Mali Prince i glazba današnjice

• Američki pje­vač i reper Anderson .Paak i nje­gov pra­te­ći bend The Free Nationals bili su nedvoj­be­no naj­ve­će zvi­jez­de veče­ri otva­ra­nja 10. Dimensions fes­ti­va­la koje je odr­ža­no u sri­je­du, 28. kolo­vo­za u pul­skoj Areni kao uver­ti­ra u pos­ljed­nje izda­nje ovog fes­ti­va­la koji će zabav­lja­ti tisu­će pok­lo­ni­ka elek­tron­ske glaz­be u šti­nja­skoj utvr­di Punta Christo do 1. rujna.

Anderson .Paak i The Free Nationals su odlič­ni pred­stav­ni­ci glaz­be današ­nji­ce koja crpi ins­pi­ra­ci­ju iz soula, fun­kyja, rapa i tra­pa, a nji­ho­va kon­cert­na uigra­nost i ener­gi­ja su neo­s­por­ni. .Paak je izvo­đač kojeg bi una­toč gla­su koji neo­do­lji­vo pod­sje­ća na Jamiroquaja naj­lak­še bilo uspo­re­di­ti s Princeom i to ponaj­vi­še zbog glaz­be­ne eklek­tič­nos­ti i širo­kog ras­po­na glaz­be­nih utje­ca­ja s koji­ma uspješ­no bara­ta. On je ujed­no i neumo­ran izvo­đač koji s publi­kom radi cije­lo vri­je­me, svi­ra bub­nje­ve, pje­va, ska­če, ula­zi u publi­ku i okru­žen zašti­ta­ri­ma pro­še­ta kroz nju bez da izgu­bi na rit­mu ili into­na­ci­ji. Hitoidnost nje­go­ve glaz­be je napros­to zaraz­na pa i manjim poz­na­va­te­lji­ma nje­go­vog opu­sa (albu­mi „Oxnard“ i „Ventura“) nije bilo teško pohva­ta­ti kon­ce i zapje­va­ti na refre­ni­ma. Za još veći i bolji ugo­đaj na bini se čes­to ogla­si­la i piro­teh­ni­ka koja je cije­lom doga­đa­ju dala kla­sič­ni roc­ker­sko-sta­di­on­ski štih.

.Paakov nas­tup u Areni naj­av­ljen je manje od mje­sec dana nakon što je osvo­jio Grammyja za naj­bo­ljeg rap izvo­đa­ča 2018. godi­ne, što zna­či da ga je eki­pa Dimensionsa uspje­la doves­ti u Pulu u naj­bo­ljem mogu­ćem tre­nut­ku – kada je u napo­nu sna­ge tek ste­če­ne svjet­ske sla­ve. Pulska publi­ka defi­ni­tiv­no nije navik­la na ovak­vu orga­ni­za­cij­sku ažur­nost pogo­to­vo ako uzme­mo u obzir da se na glaz­be­nom reper­to­aru Arene uglav­nom pojav­lju­ju ime­na koja iza sebe ima­ju već dva do tri Greatest Hits albu­ma, a čes­to se dogo­di da ih u samom nas­tu­pu spri­je­če zdrav­s­tve­ni pro­ble­mi ili pak smrt. Prisustvovati ovak­vom kon­cert­nom spek­tak­lu bila je sto­ga veli­ka i dobro­doš­la ano­ma­li­ja koja nam se možda i neće tako sko­ro ponoviti.

Prije .Paakovog nas­tu­pa publi­ku su zagri­ja­li tec­h­no maj­stor Jeff Mills i otac afro­be­ata Tony Allen na bubj­nje­vi­ma uz sin­ti­saj­zer­sku i MC prat­nju Jean-Philippea Daryja koji su se pred­sta­vi­li s pro­jek­tom „Tomorow comes the har­vest“. Njihova surad­nja je zasi­gur­no zanim­lji­va, no pro­jekt ne zvu­či dovolj­no zre­lo niti uigra­no. Rijetki su oni tre­nut­ci kada tro­jac pos­ti­že har­mo­nič­ne vrhun­ce, a onih u koji­ma prev­la­da­va siro­vost zvu­ka i kako­fo­ni­ja (u lošem smis­lu tih sin­tag­mi) ima napre­tek. Dojam je popra­vi­la zad­nja, nazo­vi­mo ju gro­ovy-dub nume­ra tije­kom bisa koja je uspje­la ras­ple­sa­ti goto­vo svakoga.

Koncert otva­ra­nja fes­ti­va­la zaokru­ži­li su nas­tu­pi Objekta u live izda­nju i Huneea, a zada­ću da u Areni publi­ku doče­ka s dobrim vibra­ci­ja­ma ima­la je Zakia. Dimensions se seli u šti­njan­sku utvr­du Punta Christo do 1. ruj­na gdje će broj­nu publi­ku zabav­lja­ti ime­na kao što su Omar‑S, Larry Heard aka Mr Fingers, Peggy Gou, Nina Kraviz, Paula Temple, Joy Orbison, Gilles Peterson, Call Super, Zip, Mr Scruff, Andrew Weatherall, DJ Nobu, Craig Richards, Petar Dundov, ABOP, Ilija Rudman, Jan Kinčl & Regis Kattie te mno­gi drugi.

Tekst i foto­gra­fi­je Boris VINCEK

Fotografije iz arhi­va Pozitivnog ritma/Daniel KIRŠIĆ

• 10. Dimensions festival
• Anderson .Paak
• Jeff Mills
• The Free Nationals
• Tony Allen