• Prošla su ona vremena kad su muzeji bili mjesta mira, tišine i strahopoštovanja

• Obnova muzeja je nešto što se željelo i planiralo preko 20 godina • On će biti uređen, moderniziran, imat će sve moguće pretpostavke za formiranje stalnog postava • Imamo dogradnju sa stražnje strane muzeja koja će biti jedna velika staklena fasada i koja će u sebi imati ugrađen ekran velik 400 kvadrata i komunicirat će s Malim rimskim kazalištem koje će imati oko 2.000 sjedećih mjesta • Stalno radimo na Areni, napravili smo 3D snimke cijelog Amfiteatra tako da imamo dokumentaciju za sve što bude bitno za daljnje radove

Na obno­vi zgra­de Arheološkog muze­ja Istre u Puli i ure­đe­nju Malog rim­skog kaza­li­šta, užur­ba­no se radi. Bit će to cije­li jedan veli­ki novi kom­pleks, kod ulaz­nog dje­la rekons­tru­irat će se dio grad­skih zidi­na, oko­lo će se ure­di­ti šet­ni­ca, Muzej će ima­ti 1.200 kva­dra­ta stal­nog pos­ta­va, kafić… To će se pove­za­ti s Malim rim­skim kaza­li­štem gdje će u večer­njim sati­ma biti pro­jek­ci­je. O sve­mu tome i još mno­go­če­mu dru­go­me raz­go­va­ra­li smo s rav­na­te­ljem Arheološkog muze­ja Istre, Darkom Komšom koji tu funk­ci­ju obna­ša već punih deset godina…

- Da, deset godi­na sam na ovoj pozi­ci­ji. AMI je jed­no od naj­ve­ćih muze­ja na podru­čju Hrvatske, skr­bi o veli­kom bro­ju kul­tur­no povi­jes­nih spo­me­ni­ka i kao tak­vi ima­mo mno­go više pos­la nego neki kla­si­čan muzej. S dru­ge stra­ne, to se vidi i u pro­duk­ci­ji, rezul­ta­ti­ma pre­ma van. Naime, pro­tek­lih dese­tak godi­na reali­zi­ra­no je pre­ko 200 knji­ga raz­li­či­tih tipo­va, knji­ga koje smo mi radi­li, što u svom izda­nju, što u nekak­vom suiz­da­vaš­tvu, pre­ko 200 izlož­bi, reali­zi­ra­na su Sv. Srca, dobi­ve­ne su broj­ne nagra­de za broj­ne pro­jek­te, ima­li smo veli­ke pro­jek­te, rado­ve na Amfiteatru, zapo­če­ta je adap­ta­ci­ja Muzeja, ise­ljen je kom­ple­tan pos­tav van, rade se pri­pre­me za poče­tak rado­va na Malom rim­skom kazalištu…

Ono što je naj­važ­ni­je, čini mi se da je Muzej malo pro­mi­je­nio način na koji je komu­ni­ci­rao s publi­kom, s jav­noš­ću, sa zajed­ni­com, a to je da je muzej pri­je bio dos­ta her­me­ti­čan, samo­do­vo­ljan, zatvo­ren, a sad se goto­vo niti ne osje­ti da nema­mo stal­ni pos­tav. Muzej je razvio pet gale­ri­ja kroz koje radi, Sv srca i gale­ri­ja C8 su novi pro­jek­ti, ima­mo vitri­nu mje­se­ca koju radi­mo sva­ka dva mje­se­ca, izlož­be u Agustovom hra­mu i gale­ri­ji Amfiteatar… Tako da se u Puli napra­vi pre­ko 30 izlož­bi godiš­nje i stvar­no smo kroz tu komu­ni­ka­ci­ju, kroz surad­nju s vrti­ći­ma, ško­la­ma, raz­li­či­tim pre­da­va­nji­ma, otva­ra­njem samog muze­ja koji je ina­če po voka­ci­ji arhe­olo­ški, spe­ci­ja­li­zi­ran muzej, napra­vi­li puno. Radili smo izlož­be koje su povi­jes­nog karak­te­ra, antro­po­lo­škog, povi­jes­no – umjet­nič­kog karak­te­ra, izlož­be suvre­me­ne umjet­nos­ti i raz­na dru­ga doga­đa­nja koja na prvi pogled nema­ju veze s muze­jom (pri­mje­ri­ce mod­ne revi­je), i tako pri­vuk­li širok krug posje­ti­te­lja. Naime, muzej je bašti­nik, rasad­nik kul­tu­re i kao takav tre­ba dje­lo­va­ti u zajed­ni­ci. Deset godi­na je proš­lo. Mislim da je Muzej napra­vio mno­go, da se pozi­ci­oni­rao, i u Puli, u Istri i u cije­loj Hrvatskoj.

Obnova zgrade muzeja

U tije­ku su zah­tjev­ni rado­vi na obno­vi Muzeja. Osim obno­ve zgra­de osu­vre­me­nit će se i sam pos­tav, koris­te­ći mul­ti­me­di­ju. O čemu je toč­no riječ?

- Obnova muze­ja je nešto što se želje­lo i pla­ni­ra­lo pre­ko 20 godi­na, kad su se napra­vi­li nekak­vi prvi pla­no­vi kako bi to sve sku­pa moglo izgle­da­ti. Muzej to zas­lu­žu­je i to je bilo potreb­no napra­vi­ti. Naime, Muzej je osno­van dav­ne 1902. godi­ne. Prva zgra­da muze­ja nala­zi­la se na uspo­nu Sv. Stjepana gdje je sada vrtić Rin tin tin a tada je bio grad­ski muzej, Museo civi­co di Pola. 1925. godi­ne pro­gla­šen je za Kraljevski muzej Istre, Museo reg­no d’Istria i pre­ba­čen je na mjes­to gdje se sada nala­zi. To je bila zgra­da izgra­đe­na 1890. godi­ne kao nje­mač­ka gim­na­zi­ja i tada je pre­ure­đe­na u muzej. Od onda nije bilo nikak­vih veli­kih rado­va na adap­ta­ci­ji i dograd­nji muze­ja. Sama zgra­da više nije bila adek­vat­na, podo­vi su se jako tres­li i lju­lja­li, među­kat­ne kons­truk­ci­je su bile sla­be, pro­kiš­nja­va­lo je… Tako da je dois­ta pos­to­ja­la veli­ka potre­ba da se cije­la zgra­da obno­vi kako bi se mogao napra­vi­li novi stal­ni pos­tav. Napravljen je glav­ni, izved­be­ni pro­jekt koji je radio Capital ing iz Zagreba i onda smo išli na jav­nu naba­vu. Kako tada, kada smo radi­li jav­nu naba­vu nismo ima­li osi­gu­ra­na sva sred­stva, nego samo ini­ci­jal­nih 18 mili­ju­na kuna, naprav­lje­na je jav­na naba­va i neki okvir­ni spo­ra­zum i s fir­mom koju smo oda­bra­li sklop­ljen je ugo­vor na 100 mili­ju­na kuna s PDV-om za adap­ta­ci­ju i dograd­nju muze­ja. Sada ima­mo osi­gu­ra­na sva sred­stva. Ministarstvo je dalo 45 mili­ju­na kuna, mi smo osi­gu­ra­li 25 mili­ju­na kuna vlas­ti­tih sred­sta­va i 30 mili­ju­na kuna će biti rije­še­no putem kre­di­ta od HPB ban­ke koja će uze­ti sred­stva od HBOR‑a. To su izu­zet­no povolj­ni kre­di­ti na 15 godi­na tako da je to zais­ta dobar način zavr­šet­ka adap­ta­ci­je Muzeja.

On će biti ure­đen, moder­ni­zi­ran, imat će sve mogu­će pret­pos­tav­ke za for­mi­ra­nje stal­nog pos­ta­va. Razdvojit ćemo jav­ne pros­to­re od pos­lov­nih gdje će biti sva doku­men­ta­ci­ja i knjiž­ni­ca te naši ure­di. Dio za posje­ti­te­lje imat će ugos­ti­telj­ski čvor, što svi moder­ni muze­ji ima­ju, s veli­kom tera­som ispred muze­ja, pla­ni­ra se dio za stal­ni pos­tav, dio za komu­ni­ka­ci­ju s jav­noš­ću, imat ćemo edu­ka­cij­sku dvo­ra­nu, nekih 80 kva­dra­ta sa svo­jim sani­tar­nim čvo­rom, bit će jed­na poli­va­lent­na dvo­ra­na gdje se mogu odr­ža­va­ti pre­da­va­nja, manje izlož­be, raz­li­či­ta doga­đa­nja, dok će se ure­di nala­zi­ti na tava­nu. Imamo dograd­nju sa straž­nje stra­ne muze­ja koja će biti jed­na veli­ka stak­le­na fasa­da i koja će u sebi ima­ti ugra­đen ekran velik 400 kva­dra­ta i komu­ni­ci­rat će s Malim rim­skim kaza­li­štem. To nam daje moguć­nost da se tamo rade izu­zet­no kva­li­tet­ni pro­gra­mi. Taj ekran će pru­ža­ti veli­ku komu­ni­ka­cij­sku razi­nu s publi­kom. Muzej je do sad imao svo­je pro­če­lje i zače­lje. Na ovaj način se dobi­va­ju dva pro­če­lja. Jedno je ono koje je pri­rod­no i koje gle­da pre­ma ula­zu i Dvojnim vra­ti­ma, a dru­go će biti to komu­ni­ka­cij­sko pro­če­lje koje će biti okre­nu­to pre­ma Malom rim­skom kaza­li­štu na kojem će moći biti 2.000 posje­ti­te­lja i koje će pru­ža­ti zais­ta jed­nu nevje­ro­jat­nu logis­tič­ku moguć­nost da se komu­ni­ci­ra kul­tur­na spo­me­nič­ka bašti­na te broj­ne dru­ge ide­je koje se tamo mogu reali­zi­ra­ti. Planira se i ure­đe­nje oko­li­ša muze­ja, ima­mo straš­no puno arhe­olo­gi­je koja je izaš­la van, ima­mo pot­pu­no nove rezul­ta­te veza­ne za naše dosa­daš­nje poz­na­va­nje stva­ri oko Malog rim­skog kaza­li­šta, izgle­da puno veće pros­tor­no i kom­plek­s­ni­je nego što smo pri­je mis­li­li, tako da sada radi­mo plan ure­đe­nja oko­li­ša s arhi­tek­tom Emilom Jurcanom gdje će biti dobar dio cije­le te arhe­olo­gi­je i pre­zen­ti­ran, gdje ćemo osmis­li­ti ure­đe­nje oko­li­ša tako da ćemo dobi­ti jedan sasvim novi izgled muze­ja. To podru­čje iza muze­ja bilo je jako zapu­šte­no, ondje je ras­la div­lja vege­ta­ci­ja i noću su se okup­lja­li mla­di mada se tamo nije moglo ni pri­ći. Stoga je 2005. godi­ne odlu­kom kon­zer­va­to­ra to podru­čje zatvo­re­no. Naime, devas­ta­ci­ja samog Malog rim­skog kaza­li­šta bila je veli­ka i uvje­to­va­lo se da se to rije­ši. To je i bila ide­ja koja nas je dove­la do sve­ga ovog skupa.

• ARHEOLOŠKI MUZEJ ISTRE
• Darko Komšo