Na tragu antičke drame

KINO: UBOJSTVO SVETOG JELENA, reda­te­lja Yorgosa Lanthimosa

Najistaknutiji grč­ki reda­telj mla­đe gene­ra­ci­je Yorgos Lanthimos, nakon „Jastoga“ pred­stav­lja svoj dru­gi film snim­ljen u boga­toj među­na­rod­noj kopro­duk­ci­ji na engle­skom jeziku.

Protagonisti „Ubojstva sve­tog jele­na“ (The Killing of a Sacred Deer) su uspješ­ni kirurg (Colin Farrel) i nje­go­va supru­ga (Nicole Kidman), tako­đer liječ­ni­ca, koji žive u raskoš­noj kući s dvo­je pre­kras­ne dje­ce. Njihov život obi­te­lji s rek­la­me napras­no pre­ki­da oče­vo poz­nans­tvo s tinej­dže­rom (Barry Keoghan) čijem je ocu bez­us­pješ­no poku­šao spa­si­ti život. Užasnuti kirurg vrlo brzo otkri­va da ga tinej­džer optu­žu­je za smrt oca, zbog čega mu dje­ca teško obo­li­je­va­ju, a da bi spa­sio osta­tak obi­te­lji mora žrtvo­va­ti jed­nog čla­na po vlas­ti­tom odabiru.

Iako Lanthimosov film sadr­ži ele­men­te horo­ra i fan­tas­ti­ke, on je prvens­tve­no na tra­gu antič­ke dra­me, budu­ći da glav­ne liko­ve suoča­va s iznim­no teškim isku­še­nji­ma koja uklju­ču­ju i žrtvo­va­nje vlas­ti­te dje­ce. Likovi su vrlo dobro ostva­re­ni reda­telj­ski i glu­mač­ki, a naro­či­to je zanim­ljiv lik tinej­dže­ra koji nije kla­sič­ni osvet­nik, nego zapra­vo pred­stav­nik nekak­ve suro­ve više prav­de koja po sva­ku cije­nu mora biti ostvarena.

Lanthimosov vizu­al­ni stil obi­lje­žen je broj­nim vož­nja­ma i pokre­ti­ma kame­re, koje prvens­tve­no aso­ci­ra­ju na to da su liko­vi stal­no pra­će­ni i pro­ma­tra­ni od stra­ne neke više sile, a te su vož­nje ujed­no vrhun­ski mon­taž­no pove­za­ne u cje­li­nu čija se nara­ci­ja neumo­lji­vo odvi­ja u smje­ru konač­nog raz­rje­še­nja iznim­no muč­ne situ­aci­je. „Ubojstvo sve­tog jele­na“ je bolji film od pret­hod­nog „Jastoga“, a znat­no bolji od recent­ne „Majke“ (Darren Aronofsky), s kojom se može mje­ri­ti po razvi­ka­nos­ti i sklo­nos­ti šokant­nim prizorima.

Elvis Lenić