Sloboda s krilima od papira

• „Mala pari­ška knji­ža­ra“ Nine George (Mozaik knji­ga, 2016.) od onih je knji­ga koje nas izno­va pod­sje­ća­ju na lje­po­tu pisa­ne rije­či i uži­tak čitanja,a pogo­to­vo u ovo doba kada u knji­ga­ma može­mo pro­na­ći uto­či­šte, neki ljep­ši para­lel­ni svi­jet i bijeg od stvar­nos­ti. Riječ je o pit­koj i toploj pri­či, koja nas vodi naj­pri­je u Pariz, a pos­li­je i na put u juž­ni dio Francuske.

Pedesetogodišnjak Jean Albert Victor Perdu vlas­nik je slav­ne pari­ške plo­ve­će knji­ža­re ime­na „Književna lje­kar­na“, koja se nala­zi na bro­du Lulu, u luci Champs-Èlysèes. Knjige su, pre­ma Jeanu, lje­ko­vi­te, a nje­go­vo je umi­je­će pra­ve roma­ne pove­za­ti s odgo­va­ra­ju­ćim boles­ti­ma. Mogao je „pre­poz­na­ti“ bolest kod 99,99% ljudi.

„Knjige su bile ono na što se čovjek mogao oslo­ni­ti, u moru sve­ga nepre­dvi­di­vog. U živo­tu. U lju­ba­vi. Poslije smr­ti“. / „U knji­ga­ma je vidio slo­bo­du s kri­li­ma od papira“.

Tako, pri­mje­ri­ce, „Pipi duga čara­pa“ je knji­ga „pro­tiv ste­če­nog (ne uro­đe­nog) pesi­miz­ma i stra­ha od čuda“, a mogu­će su joj nus­po­ja­ve „gubi­tak spo­sob­nos­ti raču­na­nja i pje­va­nje pod tušem“. Naime, na kra­ju knji­ge nala­zi se neko­li­ko rece­pa­ta za tipič­na jela Provanse, koji se spo­mi­nju u samo­me roma­nu, a i popis knji­ga-lije­ko­va za poje­di­ne boles­ti i sta­nja duha (Književna lje­kar­na Jeana Perdua OD Adamsa do Von Armina).

I dugi niz godi­na, knji­ge i nje­gov posao su Jeanu goto­vo jedi­ni smi­sao živo­ta jer on punih dva­de­set godi­na tugu­je zbog izgub­lje­ne lju­ba­vi. Tuguje za Manon, koja ga je napus­ti­la da bi se uda­la za drugoga.

„Mrzio je to buđe­nje u život u kojem nije bilo nje.“

„Onaj koga tko napus­ti, mora odgo­vo­ri­ti šut­njom. Ne smi­je više ništa dati ono­mu tko odla­zi, mora se zatvo­ri­ti, ona­ko kao što se dru­gi zatva­ra u nekak­vu budućnost“.

Dok je dru­ge uspješ­no „lije­čio“ od nji­ho­vih tego­ba, za svo­je bolj­ke nije imao lije­ka sve do tre­nut­ka kada konač­no pro­či­ta pismo koje mu je Manon osta­vi­la pri­je puno godi­na, a koje će malo-poma­lo sve pro­mi­je­ni­ti. Bit će to poče­tak nje­go­vog pre­is­pi­ti­va­nja i nje­go­ve potra­ge za izgub­lje­nim dje­lom sebe. Početak bohem­skog puto­va­nja s bro­dom Lulu, kojeg je upa­lio nakon dva deset­lje­ća i izne­na­da otplo­vio, a u pos­ljed­nji tren u nje­ga je usko­čio i Max Jordan, mla­di susjed, spisatelj.

„Moramo plo­vi­ti pre­ma jugu kako bismo dobi­li odgo­vo­re na svo­je snove“.

Putem će Jean Perudu ste­ći pri­ja­te­lje, upoz­na­ti nove lju­de i mjes­ta, poput magič­nog gra­di­ća knji­ga Cuisery na jugu frn­cu­ske regi­je Burgundije, u kojem će, kako kažu, svat­ko tko voli čita­ti knji­ge osta­vi­ti svo­je srce. I ono naj­važ­ni­je, za Jeana bit će to puto­va­nje na kojem će pro­na­ći odgo­vo­re na pita­nja koja se godi­na­ma nije usu­dio pos­ta­vi­ti. A pro­na­ći će i pra­vog auto­ra svo­je omi­lje­ne knjige.

„Mala pari­ška knji­ža­ra“ je roman o knji­ga­ma, pri­ja­telj­stvu i lju­ba­vi koji se čita s lako­ćom i užitkom.

Tekst Lorna ZIMOLO

• Mozaik knjiga
• Nina George