Bijele večeri:„Talentirani gospodin Ripley“ Patricie Highsmith i Anthonyja Minghelle

Književno-film­ske Bijele veče­ri s Borisom Vincekom vra­ća­ju se u Klub Pulske film­ske tvor­ni­ce ovo­ga čet­vrt­ka, 6. srp­nja, u 20.30 sati kada će na pro­gra­mu biti zad­nji film iz ovog cik­lu­sa – ekra­ni­za­ci­ja roma­na „Talentirani gos­po­din Ripley“ Patricie Highsmith (1955.) u reži­ji Anthonyja Minghelle iz 1999. godi­ne. Ulaz je slobodan.

Bijele veče­ri zavr­ša­va­ju svo­je puto­va­nje kroz psi­hu ubo­ji­ca s por­tre­tom jed­nog od naj­in­tri­gant­ni­jih knji­žev­nih zli­kov­ca svih vre­me­na. Thomas Ripley nas­lov­ni je junak dru­gog roma­na Patricie Highsmith, koja se na knji­žev­noj sce­ni poja­vi­la 1950. s prvi­jen­cem „Neznanci u vla­ku“. Ripley je hoh­šta­pler, ubo­ji­ca, veli­ki hedo­nist i lju­bi­telj umjet­nos­ti. On je ujed­no i kame­le­on, živi tuđe živo­te i mije­nja iden­ti­te­te, a u ovom prvom nas­tav­ku cik­lu­sa od pet roma­na upoz­na­je­mo ga na počet­ku kari­je­re. Njegov je zada­tak oti­ći iz hlad­nog New Yorka (u kojem ga muči bes­pa­ri­ca) u Italiju i nago­vo­ri­ti Dickiea Greenleafa, boga­ta­škog sina, da se vra­ti pre­ko bare i uđe u obi­telj­ski posao. Ripley se spri­ja­te­lji s Greenleafom i nje­go­vom dje­voj­kom Marge, no idi­la u tom tro­ku­tu ne tra­je dugo. Ripley shva­ća da ne želi Dickieja za sebe – on želi biti Dickie Greenleaf, a to može ostva­ri­ti na samo jedan način…

Amoralni soci­opat, šar­man­tan psi­ho­pat – nazo­vi­te ga kako god želi­te – lik Thomasa Ripleya vuče kori­je­nje iz roma­na Dostojevskog, Gidea, Camusa i Sartrea – knji­žev­nih uzo­ra Patricie Highsmith, auto­ri­ce bur­ne i zanim­lji­ve biogra­fi­je. Njezin roman „Cijena soli“, objav­ljen pod pse­udo­ni­mom, prva je ame­rič­ka knji­ga u kojoj lez­bij­ska pri­ča ima sret­ni kraj. Homoseksualnost se do tada u knji­žev­nos­ti kaž­nja­va­la samo­uboj­stvom ili tra­gič­nim nas­tav­kom živo­ta pro­ta­go­nis­te. Roman je adap­ti­ran 2015. pod nazi­vom „Carol“ s Cate Blanchett i Rooney Mara u glav­nim ulogama.

Adaptacija Anthonyja Minghelle iz 1999. ima­la je pret­hod­ni­ka – „Plein sole­il“ Renéa Clémenta iz 1960. s Alainom Delonom u ulo­zi Ripleya. Minghella se pouz­dao u svo­je glav­ne glum­ce: Matta Damona (kao izvr­s­nog Ripleya), Judea Lawa (koji je neo­do­lji­vo šar­man­tan kao Greenleaf) i Gwyneth Paltrow (isto­vre­me­no krh­ka i bor­be­na Marge), a veli­ki posao je napra­vi­la Italija kao loka­ci­ja glav­ni­ne fil­ma. Prekrasan rad kame­re, zapa­nju­ju­će loka­ci­je, izvjež­ba­na i pre­da­na glu­ma, kariz­ma­tič­ni i detalj­no razvi­je­ni liko­vi, izne­nad­ni obra­ti, potje­re, igre mač­ke i miša, adre­na­lin­ska i emo­tiv­na nape­tost – sve su to odli­ke koje kra­se ovaj odli­čan ljet­ni kri­mić koji je zara­dio pet nomi­na­ci­ja za Oscara, no na žalost nije osvo­jio niti jedan. Kao i nje­gov pret­hod­nik, i Minghellin Ripley na kra­ju biva kaž­njen što Highsmith svom juna­ku nije nikad pri­re­di­la – jer to je naj­ve­ći Ripleyev talent – pro­ći kroz život neokrznut.

Bijele veče­ri je pro­gram Kluba PFT‑a kojeg vodi novi­nar Boris Vincek. Iz mje­se­ca u mje­sec on dovo­di ekra­ni­za­ci­je popu­lar­nih (i manje poz­na­tih) roma­na i krat­kih pri­ča. Strukturiran je poput klu­ba čita­te­lja, a pro­jek­ci­ja­ma pret­ho­di kra­tak uvod u film i roman, dok je nakon gle­da­nja na ras­po­re­du disku­si­ja s publi­kom. Koncept Bijelih veče­ri pret­pos­tav­lja da je ona una­pri­jed pro­či­ta­la knji­gu kako bi disku­si­ja o adap­ta­ci­ji i pri­je­la­zu pri­če sa stra­ni­ce na ekran bila zanim­lji­vi­ja i potpunija.

Klub Pulske film­ske tvor­ni­ce finan­cij­ski podr­ža­va­ju Zaklada Kultura nova i Hrvatski audi­ovi­zu­al­ni centar.

Izvor

• Bijele večeri
• Klubodrom Pulske filmske tvornice