Građani o gradonačelniku

KINO: KUMEK, reda­telj Dario Juričan

Ako je itko u ovoj drža­vi razo­ča­ran zato što una­toč koro­ni kino dvo­ra­ne još uvi­jek rade, onda je to vje­ro­jat­no zagre­bač­ki gra­do­na­čel­nik Milan Bandić.

Naime, upra­vo je ovih dana u kino dis­tri­bu­ci­ju kre­nuo doku­men­tar­ni film „Kumek“ u koje­mu se reda­telj Dario Juričan nima­lo laska­vo poza­ba­vio Bandićevim likom i dje­lom. Juričan je vrlo dobro poz­nat doma­ćoj jav­nos­ti (ne samo film­skoj), prvens­tve­no po svo­joj ose­buj­noj pred­sjed­nič­koj kam­pa­nji koja je zavr­ši­la neo­če­ki­va­no dobrim rezul­ta­tom, ali i po doku­men­tar­cu o padu Ivice Todorića (Gazda).

Na valu uspje­ha pred­sjed­nič­ke kam­pa­nje sti­gao je i doku­men­tar­ni film u koje­mu se Juričan nas­tav­lja bavi­ti posr­nu­lim hrvat­skim moć­ni­ci­ma, razi­gra­no kom­bi­ni­ra­ju­ći raz­li­či­te izla­gač­ke pos­tup­ke. „Kumek“ je mje­ša­vi­na arhiv­ske gra­đe, ani­mi­ra­nih dije­lo­va i igra­nih pos­tu­pa­ka u koji­ma obič­ni gra­đa­ni imi­ti­ra­ju Milana Bandića, što je nara­tiv­no oprav­da­no objaš­nje­njem reda­te­lja na samom počet­ku da je Bandić igno­ri­rao uzas­top­ne pozi­ve za sudje­lo­va­njem u filmu.

Pritom Juričan oda­bi­re jed­nog natur­š­či­ka (Krunoslav Lončarević) koji glu­mi Bandića kroz cije­li film, a dru­gi muškar­ci samo povre­me­no opo­na­ša­ju gra­do­na­čel­ni­ka u krat­kim epi­zo­di­ca­ma. Upravo taj pos­tu­pak uvo­đe­nja natur­š­či­ka koji imi­ti­ra­ju Bandića je možda i naj­u­čin­ko­vi­ti­ji dio fil­ma, jer je gro­te­sk­na pri­ro­da nji­ho­ve impro­vi­za­ci­je vje­ro­jat­no naj­bo­lja meta­fo­ra gro­te­sk­ne poli­tič­ke situ­aci­je u kojoj se nala­zi suvre­me­no hrvat­sko druš­tvo. To jest, Juričan je ova­ko bolje opi­sao izo­pa­če­nost hrvat­ske poli­ti­ke (i ne samo hrvat­ske) nego da je kre­nuo objaš­nja­va­ti Bandićev slu­čaj kla­sič­nim pos­tup­ci­ma istra­ži­vač­kog dokumentarizma.

Na samom kra­ju fil­ma Juričan opti­mis­tič­no naj­av­lju­je da ne zna tko će pobi­je­di­ti na slje­de­ćim zagre­bač­kim izbo­ri­ma, ali zna tko neće, oči­to mis­le­ći na juna­ka svo­jeg fil­ma. No, slu­ša­ju­ći nje­go­ve impro­vi­za­to­re, koji se zduš­no nad­me­ću u imi­ta­ci­ja­ma Bandića, ali su vrlo uvje­re­ni u isprav­nost nje­go­vih pos­tu­pa­ka i zas­lu­ga u vođe­nju gra­da, ta bi se prog­no­za vrlo lako mogla izjaloviti.

Elvis Lenić