Baštini najviše šteti neznanje

• Prezentacija počet­ne faze pro­jek­ta, onli­ne baze kul­tur­ne bašti­ne pod nazi­vom Istarska kul­tur­na bašti­na – Patrimonio cul­tu­ra­le Istriano odr­ža­na je u Kući fre­sa­ka u Draguću u sri­je­du 9. svib­nja, te je na taj način ujed­no obi­lje­žen i Tjedan Europe.

Prisutne struč­nja­ke iz zna­nos­ti, kul­tu­re i turiz­ma na počet­ku je poz­dra­vio pro­čel­nik za kul­tu­ru Istarske župa­ni­je Vladimir Torbica, a uvod­nu riječ odr­ža­li su načel­nik opći­ne Cerovlje Emil Daus, te Gracijano Kešac rav­na­telj Povijesnog i pomor­skog muze­ja u Puli koji je nosi­telj pro­jek­ta digi­ta­li­za­ci­je povi­jes­ne gra­đe obra­div­ši iz fun­du­sa muze­ja već oko 50.000 jedi­ni­ca kao i kom­plet­nu gra­đu Istarskog sabo­ra, a pri kra­ju je i digi­ta­li­za­ci­ja gra­đe inter­nih publi­ka­ci­ja Uljanika. Ravnatelj je izra­zio zado­volj­stvo što se ovaj pro­jekt pred­stav­lja upra­vo na dan Europe, te što u Europskoj godi­ni kul­tur­ne bašti­ne ovaj pro­jekt kao istar­ski kul­tur­ni kamen­čić upot­pu­nja­va europ­ski kul­tur­ni mozaik.

Pomoćnik minis­tri­ce kul­tu­re Davor Trupković nagla­sio je važ­nost digi­ta­li­za­ci­je koju u minis­tar­stvu poku­ša­va­nju raz­ra­dit na cje­lo­vi­toj razi­ni, važ­nost siner­gi­je na lokal­nom i naci­onal­nom pla­nu, te da je dos­tup­nost infor­ma­ci­ja i gra­đe kul­tur­ne bašti­ne izu­zet­no bit­na. Drugi kon­tekst koji je izu­zet­no važan jes­te da pita­nje digi­ta­li­za­ci­je zna­či ujed­no pita­nje nekih razvoj­nih cen­ta­ra koji pos­to­je u Hrvatskoj, te da ona tako­đer ima izvjes­ne reper­ku­si­je namje­ne naših nere­vi­ta­li­zi­ra­nih pros­to­ra. Istakao je i važ­nost pov­la­če­nja sred­sta­va iz Europske uni­je gdje je 40 mili­ju­na kuna iz europ­skih fon­do­va osi­gu­ra­no za digi­ta­li­za­ci­ju muzej­ske i povi­jes­ne građe.

Europarlamentarac Ivan Jakovčić naveo je da je u pos­ljed­njih dva­de­se­tak godi­na reali­zi­ran niz kul­tur­nih pro­je­ka­ta među koji­ma je istak­nuo Kuću za pis­ce u Pazinu i Kuću fre­sa­ka u Draguću, a dodao je i da se sla­že s ide­jom da se fre­ske istar­skih crk­vi­ca poku­ša­ju kan­di­di­ra­ti za Unescovu lis­tu kul­tur­ne bašti­ne. Naglasio je veli­ku važ­nost ovog pro­jek­ta koji nas ople­me­nju­je i dopri­no­si oču­va­nju kul­tur­ne bašti­ne za buduć­nost te čes­ti­tao svi­ma koji su dopri­ni­je­li u nje­go­vom ostvarenju.

A naj­zas­luž­ni­ji su vodi­te­lji­ca Kuće fre­sa­ka u Draguću, mr.sc Sunčica Mustač koja je ured­ni­ca baze te struč­ni surad­nik na pro­jek­tu prof.dr.sc Ivan Matejčić. Mustač je objas­ni­la da se misao vodi­lja u stva­ra­nju baze kul­tur­ne bašti­ne rodi­la još pri­je dva­de­se­tak godi­na, a ova onli­ne baza for­mi­ra­na po uzo­ru na neke stra­ne kao što su tali­jan­ska Patrimonio cul­tu­ra­le ili nje­mač­ki Bildindex, sadr­ža­vat će sve što sma­tra­mo bašti­nom – od gra­đe­vi­na u povi­jes­nim jez­gra­ma i nji­ho­vih inte­ri­je­ra i poje­di­nač­nih nepo­kret­nih kul­tur­nih doba­ra svih namje­na, pre­ko arhe­olo­ških loka­li­te­ta, pa do poje­di­nač­nih pred­me­ta, umjet­nič­kih i upo­rab­nih, povi­jes­nog oru­đa i oruž­ja, dije­lo­va arhi­tek­ton­ske opre­me, sekun­dar­ne doku­men­ta­ci­je, crte­ža, nacr­ta, foto­gra­fi­ja, a u pla­nu je i pri­je­vod na tali­jan­ski i engle­ski jezik. Informatička zašti­ta će biti vrlo stro­ga, po prin­ci­pu razi­na od A do C pris­tu­pa, gdje je pris­tup A nami­je­njen svim koris­ni­ci­ma, pre­tra­ži­vo po neko­li­ko klju­če­va kao što su loka­ci­ja, vri­je­me izra­de, maj­stor, i slič­no. Bit će dos­tup­na sva foto doku­men­ta­ci­ja, odnos­no sve ono što zais­ta zani­ma turis­tič­ki ili edu­ka­tiv­ni sek­tor, bilo kojeg lju­bi­te­lja kul­tur­ne bašti­ne ili bilo kojeg europ­skog gra­đa­ni­na koji želi napra­vi­ti kom­pa­ra­ci­ju sa svo­jim mate­ri­ja­lom u svo­joj zem­lji. Dalje se ide po B i C pris­tu­pu gdje se detalj­ni­je pri­ka­zu­ju poda­ci, možda zamor­ni za neko­ga tko se time dub­lje ne bavi, a ovoj bazi znans­tve­ni­ci­ma će moći biti omo­gu­ćen pris­tup u skla­du s onim što rav­na­te­lji poje­di­nih ins­ti­tu­ci­ja veri­fi­ci­ra­ju kao mogu­će. Baza je tre­nut­no admi­nis­tra­tiv­no pri­sut­na, njoj pris­tup ima samo Matejčić i Mustač, dok ne čuju sve pri­jed­lo­ge i sve kri­ti­ke, od jed­ne prav­ne razi­ne, rav­na­te­lja, pred­stav­ni­ka minis­tar­stva kul­tu­re, turis­tič­kog sek­to­ra u sli­je­de­ćih dva mje­se­ca kada će na teme­lju tisu­ću uno­sa pos­lu­ša­ti što kaže jav­nost, poli­ti­ka, ins­ti­tu­ci­je i sve to struč­no oci­je­ni­ti, uni­je­ti u bazu i crve­nim gum­bom lan­si­ra­ti ju onli­ne. Pozvali su sve struč­nja­ke i ins­ti­tu­ci­je da im se pri­dru­že, da zajed­nič­ki gra­de jed­nu vid­lji­vost, pogo­to­vo u duhu europ­skog zajed­niš­tva, europ­ske godi­ne bašti­ne, jer ima­mo što poka­za­ti i pono­si­mo se time što zna­mo i što pokazujemo.

Prof.dr.sc. Maurizio Levak kazao je da je sve poče­lo s Istarskom encik­lo­pe­di­jom (koja se bavi čita­vom Istrom u zem­ljo­pis­nom smis­lu) koja je tiska­na pri­je 13 godi­na i na koji su vrlo ponos­ni, a slič­ni pro­jek­ti još uvi­jek nisu zaži­vje­li u ostat­ku Hrvatske. No encik­lo­pe­di­je ima­ju teh­nič­ke nedos­tat­ke, tre­ba­ju ima­ti odre­đe­ni broj stra­ni­ca, gre­ške se uoča­va­ju kako vri­je­me pro­la­zi, a jed­nom tiska­ne gre­ške više se ne mogu popra­vi­ti. Tri godi­ne kas­ni­je pokre­nu­ta je Istrapedija, inter­net­ska encik­lo­pe­di­ja, koja tako­đer ima svo­je mane i pred­nos­ti. Svaka gre­ška se može popra­vi­ti, sva­ki se tekst može ažu­ri­ra­ti, i nije pro­pi­sa­no da neki tekst bude toč­no odre­đe­ne dulji­ne za raz­li­ku od tiska­ne encik­lo­pe­di­je, no pro­blem je sa sli­kov­nim mate­ri­ja­lom koji je morao biti ogra­ni­čen. Unatrag godi­nu i pol Istarsko povi­jes­no druš­tvo pre­uze­lo je ure­đi­va­nje Istrapedije, s Goranom Prodanom kao glav­nim ured­ni­kom koji vodi sta­bi­lan tim struč­nih redak­to­ra. Ovaj pro­jekt je jedan veli­ki pri­log bazi poda­ta­ka, jer će omo­gu­ći­ti ono što im je nedos­ta­ja­lo, a to je audi­ovi­zu­al­ni mate­ri­jal. Iako for­mal­no dva raz­li­či­ta pro­jek­ta, sjaj­no će se nado­pu­nja­va­ti i pos­ti­ći jed­nu siner­gi­ju, a učin­ci će biti višestruki.

Prof.dr.sc Ivan Matejčić ilus­tri­rao je važ­nost bri­ge za zašti­tu i ops­toj­nost naše bašti­ne pri­mje­rom o jed­nom važ­nom spo­me­ni­ku i nje­go­vom sud­bi­nom koji je naj­vje­ro­jat­ni­je zbog nez­na­nja uma­lo bio uni­šten, pojas­nio kako ovaj pro­jekt može pomo­ći da se slič­na situ­aci­ja ne pono­vi te nagla­sio da inci­den­te u koji­ma stra­da­ju naši spo­me­ni­ci može pro­ri­je­di­ti samo zna­nje, odnos­no pra­vo­dob­na infor­ma­ci­ja kojom sna­ži­mo svi­jest o nji­ho­voj važ­nos­ti. Kazao je da se nazi­re još jed­na vri­jed­nost ovog pro­jek­ta koji će pos­ta­ti vir­tu­al­ni arhiv u koje­mu će u elek­tron­skom obli­ku biti spa­še­na barem sje­na ono­ga što sli­je­dom vre­me­na zbog nesmo­tre­nos­ti, nebri­ge i nez­na­nja neumit­no odu­mi­re i propada.

Robert Matijašić, arhe­olog i sve­uči­liš­ni pro­fe­sor, koji je uz Miroslava Bertošu bio glav­ni ured­nik Istarske encik­lo­pe­di­je prvi put je jav­no obja­vio da, iako još nije sve raz­ra­đe­no do kra­ja, rade na tome da defi­ni­ra­ju jedan novi izda­nak, a to je mogu­ći istar­ski biograf­ski lek­si­kon koji bi mogao pro­iza­ći iz Istrapedije, pa bi u roku neko­li­ko godi­na mogli ima­ti dru­gu encik­lo­pe­di­ju tiska­nu te inter­net­ski dio koji može biti dio Istrapedije. Poput Istrapedije, namje­ra je da pokri­je cije­lu Istru u zem­ljo­pis­nom smis­lu, a budu­ći da je tali­jan­ski i naš regi­onal­ni jezik, nas­to­jat će da bude dvojezičan.

Na kra­ju veče­ri pri­sut­ni su pos­ta­vi­li neko­li­ko pita­nja orga­ni­za­to­ri­ma, pa je tako Mustač na pita­nje pos­to­ji li moguć­nost da sva ta digi­ta­li­za­ci­ja ugro­zi bašti­nu, izlo­ži je kra­đi i devas­ta­ci­ji, odgo­vo­ri­la da pre­ma nji­ho­vim saz­na­nji­ma iz slič­nih pri­mje­ra ništa od onog što je objav­lje­no nije ukra­de­no, nego upra­vo suprot­no. Razina poda­ta­ka koji bi mogli ugro­zi­ti bašti­nu bit će dos­tup­na samo res­ta­ura­to­ri­ma, kon­zer­va­to­ri­ma, kus­to­si­ma, uz garan­ci­ju odre­đe­ne ins­ti­tu­ci­je koja iza njih stoji.

Jako su puno pri­ča­li s lju­di­ma iz stru­ke do koje razi­ne se što smi­je sta­vi­ti te uoči­li koli­ko je koris­no samo umre­ža­va­nje, jer kod sva­kog rada bilo res­ta­ura­tor­skog, kon­zer­va­tor­skog i slič­no, dos­ta vre­me­na se gubi­lo na pri­bav­lja­nje osnov­nih infor­ma­ci­ja, a bašti­ni naj­vi­še šte­ti nepoz­na­va­nje, ne nala­že­nje, spo­rost te kako bi na svim razi­na­ma bili funk­ci­onal­ni bit­no je upra­vo zna­nje. Osim toga, iz iskus­tva europ­skih muze­ja doz­na­li su da ono­ga tre­nut­ka kad su poče­li stav­lja­ti sli­ke onli­ne, višes­tru­ko im se pove­ća­la posje­će­nost jer su tek tada lju­di dobi­li dojam koje se bogat­stvo tamo nala­zi, pa ih je obja­va dije­la inven­ta­ra dodat­no pri­vuk­la u muzej.

Matejčić je iznio svo­je dubo­ko uvje­re­nje da bašti­na puno manje stra­da od lopo­va, a puno više od nez­na­nja, jer lju­di koji su upoz­na­ti sa svo­jom bašti­nom pos­ta­ju odgo­vor­ni za tu gra­đu, iden­ti­fi­ci­ra­ju se s njom i paž­lji­vi­je ju čuvaju.

Pročelnica kon­zer­va­tor­skog odje­la u Puli Lorella Limoncin-Toth istak­nu­la je da je svi­ma koji se bave bašti­nom jako potreb­na tak­va baza poda­ta­ka s ažu­ri­ra­nim popi­si­ma te kaza­la kako je bit­na surad­nja s crk­ve­nim vlas­ti­ma kako bi se dobi­li mate­ri­ja­li naših umjet­ni­na­ma boga­tih crkava.

Trupković je još jed­nom pohva­lio ovu ini­ci­ja­ti­vu tako­đer se slo­živ­ši da je do sada vla­da­lo miš­lje­nje da je drža­va jedi­na duž­na skr­bi­ti o kul­tur­nim dobri­ma, a na ovaj način će se uklju­či­ti cije­la zajed­ni­ca. Naglasio je da je bit­no sta­vi­ti lin­ko­ve koje neće opte­re­ći­vat bazu, nego omo­gu­ći­ti suvre­men pris­tup za one koje žele zna­ti nešto više. Baza će omo­gu­ći­ti i detek­ci­ju gdje su poje­di­ne umjet­ni­ne sve išle i gdje su zavr­ši­le u ovim tur­bu­lent­nim vre­me­ni­ma u zad­njih sto godi­na. Važno je pos­to­ja­nje inte­rak­ci­je ins­ti­tu­ci­ja i raz­mje­na dra­go­cje­nih poda­ta­ka, a kako baza bude ras­la rast će i mre­ža uklju­če­nih institucija.

Pročelnica župa­nij­skog odje­la za turi­zam Nada Prodan Mraković sma­tra da će suvre­me­ni način pre­zen­ta­ci­je kul­tur­ne bašti­ne, te pove­za­nost sa stra­ni­ca­ma turis­tič­ke zajed­ni­ce Istarske župa­ni­je još više gos­te zain­te­re­si­ra­ti za Istru te će se tako razvi­ti kul­tur­ni pro­izvod koji će priv­la­či­ti turis­te kroz cije­lu godi­nu, a baza će biti jako koris­na i turis­tič­kim rad­ni­ci­ma kako bi što manje gri­je­ši­li pri opi­si­ma, godi­na­ma i tome slično.

Na kra­ju je Sunčica Mustač još jed­nom nagla­si­la da je povrat­na infor­ma­ci­ja o ovom pro­jek­tu u idu­ća dva mje­se­ca jako želje­na, a kri­ti­ke, pri­mjed­be i suges­ti­je oče­ku­ju se na mail adre­sa­ma Kuće fre­sa­ka u Draguću koje se mogu naći na stra­ni­ca­ma Povijesnog i pomor­skog muze­ja Istre www.ppmi.hr.

Tekst i foto­gra­fi­je Lidija KUHAR

• Istarska kulturna baština
• Kuća fresaka u Draguću
• povijesni i pomorski muzej istre