TAJNA STVARALAČKE DUGOVJEČNOSTI

TV: CAFE SOCIETY, reda­telj Woody Allen

Večeras se na HTV‑u pri­ka­zu­je “Café Society” (2016), film neumor­nog vete­ra­na Woodyja Allena, čija se rad­nja odvi­ja 1930-ih izme­đu New Yorka i Hollywooda.

Allen je i rani­je bio sklon rad­nja­ma koje se odvi­ja­ju izme­đu dva svjet­ska rata (Ponoć u Parizu, Purpurna ruža Kaira, Dani radi­ja), otpri­li­ke u vri­je­me nje­go­vog rođe­nja (1935), u koji­ma maj­stor­ski mije­ša popu­lar­nu i viso­ku kul­tu­ru sa slo­je­vi­tim karak­te­ri­ma, a pri­tom se ipak čuva pre­tje­ra­nog slav­lje­nja “roman­tič­ne” proš­los­ti. U novom fil­mu Allenov junak je mla­dić (Jesse Eisenberg) iz New Yorka koji zapo­či­nje kari­je­ru kod boga­tog uja­ka u Hollywoodu i tamo se nesret­no zalju­bi u priv­lač­nu uja­ko­vu sekre­ta­ri­cu, a potaj­no i lju­bav­ni­cu (Kristen Stewart).

“Café Society” zanim­ljiv je u meta­film­skom (ne samo zbog holi­vud­skih tema, nego i vje­štog poigra­va­nja žan­ro­vi­ma), a naro­či­to u auto­re­fe­ren­ci­jal­nom kon­tek­s­tu, što je uoč­lji­vo na neko­li­ko razi­na. Allen se kons­tat­no poigra­va sa svo­jim židov­skim podri­je­tlom (u ame­rič­koj kine­ma­to­gra­fi­ji to podjed­na­ko upor­no i duho­vi­to prak­ti­ci­ra­ju Ethan i Joel Coen), ali i svo­jim poz­nim godi­na­ma. Tako je u ovom fil­mu iznje­drio i jed­nu sjaj­nu, alan­for­dov­ski obo­ja­nu dosko­či­cu: “Trudi se sva­ki dan živje­ti kao da ti je pos­ljed­nji i jedan dan ćeš sigur­no biti u pravu”.

No, poan­ta je u tome da Allenov stil, nara­ci­ja i liko­vi uop­će ne odgo­va­ra­ju nje­go­voj dobi, nego se doima­ju kao dje­lo čovje­ka koji obje­di­nju­je život­no iskus­tvo s reda­telj­skom vital­noš­ću sred­njih godi­na. Čini se da upra­vo u tome i jest taj­na nje­go­ve stva­ra­lač­ke dugo­vječ­nos­ti i da će nas vje­ro­jat­no još godi­na­ma dari­va­ti svo­jim ose­buj­nim filmovima.

Elvis Lenić