Održan okrugli stol o arhiviranju rada civilnog društva u Puli

B. V.

06.11.2023.

Javni raz­go­vor o potre­ba­ma i resur­si­ma orga­ni­za­ci­ja civil­nog druš­tva za oču­va­nje orga­ni­za­cij­skog pam­će­nja odr­žan je u petak, 3. stu­de­nog u Dnevnom borav­ku Društvenog cen­tra Rojc. U raz­go­vo­ru u kojem su sudje­lo­va­le pred­stav­ni­ce i pred­stav­ni­ci pul­skih orga­ni­za­ci­ja iz raz­li­či­tih podru­čja dje­lo­va­nja zaklju­če­no je da orga­ni­za­ci­je same mora­ju osvi­jes­ti­ti potre­bu usus­tav­lji­va­nja i otva­ra­nja svo­jih arhi­va široj jav­nos­ti te da s prak­sa­ma pri­kup­lja­nja, bilje­že­nja i doku­men­ti­ra­nja nji­ho­va rada tre­ba zapo­če­ti što pri­je, dok su sje­ća­nja i mate­ri­ja­li od druš­tve­nog zna­ča­ja još uvi­jek dostupni.

Zbog mar­gi­na­li­zi­ra­nog polo­ža­ja orga­ni­za­ci­ja civil­nog druš­tva te ogra­ni­če­nih kapa­ci­te­ta u pogle­du ljud­skih resur­sa, pros­tor­nih i teh­nič­kih uvje­ta, veći­na orga­ni­za­ci­ja nema usus­tav­lje­ne odr­ži­ve i traj­ne prak­se oču­va­nja svog orga­ni­za­cij­skog pam­će­nja niti zna­nje potreb­no za taj spe­ci­fi­čan rad. Time se vri­je­dan seg­ment razvo­ja civil­nog druš­tva zauvi­jek gubi, a pose­ban iza­zov pred­stav­lja “pomla­đi­va­nje” orga­ni­za­ci­je gdje novi lju­di nema­ju odak­le kre­nu­ti u potra­zi sa povi­jes­ti dje­lo­va­nja orga­ni­za­ci­je te se čes­to nađu u situ­aci­ji da nano­vo osmiš­lja­va­ju već ispro­ba­ne meto­de rada.

Unatoč nave­de­nim pre­pre­ka­ma, orga­ni­za­ci­je civil­nog druš­tva ipak razvi­ja­ju raz­li­či­te mode­le sis­te­ma­ti­za­ci­je, kata­lo­gi­za­ci­je i digi­ta­li­za­ci­je gra­đe koja se odno­si na same orga­ni­za­ci­je, spe­ci­fič­ne zajed­ni­ce ili šira podru­čja civil­no­druš­tve­nog dje­lo­va­nja izvan foku­sa jav­nih ins­ti­tu­ci­ja te je čine jav­no dos­tup­nom. O svo­jim prak­sa­ma čuva­nja i akti­vi­ra­nja gra­di­va govo­ri­le su Zuzana Hoti-Radolović (Društvo oso­ba s tje­les­nim inva­li­di­te­tom juž­ne Istre) i Marino Jurcan (Metamedij – Udruga za razvoj audio-vizu­al­ne umjetnosti).

Društvo oso­ba s tje­les­nim inva­li­di­te­tom juž­ne Istre dje­lu­je od 1982. godi­ne te je do danas pro­izve­la i saču­va­la veli­ku koli­či­nu doku­men­tar­nih mate­ri­ja­la o svom radu i zajed­ni­ci s kojom radi. Hoti-Radolović je pri­mi­je­ti­la da se upra­vo iz arhi­vi­ra­nih mate­ri­ja­la udru­ge pri­mi­je­ću­je kako se aktiv­nos­ti zago­va­ra­nja za bolji polo­žaj oso­ba s inva­li­di­te­tom s ošte­će­njem loko­mo­tor­nog sus­ta­va, zbog čega je orga­ni­za­ci­ja i osno­va­na, sma­nju­ju tije­kom 1990-ih jer se udru­ga sve više bavi pru­ža­njem soci­jal­nih uslu­ga u zajed­ni­ci, s obzi­rom da se drža­va sve više pov­la­či iz tog podru­čja. Prisjetila se i naba­ve teh­ni­ke povo­dom 25 godi­na pos­to­ja­nja udru­ge koja im je omo­gu­ći­la digi­ta­li­za­ci­ju mikro­fil­mo­va i VHS kaze­ta, kao i ide­je izra­de mono­gra­fi­je koja zbog pre­tr­pa­nog ras­po­re­da nika­ko da dođe na red, bez obzi­ra na obi­lje saču­va­nih vizu­al­nih materijala.

Udruga Metamedij osno­va­na je 2001. godi­ne kao mjes­to razvo­ja inte­re­sa i edu­ka­ci­je mla­dih na polju novo­me­dij­ske umjet­nos­ti. Osim pro­duk­ci­je fes­ti­va­la i broj­nih kul­tur­no-umjet­nič­kih pro­gra­ma, udru­ga izda­je i publi­ka­ci­je, među koji­ma se poseb­no isti­če Izmisliti pros­tor, objav­lje­na 2021. godi­ne. Publikacija istra­žu­je umjet­nič­ke pozi­ci­je, pro­jek­te i mani­fes­ta­ci­je suvre­me­nih umjet­nič­kih prak­si u Istri od 2000. godi­ne. Jurcan je istak­nuo kako se radi o poja­va­ma koje su nedo­volj­no doku­men­ti­ra­ne ili možda manje poz­na­te jer se doga­đa­ju izvan umjet­nič­kog sre­di­šta te sto­ga pred­stav­lja arhiv u nas­ta­ja­nju šire kul­tur­no-umjet­nič­ke zajednice.

Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja, Nacionalna zak­la­da za razvoj civil­nog druš­tva, Ured za udru­ge Vlade Republike Hrvatske te dru­gi dioni­ci u ovom polju, poput lokal­nih i regi­onal­nih samo­upra­va, tre­ba­li bi pre­poz­na­ti nas­to­ja­nja civil­nog druš­tva da saču­va­ju i akti­vi­ra­ju gra­di­vo koje pro­izvo­de i koje osli­ka­va povi­jest razvo­ja druš­tva na lokal­nim razi­na­ma i na naci­onal­nom pla­nu, te ih podr­ža­ti kroz spe­ci­fič­ne meha­niz­me koji će osi­gu­ra­ti odr­ži­vost tih praksi.

Razgovor je mode­ri­ra­la Matija Mrakovčić iz udru­ge Kurziv odnos­no Centra za doku­men­ti­ra­nje neza­vis­ne kul­tu­re, jedi­nog com­mu­nity arhi­va koji od 2011. sus­tav­no pri­kup­lja mate­ri­ja­le pro­izve­de­ne na izva­nins­ti­tu­ci­onal­noj kul­tur­noj sce­ni u Republici Hrvatskoj.

Okrugli stol u Puli ujed­no je dio nas­to­ja­nja nefor­mal­ne plat­for­me neza­vis­nih arhi­va i knjiž­ni­ca za pro­mje­nom polo­ža­ja neza­vis­nih, izva­nins­ti­tu­ci­onal­nih, orga­ni­za­cij­skih arhi­va. Platformu za sada čine Centar za doku­men­ti­ra­nje neza­vis­ne kul­tu­re, Documenta, Centar za dram­sku umjet­nost, Kuća ljud­skih pra­va, Savez udru­ga Clubture, Arhiv Srba u Hrvatskoj, Udruženje za razvoj kul­tu­re URK te Multimedijalni institut.

Okrugli stol odr­žao se u sklo­pu pro­jek­ta “Arhivi odoz­do – orga­ni­za­cij­sko pam­će­nje kao ele­ment odr­ži­vos­ti civil­nog druš­tva” koji pro­vo­de orga­ni­za­ci­je koje vode com­mu­nity arhiv Centar za doku­men­ti­ra­nje neza­vis­ne kul­tu­re, udru­ge Kulturtreger i Kurziv. Projekt je podr­žan kroz Fond za aktiv­no gra­đans­tvo, sred­stvi­ma Islanda, Lihtenštajna i Norveške u okvi­ru EGP grantova.