Ministarstvo će osigurati 40.000 slikovnica

• Nacionalni pro­gram poti­ca­nja čita­nja dje­ci od naj­ra­ni­je dobi, „Rođeni za čita­nje“ pred­stav­ljen je 6. lip­nja u sklo­pu ovo­go­diš­njeg Festivala dje­čje knji­ge, Monte Librić.

Naime, nakon Godine čita­nja, koja je obi­lje­ži­la 2021. godi­nu, Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja Republike Hrvatske ove je godi­ne kre­nu­lo s pro­gra­mom poti­ca­nja čita­nja dje­ci od naj­ra­ni­je dobi pod nazi­vom “Rođeni za čita­nje”. Radi se o cik­lu­su infor­ma­tiv­nih susre­ta za pedi­ja­tre, a inten­ci­ja je da se do srp­nja 2022. odr­že infor­ma­tiv­ni susre­ti pro­gra­ma “Rođeni za čita­nje” u svim župa­ni­ja­ma Republike Hrvatske. Nakon niza susre­ta s pedi­ja­tri­ma, odgo­ji­te­lji­ma i knjiž­ni­ča­ri­ma koji su se odr­ža­li diljem Hrvatske od Slavonskog Broda pre­ko Zagreba do Dubrovnika, pro­gram je pred­stav­ljen i u Istarskoj županiji.

Voditeljica Nacionalne stra­te­gi­je poti­ca­nja čita­nja, iz Ministarstva kul­tu­re i medi­ja RH, Maja Zrnčić, istak­nu­la je kako je Festival dje­čje knji­ge pra­vo mjes­to za pro­mo­ci­ju tog programa.

Akcijskim pla­nom Nacionalne stra­te­gi­je poti­ca­nja čita­nja pre­dvi­đe­no je da pro­gram “Rođeni za čita­nje” na naci­onal­noj razi­ni pro­vo­de Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja u surad­nji s Ministarstvom zdrav­s­tva RH uz podr­šku Hrvatskog pedi­ja­trij­skog druš­tva i Hrvatskog druš­tva za soci­jal­nu i pre­ven­tiv­nu pedijatriju.

Program će kroz više­go­diš­nje aktiv­nos­ti n naci­onal­noj razi­ni pro­mi­ca­ti čita­nje od naj­ra­ni­je dobi i bavi­ti se pred­škol­skom dje­com kao čita­te­lji­ma uz aktiv­nu ulo­gu pedijatara.

Jedan od cilje­va pro­gra­ma je razvi­ti naci­onal­nu mre­žu pedi­ja­ta­ra koji će upu­ti­ti sva­kog roditelja/skrbnika na redo­vi­tim sis­te­mat­skim pre­gle­di­ma dje­ce na važ­nost čita­nja dje­ci, na važ­nost čita­nja iz užit­ka, opće­ni­to na važ­nost čita­nja za razvoj dje­te­to­vih čita­lač­kih navi­ka te na važ­nost razvo­ja čita­telj­skog moz­ga u digi­tal­nom svi­je­tu. Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja osi­gu­rat će 40.000 sli­kov­ni­ca godiš­nje za svu dje­cu koje će im pedi­ja­tri tije­kom pre­gle­da pok­lo­ni­ti, suk­lad­no dobi dje­te­ta – za šest mje­se­ci, godi­nu i pol, tri i pet godina).

Čitanje djetetu od najranije dobi izuzetno je važno

O važ­nos­ti čita­nja dje­ci od naj­ra­ni­je dobi s ciljem razvo­ja rane pisme­nos­ti govo­ri­la je idej­na začet­ni­ca ovog pro­gra­ma u Hrvatskoj prim. mr. sc. Marija Radonić, spec. pedijatar.

Za pro­gram „Rođeni za čita­nje“ čula sam prvi put 2007. god. u Trstu na Kongresu soci­jal­ne i pre­ven­tiv­ne pedi­ja­tri­je na pre­da­va­nju prof.dr.sc. Giorgia Tamburlinija i odmah sam zna­la da to želim pre­ni­je­ti u Dubrovnik, u svoj sva­kod­nev­ni rad. Niti dva mje­se­ca kas­ni­je prof. Tamburlini i prof. Silla su nam pred­sta­vi­li svoj pro­gram i ponu­di­li surad­nju koja tra­je do danas“, rek­la je Radonić.

„Ovom pro­gra­mu pri­vuk­lo me sje­ća­nje na neza­bo­rav­ne dane kada mi je baka ispod pokri­va­ča sva­ku noć do u kas­no čita­la pri­če. A ja bih jedva čeka­la kada će doći vri­je­me za spa­va­nje jer sam zna­la da tek tada poči­nje moj pra­vi život. Druga stvar koja me pri­vuk­la kao liječ­ni­ka je moguć­nost i sna­ga sli­kov­ni­ce u sva­kod­nev­nom radu, od ala­ta za pro­cje­nu psi­ho­mo­tor­nog razvo­ja dje­te­ta, sred­stva za dis­trak­ci­ju od bol­nih zahva­ta, npr. cijep­lje­nja, moguć­nost  pok­lo­na na kra­ju pre­gle­da. Tek kas­ni­je sam nauči­la ovu stvar­nu ulo­gu sli­kov­ni­ce i ranog čita­nja u pri­pre­mi dje­te­ta za ško­lu s ciljem pro­mo­ci­je rane pisme­nos­ti. Čitanjem od naj­ra­ni­je dobi može­mo utje­ca­ti i na zada­ni genet­ski poten­ci­jal razvo­ja dje­te­ta. Program se upra­vo i poka­zao naj­us­pješ­ni­jim u obi­te­lji­ma nižeg soci­jal­nog i obra­zov­nog sta­tu­sa“, kaza­la je Radonić.

Poražavajući podaci o čitanju djeci

Ispričala je kako je 2014. godi­ne pro­ve­de­no istra­ži­va­nje te su doš­li do pora­ža­va­ju­ćih poda­ta­ka o izu­zet­no maloj sto­pi čita­nja dje­ci u dobi od 6 mje­se­ci do 6 godina.

„Šest pos­to rodi­te­lja nikad nije čita­lo svo­joj dje­ci, što je na velik broj ispi­ta­ni­ka dois­ta pora­ža­va­ju­ći broj! Njih 37 pos­to čita­lo im je sva­ki dan“, napo­me­nu­la je.

Istaknula je kako je to istra­ži­va­nje pogo­di­lo bit pro­ble­ma: „Malo se čita i mala je svjes­nost o važ­nos­ti čita­nja, sto­ga sam nakon svog borav­ka u Trstu htje­la ustra­ja­ti na uvo­đe­nju pro­gra­ma u Hrvatsku“.

To im je, istak­nu­la je, bio alarm da mora­ju nešto uči­ni­ti i uves­ti čita­nje dje­ci od naj­ra­ni­je dobi. I od tada se napra­vi­lo mnogo.

„Putujemo po drža­vi i pri­ča­mo s kole­ga­ma pedi­ja­tri­ma ali i knjiž­ni­ča­ri­ma o tome na koji način edu­ci­ra­ti rodi­te­lje i potak­nu­ti ih da čita­ju dje­ci“, doda­la je.

Čitanje i pri­ča­nje s dje­com aktiv­nos­ti su koje poma­žu dje­ci u kas­ni­jem ško­lo­va­nju. S obzi­rom na to da su pedi­ja­tri u kon­tak­tu s rodi­te­lji­ma pred­škol­ske dje­ce oni, isti­če Radonić, ima­ju ogrom­nu pri­li­ku edu­ci­ra­ti roditelje.

Djetetu od šest mjeseci već treba početi čitati

„Dijete već sa šest mje­se­ci raz­li­ku­je zna­če­nje broj­nih rije­či. Kao što mu u toj dobi uvo­di­mo dohra­nu, tako tre­ba­mo i čita­nje. Naime, ako to izos­ta­vi­mo veli­ka je vje­ro­jat­nost da će dije­te u škol­skoj dobi ima­ti raz­ne pote­ško­će. Nisko samo­po­uz­da­nje, pote­ško­će u govo­ru, pro­ble­mi s ovis­noš­ću o dro­ga­ma, samo su neki od njih“, naglašava.

„Da se radi na pre­ven­ci­ji logo­pe­di ne bi ima­li toli­ko pos­la. Mi smo sva­kod­nev­no tomu svje­do­ci. To je pri­ča na dugi rok, rodi­te­lje tre­ba edu­ci­ra­ti kako bi im dje­ca bila pamet­ni­ja. Stoga tre­ba uči­ni­ti pro­mo­ci­ju pisme­nos­ti stan­dard­nim dje­lom pri­mar­ne pedi­ja­trij­ske prak­se. Tamo bi dje­ca odras­ta­la uz knji­gu i s osje­ća­jem lju­ba­vi pre­ma čita­nju“, isti­če Radonić.

Uz to valja i raz­go­va­ra­ti s dje­te­tom, obra­ća­ti mu se dok je još beba. Stvarati ritu­ale čita­nja, čita­ti s dje­com u sva­koj pri­li­ci, ali čita­ti i sami rodi­te­lji kako bi im bili pri­mjer te pisa­ti i zapi­si­va­ti pred dje­te­tom, ogra­ni­či­ti mu TV i dari­va­ti knjige.

No, Radonić nagla­ša­va kako ne tre­ba ići u dru­gu kraj­nost i sasvim zabra­ni­ti dje­ci ekra­ne jer su oni dio nji­ho­va živo­ta i svakodnevice.

Dr. med. spec. pedi­ja­tar, pred­sjed­nik Centra za zdrav­lje dje­ce, začet­nik pro­gra­ma Natti per leg­ge­re, Giorgo Tamburlini veli da u prve dvi­je godi­ne dje­te­to­va živo­ta ima naj­vi­še pros­to­ra za napre­dak. „Ako tada nema komu­ni­ka­ci­je kao da nema ben­zi­na za dje­te­tov razvoj“, napominje.

Interakcija, istak­nuo je, poči­nje pri­je dje­te­to­va rođe­nja te ono, ako mu se već tada pri­ča ili pje­va, ima više šan­se za napre­dak i razvoj.

„Što više rije­či dije­te čuje to ih više nauči, a čita­njem se čuje više rije­či. Čak i oni rodi­te­lji koji su manje ško­lo­va­ni tako utje­ču na dje­te­tov napre­dak“, nagla­sio je Tamburlini.

Tekst i foto­gra­fi­je Paola ALBERTINI

• "Rođeni za čitanje"
• 15. Monte Librić
• Giorgo Tamburlini
• Marija Radonić
• Na Monte Libriću predstavljen program „Rođeni za čitanje“