Predstavljen program 23. Media Mediterranea festivala udruge Metamedij

30.07.2021.

Inscenirana autentičnost

• Konferencija za medi­je povo­dom 23. Media Mediterranea fes­ti­va­la (od 5. do 7. kolo­vo­za 2021.) u orga­ni­za­ci­ji udru­ge Metamedij odr­ža­na je u čet­vr­tak, 29. srp­nja u pul­skoj gale­ri­ji Srpskog kul­tur­nog cen­tra u Istri. Na kon­fe­ren­ci­ji su govo­ri­li Milan Rašula u ime doma­ći­na, direk­tor fes­ti­va­la Marino Jurcan, izvr­š­na pro­du­cen­ti­ca radi­oni­ce i izlož­be Spekulativne dizaj­ner­ske prak­se Marijeta Bradić, izvr­š­na pro­du­cen­ti­ca fes­ti­va­la Ivana-Nataša Turković, te fina­lis­ti­ce natje­ča­ja Zlatna lube­ni­ca 5.0: Mia Miletić i Dora Ramljak.

Marino Jurcan je pred­sta­vio govor­ni­ke i zahva­lio SKUC‑u koji će biti doma­ćin ovo­go­diš­nje izlož­be Zlatna lube­ni­ca 5.0. te je pre­dao riječ Milanu Rašuli.

- Drago mi je da udru­ga Metamedij i ove godi­ne orga­ni­zi­ra tu izlož­bu u našem pros­to­ru pa može­mo reći da je to već pos­ta­la tra­di­ci­ja. To nam je uvi­jek čast i zado­volj­stvo jer na taj način mi obo­ga­ću­je­mo i naš godiš­nji sadr­žaj. S dru­ge stra­ne dra­go nam je biti u izrav­noj konek­ci­ji s raz­nim udru­ga­ma našeg gra­da jer mi nismo cen­tar koji se isklju­či­vo refe­ri­ra na srp­sku kul­tu­ru. Orijentirali smo se na urba­nu kul­tu­ru sto­ga nam je dra­go što nam Zlatna lube­ni­ca pono­vo dola­zi u gos­te, kazao je Rašula.

Jurcan je kazao da je tema fes­ti­va­la „Inscenirana auten­tič­nost“, a jedan od nje­go­vih cilje­va je popu­la­ri­zi­ra­ti suvre­me­nu umjet­nost i pro­pi­ti­va­ti raz­li­či­te druš­tve­ne tren­do­ve kroz priz­mu novih medi­ja. Riječ je potom pre­uze­la Marijeta Bradić koja je pojas­ni­la ovo­go­diš­nju temu:

- Tema ovo­go­diš­njeg fes­ti­va­la je „Inscenirana auten­tič­nost“, a kus­to­sku kon­cep­ci­ju pot­pi­su­je Ivana Tkalčić, dok je za rje­še­nje vizu­al­nog iden­ti­te­ta fes­ti­va­la zas­luž­na dizaj­ner Oleg Šuran. Temom fes­ti­va­la želi­mo pre­is­pi­ta­ti odnos auten­tič­nog i una­pri­jed ispla­ni­ra­nog i ins­ce­ni­ra­nog – kako u kon­tek­s­tu turiz­ma iz kojeg taj pojam izvor­no i dola­zi, tako i u digi­tal­nom okru­že­nju dis­tri­bu­ci­je infor­ma­ci­ja na druš­tve­nim mre­ža­ma i u medi­ji­ma. Na ovu se temu nas­tav­lja i tema radi­oni­ce spe­ku­la­tiv­ne dizaj­ner­ske prak­se koja zapo­či­nje od pone­djelj­ka 2. kolo­vo­za i tra­je do 7. kolo­vo­za, dak­le subo­te koja je ujed­no i zaključ­ni dan fes­ti­va­la kada će biti odr­ža­na izlož­ba rado­va s radi­oni­ce u pros­to­ru Društva arhi­te­ka­ta Istre. Tema radi­oni­ce je „Proširena auten­tič­nost“ i njo­me želi­mo ispi­ta­ti pro­blem iden­ti­te­ta na druš­tve­nim mre­ža­ma u kon­tek­s­tu dis­tink­ci­je stvar­nog i izmiš­lje­nog, a vodit će ju Jasna Dimitrovska (Berlin) i Peter Purg (Nova Gorica), kaza­la je Bradić.

Ivana-Nataša Turković govo­ri­la je osta­lim pro­gra­mi­ma festivala:

- Festival se otva­ra u čet­vr­tak, 5. kolo­vo­za izlož­bom Zlatna lube­ni­ca 5.0 u SKUC‑u. Radi se o izlož­bi koja je rezul­tat natje­ča­ja za mla­de auto­ri­ce i auto­re iz podru­čja suvre­me­nih umjet­nič­kih prak­si i spe­ci­fič­no novo­me­dij­ske umjet­nos­ti. I ove je godi­ne pris­ti­gao veli­ki broj pri­ja­va na natje­čaj i četve­ro­čla­ni žiri u sas­ta­vu Oleg Šuran (UMAS), Olga Majcen Linn (kus­to­si­ca, Kontejner), Hrvoje Hiršl (umjet­nik, istra­ži­vač i dizaj­ner) i Anja Maleć (proš­lo­go­diš­nja pobjed­ni­ca) oda­brao je sedam rado­va koji će biti pred­stav­lje­ni na izlož­bi. Izložba gos­tu­ju­ćih auto­ra bit će otvo­re­na nared­ni dan, 6. kolo­vo­za na dvi­je loka­ci­je: Centar za mir i razvoj i Augustov hram na Forumu. Na njoj će biti izlo­že­ni rado­vi novo­me­dij­skih umjet­ni­ka koji pro­pi­tu­ju raz­li­či­te teme. Autori su: Hrvoje Hiršl, Alex Brajković, Tjaša Kalkan, Luka Kedžo, Luana Lojić, Niko Mihaljević i Lana Stojićević. Festival zavr­ša­va u subo­tu, 7. kolo­vo­za u pros­to­ru DAI-SAI gdje će osim rado­va spe­ku­la­tiv­nog dizaj­na biti pred­stav­ljen i zvuč­ni spe­ku­la­tiv­ni soun­d­s­ca­pe kojeg pot­pi­su­je Branko Škara, kaza­la je Turković.

Mia Miletić se osvr­nu­la na važ­nost natje­ča­ja i izlož­be Zlatna lube­ni­ca za mla­de autore:

- Natječaj i nagra­da otva­ra­ju pros­tor neafir­mi­ra­nim umjet­ni­ci­ma na što se ne naila­zi baš tako čes­to u gale­rij­skom i muzej­skom svi­je­tu. Osobno sma­tram da oda­bra­na selek­ci­ja dono­si svje­ži pris­tup jed­noj kolek­tiv­noj mis­li. Ono što je potreb­no nagla­si­ti je to da je izlož­ba sva­ke godi­ne sve razve­de­ni­ja te da se na njoj mogu pro­na­ći raz­no­li­ki pris­tu­pi – ne samo kon­cep­tu­al­no već i medij­ski, a pred­stav­lja neka šira gle­di­šta umjet­nič­kih prak­si mla­dih umjet­ni­ka. Nagrada kao tak­va je bit­na zato što poma­že umre­ža­va­nju mla­dih s raz­li­či­tim ins­ti­tu­ci­ja­ma i pro­ši­ru­je podru­čje dalj­njih surad­nji, zaklju­či­la je Miletić.

Na nju se nado­ve­za­la i Dora Ramljak koja je kaza­la da na sce­ni nedos­ta­je raz­mje­na zna­nja i iskustava:

- Nagrada je sto­ga važ­na za dalj­nji razvoj mla­dih umjet­ni­ka i po meni je jako bit­no što osvjet­lja­va činje­ni­cu da u Puli pos­to­je umjet­ni­ci koji pro­du­ci­ra­ju rado­ve neke novi­je umjet­nič­ke prak­se, kaza­la je Ramljak.

Osim Miletić i Ramljak na izlož­bi će se pred­sta­vi­ti i Domagoj Burilović, Valerija Djanješić, Teuta Gatolin, Kristina Marić, Toni Mijač i Andrejs Poikāns.

Jurcan je istak­nuo da je Zlatna lube­ni­ca jedi­na tak­va nagra­da u Puli te da je udah­nu­la neki novi život i ener­gi­ju na festivalu.

- Budžet fes­ti­va­la je mali, sve­ga 50 tisu­ća kuna, ali una­toč tim skrom­nim sred­stvi­ma nas­tav­lja­mo ga orga­ni­zi­ra­ti jer smo svjes­ni nje­go­ve važ­nos­ti pogo­to­vo za mla­de umjet­ni­ke, dizaj­ne­re i sve one koji se žele izra­zi­ti putem novih medi­ja i novih umjet­nič­kih prak­si. Svake nam je godi­ne iza­zov radi­ti i orga­ni­zi­ra­ti fes­ti­val, a pogo­to­vo u vre­me­ni­ma koro­ne, no i na to smo se uspje­li navik­nu­ti, kazao je Jurcan koji se zahva­lio svim surad­ni­ci­ma na fes­ti­va­lu, medij­skim pokro­vi­te­lji­ma te dona­to­ri­ma: Zakladi Kultura nova, Ministarstvu kul­tu­re i medi­ja RH, Gradu Puli i Gradu Sisku.

Izvor