Otvorena izložba „MONOLITDROM“ Zdravka Milića u Gradskoj galeriji Labin

Samostalna izlož­ba Zdravka Milića “Monolitdrom” otvo­re­na je u subo­tu, 24. kolo­vo­za, u pre­pu­noj Gradskoj gale­ri­ji Labin. Tea Bičić, vodi­te­lji­ca pro­gra­ma Gradske gale­ri­je Labin, uvod­no je pred­sta­vi­la auto­ra nagla­siv­ši nje­go­vu izu­zet­no boga­tu pro­duk­ci­ju i važ­nost za ovaj grad i šire. Zdravko Milić jedan je od labin­skih ate­li­era koji su kao nefor­mal­na gru­pa poče­li izla­ga­ti još dav­ne 1968. godi­ne, pre­ras­tav­ši kas­ni­je u Labinski likov­ni krug da bi kas­ni­je nas­tao i Labinski uzlet likov­nos­ti. Labinski ate­li­eri su godi­na­ma svo­jim izla­ga­nji­ma i aktiv­nos­ti­ma pre­ma rije­či­ma naj­ve­ćih ime­na likov­ne kri­ti­ke biv­še repu­bli­ke, nadi­la­zi­li lokal­ne okvi­re i svo­jom se kva­li­te­tom rado­va svr­sta­va­li u rang sa svjet­skom umjet­nič­kom scenom.

Sve je to dove­lo do toga da je sta­ro­grad­ska Ulica G. Martinuzzi 80-ih i 90-ih godi­na proš­lo­ga sto­lje­ća bro­ji­la 13 ate­li­era. Podaci su to koji­ma se rijet­ko koji grad u svi­je­tu može pohva­li­ti, a pogo­to­vo kada se to uspo­re­di sa bro­jem sta­nov­ni­ka. Labin oprav­da­no odzva­nja kao grad umjet­ni­ka sa veli­kom likov­nom tradicijom.

Zdravko Milić, jedan je od ključ­nih akte­ra Labinskih ate­li­era koji je svo­ju prvu samos­tal­nu izlož­bu imao počet­kom 70-ih godi­na zajed­no uz labin­skog umjet­ni­ka Milenka Dundaru, upra­vo u pros­to­ru u kojem je sada Gradska gale­ri­ja Labin, a onda je to bila Galerija Orlando Mohorović.

Samostalnu izlož­bu Zdravka Milića u Gradskoj gale­ri­ji Labin labin­ska publi­ka ima­la je pri­li­ku vidje­ti i pri­je dale­kih 14 godi­na, 2005. Njegov je upra­vo nevje­ro­ja­tan živo­to­pis u kojem bro­ji 96 samos­tal­nih, pre­ko 600 skup­nih izla­ga­nja, 65 nagra­da i mno­go­broj­nih likov­nih kolo­ni­ja i gos­to­va­nja po cije­lo­me svi­je­tu ostva­ren od ranih 70-ih do danas.

Izložba „Monolitdrom“ oku­pi­la je sve Milićeve rado­ve na temu Monolita neg­dje od 2000. do danas i savr­še­no se uklo­pi­la u gale­rij­ski pros­tor naše Gradske gale­ri­je koji je kao stvo­ren za monu­men­tal­ne rado­ve poput ovoga.

“Izložba pre­tež­no retros­pek­tiv­nog karak­te­ra „Monolitdrom“, labin­skog umjet­ni­ka Zdravka Milića u Gradskoj gale­ri­ji Labin, svo­je­vr­stan je inven­tar­ni pos­tu­pak nedav­ne autor­ske proš­los­ti, izvjes­no sagle­da­va­nje sažet­ka vlas­ti­tog rada ali i tež­nja k izna­la­že­nju novih pola­zi­šta za budu­ća dos­tig­nu­ća i pro­ši­re­nja odre­đe­nog tema­ta. Milić je odbrao Monolit, temu koju je zapo­čeo počet­kom 2000-ih godi­na i koju s manjim odstu­pa­nji­ma per­ma­nent­no pro­uča­va, pro­ši­ru­je i pos­tav­lja u raz­li­či­te kon­tek­s­te. Razlog rezi­mi­ra­nju ovog, vje­ro­jat­no auto­ru naj­dra­žeg cik­lu­sa, tim je smis­le­ni­ji što će tije­kom izlož­be biti pro­mo­vi­ra­na i mono­gra­fi­ja Zdravka Milića kao tiska­ni saže­tak nje­go­vog pede­se­to­go­diš­njeg umjet­nič­kog stva­ra­laš­tva. Nevjerojatno zvu­či poda­tak da će labin­ska publi­ka sada prvi put vidje­ti ove amble­ma­tič­ne Milićeve rado­ve, jer ih autor igrom slu­ča­ja, nika­da nije izla­gao u svo­me rod­nom gradu.

„„Monolitdrom“ je u sva­kom slu­ča­ju otvo­rio veli­ko poglav­lje, ne samo u Milićevu stva­ra­laš­tvu nego i u nje­go­vu svje­to­na­zo­ru, jer on pos­ta­je indi­ka­to­rom i esen­ci­jom auto­ro­va zani­ma­nja za tran­s­cen­den­tal­ne poja­ve, evi­dent­ne u nje­go­vim kas­ni­jim sli­ka­ma, crte­ži­ma i ins­ta­la­ci­ja­ma gdje se mono­lit, bilo soli­ter­no ili kao dio smis­le­ne cje­li­ne, per­ma­nent­no pojav­lju­je kao oda­ši­ljač ener­gi­je. Njegova pojav­nost i ema­na­ci­ja meta­fi­zič­kog je i koz­mič­kog karak­te­ra, a upra­vo tak­ve tran­s­cen­den­tal­ne mani­fes­ta­ci­je, pre­ma miš­lje­nju nekih teore­ti­ča­ra, uvje­tu­ju naš današ­nji civi­li­za­cij­ski pro­fil kojeg nam Milić svo­jim rado­vi­ma jas­no i s punom svi­ješ­ću podas­ti­re“, piše Mladen Lučić u pred­go­vo­ru kata­lo­ga izložbe.

Izložbu je u ime Grada Labina otvo­rio gra­do­na­čel­nik Valter Glavičić istak­nuv­ši svjes­nost o zna­ča­ju lju­di poput Zdravka Milića za grad Labin.

Zdravko Milić rođen je 1953. godi­ne u Labinu. Srednju Školu pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti, odjel gra­fi­ke, zavr­šio je u Splitu 1973. Diplomirao je sli­kar­stvo na Accademia di Belle Arti u Veneciji, 1977. godi­ne u kla­si prof. Carmela Zottija. Stručno je usa­vr­ša­vao moza­ik na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu u kla­si prof. Ricarda Licate (1988.). Od 1978. do 2006. godi­ne dje­lu­je kao samos­tal­ni umjet­nik. Član je HDLU Rijeka i HDLU Zagreb. Zaposlen je u zva­nju redo­vi­tog pro­fe­so­ra te pre­da­je na kole­gi­ji­ma Slikarstvo i Mozaik na Akademiji pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti Sveučilišta u Rijeci. Intenzivno izla­že od počet­ka 70-ih godi­na. Njegova dje­la nala­ze se u mno­gim zna­čaj­nim pri­vat­nim i jav­nim zbirkama.

Izložba je reali­zi­ra­na uz pot­po­ru i surad­nju Pučkog otvo­re­nog uči­li­šta Labin, Grada Labina, Istarske župa­ni­je i Ministarstva kul­tu­re Republike Hrvatske, a može se raz­gle­da­ti do 21. rujna.

Priredio B. V.

Fotografije Gloria SELLAN

• Gradska galerija Labin
• Zdravko Milić