Povodom vodnjanske premijere ”La predstave”

• Nakon gos­to­va­nja u broj­nim gra­do­vi­ma i mjes­ti­ma u Istri i izvan nje, igra­ni film ”La pred­sta­va” koji pot­pi­su­ju mla­di vod­njan­ski entu­zi­jas­ti (sce­na­ris­ti i reda­te­lji Eric Ušić i Teo Morosin, autor glaz­be Marino Morosin) konač­no je u petak 02. lip­nja pri­ka­zan na svo­jem izvo­ri­štu, odnos­no na pozor­ni­ci vod­njan­ske Rotonde pred broj­nom domi­cil­nom publikom.

Film je dosad pobrao pane­gi­ri­ke lokal­nih medi­ja, a sjaj­no je na nje­ga reagi­ra­la i publi­ka na nedav­nim Danima hrvat­skog fil­ma pa je ovo bila odlič­na pri­li­ka da se i Vodnjanci upoz­na­ju s taj­nom nje­go­ve priv­lač­nos­ti. Nakon uvod­ne špi­ce, koja je iko­no­graf­ska i glaz­be­na posve­ta Sergiju Leoneu, sli­je­di pot­pu­no neo­če­ki­va­ni niz doga­đa­ja iz raz­dob­lja Drugog svjet­skog rata koji bi teško funk­ci­oni­rao izvan este­ti­ke tako­zva­nog trash filma.

U ”La pred­sta­vi” dois­ta ima sve­ga i sva­če­ga. S jed­ne stra­ne tež­nja detalj­noj rekons­truk­ci­ji povi­jes­nog raz­dob­lja, a s dru­ge vid­lji­vo ama­ter­ska glu­ma (glum­ci su auto­ri fil­ma i nji­ho­vi pri­ja­te­lji) i dija­lo­zi na lošem engle­skom s poko­jom repli­kom na tali­jan­skom dija­lek­tu. Povrh sve­ga, rad­nju fil­ma odjed­nom pre­ki­da suvre­me­ni video spot, što je, ako se dobro sje­ćam, svo­je­dob­no napra­vio i Dalibor Matanić u svo­jem fil­mu o Slavi Raškaj (Sto minu­ta slave).

Spajati sve to u jed­nu cje­li­nu ne bi ima­lo smis­la da auto­ri i sami nisu svjes­ni da je unu­tar žan­ra trash fil­ma sve mogu­će i da je pre­tje­ri­va­nje ne samo dopu­šte­no, nego i vrlo poželj­no. No, oni u tom pre­tje­ri­va­nju nala­ze mjes­ta i za komen­tar mno­gih suvre­me­nih kul­tu­ro­lo­ških i soci­olo­ških fenomena.

Tako se auto­ri ”La pred­sta­ve” osvr­ću na pro­ble­ma­ti­ku finan­ci­ra­nja kul­tu­re u suvre­me­nom druš­tvu, kao i na kri­te­ri­je ocje­nji­va­nja umjet­nos­ti, a povre­me­no pru­ža­ju i meta­film­ske refe­ren­ce (pri­mje­ri­ce, spo­mi­nja­nje vod­njan­skog fil­ma­ša i vizu­al­nog umjet­ni­ka Matije Debeljuha). Tvorci fil­ma tako­đer komen­ti­ra­ju broj­ne tren­do­ve i pomod­nos­ti našeg suvre­me­nog druš­tva poput digi­tal­nih noma­da, vega­na ili pošas­ti iznajm­lji­va­nja vila i apartmana.

”La pred­sta­va” zapra­vo izgle­da poput jed­ne veli­ke mane­š­tre u koju je uba­če­na gomi­la raz­li­či­tih namir­ni­ca, ali je ipak vrlo jes­ti­va. Ako tome pri­do­da­mo i činje­ni­cu da su sve sami finan­ci­ra­li, eki­pa iz Vodnjana sva­ka­ko zas­lu­žu­je palac gore.

Elvis Lenić