto­graf­ki­nja, te osni­va­či­ca i jed­na od direk­to­ri­ca ISIS Artsa, orga­ni­za­ci­je vizu­al­nih i medij­skih umjet­nos­ti. Organizaciju je zajed­no sa Clymene Christoforou osno­va­la još 1991. godi­ne jer su, kako je i sama pojas­ni­la, shva­ti­le da ne mogu sve svo­je cilje­ve ostva­ri­ti i pos­ti­ći same. Ideja da umjet­nost ima tu moć da utje­če i mije­nja živo­te i zajed­ni­ce jed­na je od temelj­nih pokre­ta­ča ISIS Arts orga­ni­za­ci­je, koja se pove­zu­je s umjet­ni­ci­ma i surad­ni­ci­ma iz raz­nih drža­va i kul­tur­nih poza­di­na koji dije­le to isto temelj­no uvje­re­nje. Radovi koji pro­iz­la­ze iz tih među­na­rod­nih surad­nji na raz­li­či­te nači­ne pro­pi­tu­ju pre­dra­su­de i otkri­va­ju pri­če o nevid­lji­vom i skri­ve­nom u odre­đe­nim zajed­ni­ca­ma, a pred­stav­lje­ni su u jav­nim pros­to­ri­ma u raz­nim druš­tve­nim kontekstima.

Na radi­oni­ci je sudje­lo­va­lo oko tri­de­se­tak posje­ti­te­lja, među koji­ma su se naš­li umjet­ni­ci i kul­tur­nja­ci raz­nih držav­ljans­tva i dob­nih sku­pi­na. Od samog počet­ka na radi­oni­ci je vla­dao vrlo opu­šten i pri­ja­telj­ski ugo­đaj, a mje­šo­vi­tost polaz­ni­ka te raz­no­li­kost iskus­ta­va i per­s­pek­ti­va u inten­ziv­nim grup­nim disku­si­ja­ma ponu­di­li su raz­li­či­te pris­tu­pe iza­zo­vi­ma koji­ma se susre­ću umjet­ni­ci i dje­lat­ni­ci iz podru­čja kul­tu­re. Sharon Bailey je na kra­ju radi­oni­ce izdvo­ji­la neko­li­ko minu­ta za krat­ki intervju.

Zašto se bavi­te ovim pos­lom? Koja je Vaša glav­na motivacija?

Prvobitni raz­lo­zi za mene i moju orga­ni­za­ci­ju sva­ka­ko su pove­zi­va­nje lju­di na jed­noj pot­pu­no ljud­skoj razi­ni, podr­ža­va­nje razu­mi­je­va­nja i bor­be pro­tiv pre­dra­su­da. Zaista vje­ru­jem da umjet­nost ima moć pro­mi­je­ni­ti život lju­di na raz­li­či­te nači­ne i to je ono čemu želim svje­do­či­ti  – pre­obraz­bi našeg druš­tva pomo­ću umjetnosti.

Ranije ste tije­kom radi­oni­ce rek­li da je danas puno važ­ni­je koris­ti­ti umjet­nost kao sred­stvo gene­ri­ra­nja pro­mje­na nego što je to bilo pri­je dva­de­set godi­na. Zašto je to tako?

Danas je sve­pri­su­tan porast naci­ona­liz­ma i des­ni­čar­skog raz­miš­lja­nja, a pose­bi­ce u Velikoj Britaniji domi­ni­ra vrlo raz­dor­na vla­da zbog čega sta­nov­niš­tvo pos­ta­je veoma ras­ci­jep­lje­no. Zato je danas sve važ­ni­je radi­ti na razu­mi­je­va­nju naših susje­da, jer taj naci­ona­lis­tič­ki osje­ćaj dovo­di do veli­ke mrž­nje i puno nasi­lja, a to nam nije potrebno.

Kako to uspi­je­va­te uči­ni­ti? Kako uspi­je­va­te pove­za­ti lju­de, te umjet­nost s lju­di­ma i raz­li­či­tim kul­tur­nim skupinama?

Ovo je zais­ta zah­tjev­no pita­nje. Vrlo je bit­no nagla­si­ti da to pos­ti­že­mo u part­ner­stvu s veli­kim bro­jem lju­di i orga­ni­za­ci­ja, te da se pove­zu­je­mo s umjet­ni­ci­ma koji s nama dije­le iste temelj­ne vri­jed­nos­ti i cilje­ve, a sve to radi­mo već neko dulje vri­je­me. Kod rada s lju­di­ma uvi­jek je potreb­no vre­me­na. Uz to, ne sura­đu­je­mo samo s umjet­ni­ci­ma, uklju­ču­je­mo i part­ne­re unu­tar zajed­ni­ce, civil­ne i lokal­ne orga­ni­za­ci­je koje podu­pi­ru razvoj nekog podru­čja, sura­đu­je­mo s našim lokal­nim vlas­ti­ma koje su zain­te­re­si­ra­ne za inte­gra­ci­ju te se tako sje­di­nju­je­mo kao lju­di i dije­li­mo si svo­ja zna­nja jer svi radi­mo raz­li­či­te stva­ri odnos­no na raz­li­či­tim podru­čji­ma. Na taj način i uz jako, jako puno raz­go­vo­ra pro­na­la­zi­mo meto­de kako zapra­vo reali­zi­ra­ti pro­jekt. Često unu­tar jed­nog pro­jek­ta radi­mo dru­ga­či­je stva­ri i zato nas zani­ma kako se naši umjet­nič­ki pro­jek­ti mogu pove­za­ti s lju­di­ma. No, uz umjet­nič­ke pro­jek­te, naši raz­ni part­ne­ri mogu reali­zi­ra­ti i mno­ge dru­ge stva­ri i sto­ga mis­lim da je vrlo bit­no raz­go­va­ra­ti, no ono što sma­tram još važ­ni­jim je sas­lu­ša­ti. Mislim da mno­gi lju­di upra­vo ne slu­ša­ju, a ako ide­te u neku zajed­ni­cu i pri­tom ne slu­ša­te što ima za reći tada se ne bi tre­ba­li bavi­ti nikak­vim radom u zajednicama.

Budući da ste spo­me­nu­li part­ner­stva, može­te li nam ukrat­ko reći nešto o pro­jek­tu CORNERS?

CORNERS je velik europ­ski surad­nič­ki pro­jekt kojeg finan­ci­ra Program Europske uni­je Kreativna Europa. Imamo 11 part­ne­ra u deset zema­lja i radi­mo s umjet­ni­ci­ma iz svih tih drža­va te ostva­ru­je­mo pro­jek­te unu­tar zajed­ni­ca. Ono što poku­ša­va­mo uči­ni­ti jest pro­vu­ći i iscr­ta­ti niti izme­đu svih raz­nih zajed­ni­ca diljem Europe, a to ostva­ru­je­mo reali­za­ci­jom umjet­nič­kih pro­je­ka­ta. Imamo zais­ta fan­tas­tič­ne umjet­ni­ke, ukup­no oko 55 umjet­ni­ka i otpri­li­ke 14 pro­je­ka­ta, koji obi­la­ze raz­ne dije­lo­ve Europe. Projekt sva­kog umjet­ni­ka se na spe­ci­fi­čan način pove­zu­je s lokal­nim sta­nov­niš­tvom, te ga u sva­kom pros­to­ru obli­ku­je i lokal­na zajed­ni­ca. Također smo razvi­li i digi­tal­nu plat­for­mu na kojoj se naši pro­jek­ti koje stva­ra­mo dodat­no pro­ši­ru­ju kroz onli­ne digi­tal­ni storytel­ling i radio.

Prije ste spo­me­nu­li da vi kao orga­ni­za­ci­je izla­že­te isklju­či­vo u jav­nim pros­to­ri­ma i nika­da u gale­ri­ja­ma. Koja je važ­nost i efekt toga?

Opet moram reći da je ovo dois­ta zah­tjev­no pita­nje, no raz­log zašto izla­že­mo u jav­nim pros­to­ri­ma je zapra­vo taj što mno­gi lju­di ne posje­ću­ju gale­ri­je, a mi zais­ta želi­mo suvre­me­nu umjet­nost uči­ni­ti pris­tu­pač­nom i otvo­re­nom, te omo­gu­ći­ti lju­di­ma da ju na taj način doži­ve. Stvaranje tak­vog pros­to­ra izvan gale­ri­ja, u jav­nom okru­že­nju je zais­ta dobar način i za uspos­tav­lja­nje dija­lo­ga i komu­ni­ka­ci­je s lju­di­ma koji u tre­nut­ku doživ­lja­va­ju umjet­nič­ka dje­la, a to je jed­na od tema koja je nama vrlo iza­zov­na. Zato je vrlo važ­no biti pri­su­tan na uli­ca­ma, u jav­nim pros­to­ri­ma, jer mora­mo više raz­go­va­ra­ti s lju­di­ma, pose­bi­ce oni­ma koji ima­ju dru­ga­či­ja viđe­nja i čija se miš­lje­nja raz­li­ku­ju od naših.

Možete li za kraj krat­ko pro­ko­men­ti­ra­ti današ­nju radionicu?

Radionica je bila zais­ta odlič­na! Na samom počet­ku sam ispi­ta­la i saz­na­la moti­va­ci­je polaz­ni­ka za dola­zak na moju radi­oni­cu koja se bavi pove­zi­va­njem umjet­ni­ka sa susjed­nom oko­li­nom, i odmah sam na počet­ku shva­ti­la da se nala­zim u pros­to­ri­ji punoj pri­ja­te­lja, kole­ga i poten­ci­jal­nih novih surad­ni­ka. Jako smo se dobro zaba­vi­li raz­go­va­ra­ju­ći o pro­jek­ti­ma na koji­ma radi­mo u raz­nim čet­vr­ti­ma diljem Europe, a ima­li smo i neko­li­ko dos­ta inten­ziv­nih ras­pra­va o iza­zo­vi­ma koje susre­će­mo u pos­lu, jer ih narav­no ima jako puno. No, život bi bio straš­no dosa­dan kada bismo radi­li stva­ri i pri­tom ne naila­zi­li na iza­zo­ve, tako da je bilo zabav­no, vrlo zabavno.

• 83. TEH konferencija „Kultura i zajednice dijeljenja“
• Sharon Bailey
• Udruga Metamedij