Forum na temu solidarnosti posvećen redatelju Marku Šošiću

• Nagrada za ovogodišnji književni natječaj Lapis Histriae je pripala Bojanu Krivokapiću, kojeg je Milan Rakovac opisao kao mladog, sjajnog pjesnika, prozaistu, lutalicu i romantika •

• U 40. tjed­nu ove godi­ne, na loka­ci­ja­ma u Umagu, Trstu i Kopru se odr­ža­lo jesen­sko izda­nje tra­di­ci­onal­nog Foruma Tomizza. Ovogodišnji je fes­ti­val posve­ćen Marku Šošiću kojeg odne­dav­no više nema, a koji je bio član žiri­ja knji­žev­nog natje­ča­ja Lapis Histriae.

Umaški su orga­ni­za­to­ri pri­re­di­li pre­ko­gra­nič­ni sim­po­zij u sje­di­štu lokal­ne zajed­ni­ci Talijana, gdje je i nagra­đen ovo­go­diš­nji pobjed­nik kon­kur­sa krat­ke pro­ze. Nakon sim­po­zi­ja u ZT, fes­ti­val se pre­se­lio u likov­nu gale­ri­ju Marin gdje je pro­gram nas­tav­ljen čita­njem poezi­je, dok je u caf­fe baru cir­co­lo pred­stav­lje­no dva izda­nja nak­lad­nič­ke kuće Shura, koje se spe­ci­ja­li­zi­ra­la u pro­mi­ca­nju poezi­je i pro­ze, auto­ra i auto­ri­ca islam­ske i sla­ven­ske te roman­ske kul­tu­re pisanja.

Polaganjem vijen­ca na gro­bu Fulvija Tomizze, pis­ca koji je obje­di­nio grad i selo, te stvo­rio most među neko­li­ko naro­da zaklju­čen je u subo­tu još jedan Forum.

Nagrada pripala mladom novosadskom piscu i pjesniku

Na sve­ča­nos­ti nagra­đi­va­nja koja se pre­no­si­la uži­vo stre­amin­gom putem druš­tve­ne mre­že su govo­ri­li Neven Ušumović u ime orga­ni­za­to­ra, Floriana Bassanese Radin kao doma­ćin i kao dogra­do­na­čel­ni­ca, te Vladimir Torbica u ime župa­ni­je koja podu­pi­re forum. Event su vodi­li Neven Ušumović, te Ivana Martinčić, knjiž­ni­ča­ri, orga­ni­za­to­ri uma­ške stra­ne festivala.

Nagrada za ovo­go­diš­nji knji­žev­ni natje­čaj Lapis Histriae je pri­pa­la Bojanu Krivokapiću, kojeg je Milan Rakovac opi­sao kao mla­dog, sjaj­nog pjes­ni­ka, pro­za­is­tu, luta­li­cu i roman­ti­ka. Priča nazva­na “Die ande­re seite der welt” je žiri pro­gla­sio naj­bo­ljom među 154 dos­pje­la dje­la koja su napi­sa­li auto­ri rasu­ti po cije­loj Europi, a i šire, što zbog rata, što zbog Covida, a koji su naš­li svoj kre­ativ­ni pros­tor bez obzi­ra na to jesu li nagra­đe­ni ili ne.

Krivokapić je u svom radu pre­ma vlas­ti­tim rije­či­ma poku­šao utka­ti poj­mo­ve koje sma­tra sta­rin­ski­ma, na gra­ni­ci pate­tič­nos­ti, a to su dobro­ta, pošte­nje i lje­po­ta živo­ta. Njegova se nove­la vrti oko jed­ne sta­ri­je gos­po­đe, te mla­di­ća koji skr­bi o njoj. Njegovo pri­hva­ća­nje baki­ce i odba­ci­va­nje pra­vi­la je motiv oko kojeg se vrti pri­ča. On pos­ta­je po potre­bi oso­ba koja se toj gos­po­đi u dubo­koj sta­ros­ti pri­či­ni, otva­ra­ju­ći tako njen svi­jet, i nje­go­vu sprem­nost da voli.

Nagradu je obraz­lo­ži­la Tea Tulić koja je čla­ni­ca žiri­ja, uz Lauru Marchig, te Gorana Vojnovića, koji je pre­uzeo upraž­nje­no mjes­to nakon nes­tan­ka Marka Šošića.

Govornici na braniku ljudske otvorenosti na pažnju

Prvi govor­nik sim­po­zi­ja je bio šez­de­se­to­go­diš­nji film­ski kri­ti­čar Marcel Štefančić, nje­gov je sna­žan ali ipak šalji­vi i samo­iro­ni­čan govor bio usre­do­to­čen ovo­go­diš­nju temu sim­po­zi­ja Solidaritè, odnos­no na poja­ve koje su se namet­nu­le i koje silom zamje­nju­ju soli­dar­nost. Štefančić je doveo na odgo­vor­nost dva novo­nas­ta­la i bli­ska pokre­ta, a to su anti­vak­se­ri i rav­no­zem­lja­ši. Teorija da je zem­lja rav­na pred­stav­lja ulti­ma­tiv­nu apsurd­nu i kre­ten­sku teori­ju zavje­re i laž­nu vijest, moglo bi se saže­ti u izla­ga­nju ovog magis­tra filo­zo­fi­je. Efekt koji iza­zi­va ova teori­ja je obič­no ljut­nja, a tak­vu se pro­vo­ka­ci­ju na inter­ne­tu nazi­va tro­la­nje, nas­tav­lja govor­nik teme­lji­to raz­go­li­tiv­ši način raz­miš­lja­nja i moti­va­ci­ju ovih pokre­ta. Govor je osim uvo­da i zaključ­ka vođen na slo­ven­skom jeziku.

Sljedeća je govor­ni­ca dove­la u pita­nje tole­ran­ci­ju, kao višez­nač­ni pojam, pozvav­ši svih da raz­mis­le o njoj i o empa­ti­ji, jer se čes­to ti poj­mo­vi ola­ko koris­te. U svom je izla­ga­nju knji­žev­ni­ca Ivana Bodrožić vrlo oštro­um­no nas­to­ja­la objas­ni­ti da spo­me­nu­ti ter­mi­ni u kri­vim kon­tek­s­ti­ma ima­ju sasvim pogreš­nu svr­hu, jer teže devi­ja­ci­ji ka saža­lje­nju, odnos­no da se koris­te kao oru­đe da se bi net­ko osje­tio ili pred­sta­vio boljim od dru­gih, naj­češ­će nas­pram oso­ba­ma koje su dio manji­na. Tolerancija po miš­lje­nju biv­še dobit­ni­ce nagra­de Edo Budiša za mla­de pis­ce nije cilj, nego korak iz pri­mi­tiv­nog druš­tva kojim uprav­lja sila u bolje druš­tvo koje karak­te­ri­zi­ra suži­vot, i gdje tole­ran­ci­ja nije više ni potreb­na, i gdje se može bez stra­ha biti ono što se stvar­no jes­te. Uz ovaj dvo­jac, govo­ri­li su još: Saša Ilić, Joel Valifuoco, Goran Božičević, te Dinko Kreho.

“Vanjske poveznice”

Ušumović je iznio pred sam kraj sim­po­zi­ja dvi­je vanj­ske infor­ma­ci­je, otkrio je naime da je u kopar­skom dije­lu sim­po­zi­ja bilo govo­ra o zdrav­s­tve­nom sus­ta­vu koji nosi teret ove pošas­ti koro­na­vi­ru­sa. Druga je vijest zapra­vo naj­a­va, da će knji­žev­ni­ca Ivana Bodrožić koja je na foru­mu govo­ri­la, gos­to­va­ti počet­kom stu­de­no­ga u knjiž­ni­ci gra­da Umaga da bi pro­mo­vi­ra­la svo­ju knji­gu. Radin je s dru­ge stra­ne pod­sje­ti­la da se navr­ša­va i godiš­nji­ca smr­ti Giuseppea Rote, biv­šeg pred­sjed­ni­ca zajed­ni­ce Talijana Umag, poz­na­tog kao novi­na­ra, biv­šeg do župa­na, te kome­di­ogra­fa. Festival je sni­ma­la i mala sku­pi­na TV kuće HRT, jed­na je nje­na čla­ni­ca otkri­la da se sni­ma doku­men­tar­ni film o Istri koji će pre­no­si­ti naša naci­onal­na televizija.

U uma­škom kafi­ću Circolo su se pre­ma pla­nu vodi­la tri pred­stav­lja­nja. Jedna nak­lad­nič­ka kuća, i dva nje­na izda­nja su doče­ka­le nakon neko­li­ko poku­ša­ja koji su pro­pa­li zbog pan­de­mi­je, da se susret­nu s publi­kom Foruma. Vlasnica izda­vač­ke kuće, Suhreta Dumanić je diplo­mi­ra­na novi­nar­ka i borac za žen­ska pra­va. Izdanja Shura ima­ju neo­bi­čan, ali ne i alter­na­ti­van mix auto­ra i izda­nja. Međureligijska među­na­rod­na sku­pi­na auto­ra koja sto­ji iza te nak­lad­nič­ke kuće sa sje­di­štem u Opatiji piše sla­ven­sku, islam­sku te roman­sku knji­žev­nost, tako­đer se može naći i pone­ki lokal­ni riječ­ki autor. Dumanić je izni­je­la podat­ke da su mali izda­va­či neren­ta­bil­ni, te da su ovis­ni o vanj­skoj pomo­ći da bi ops­ta­li, zahva­liv­ši pri­tom knjiž­ni­ci Umag na tak­vu solidarnost.

Ovom su pri­li­kom pred­stav­lje­ne knji­ge Fiumanke Laure Marchig, ina­če čla­ni­ce žiri­ja Lapisa Histriae, te pos­ljed­nji rad naj­ve­ćeg živu­ćeg Istrijana među knji­žev­ni­ci­ma Milana Rakovca.

Spuštanje zastora

Hrvatski pri­je­vod prvog roma­na dra­ma­tur­gi­nje Marchig nazva­nog „Snoopy Polka“, je dje­lo buj­ske pre­vo­di­te­lji­ce Lorene Monika Kmet. Ulomak koji je auto­ri­ca čita­la se ticao obi­telj­ske sva­kod­nev­ni­ce iz dje­čje perspektive.

Roman „Adrijanske kar­to­li­ne“ je kon­fron­ta­ci­ja dva­ju inte­lek­tu­ala­ca, dva­ju karak­te­ra, čiji moti­vi vra­ča­ju i po par sto­lje­ća una­trag. Rakovac je bor­ben, Nikolaidis melan­ko­li­čan, napo­mi­nje Dumanić i doda­je “pre­pi­ska je neli­ne­ar­na, para­po­vi­jes­na, puna pro­pi­ti­va­nja ideja”.

Rakovac, upi­tan o nas­tan­ku tog niza pisa­ma napo­mi­nje da je bio iza­zov, avan­tu­ra za koju se nije zna­lo kako će zavr­ši­ti. Prisjetio se borav­ka u Crnogorskom pri­mor­ju, te pjes­nič­ki opi­sao tu zem­lju i Jovana Nikolaidisa s kojim je vodio tu kores­pon­den­ci­ju i s koji­ma ima intim­nu čvr­stu vezu. Ovim pri­ka­zom knji­ga zapo­či­nje. Ulomak kojeg je pro­či­tao poma­lo odi­še sta­ri­nom i dalji­nom, ali i humo­rom, te arha­iz­mi­ma na Rakovčev način.

 

Subota je bio dan tra­di­ci­onal­no posve­ćen kome­mo­ra­ci­ji u grob­lju Matterade gdje je Milan Rakovac spus­tio zas­tor na još jed­nom Forumu, pod­sje­tiv­ši da je neka­da mle­tač­ka repu­bli­ka nase­lja­va­la svo­je teri­to­ri­je izbje­gli­ca­ma, daro­vav­ši im malo zem­lje, te oslo­ba­đa­ju­ći ih par godi­na od poreza.

Tekst i foto­gra­fi­je Marko ŠORGO

• Bojan Krivokapić
• Forum Tomizza