Još jedan film o zločinu i sreći

KINO: UDAR SREĆE, reda­telj Woody Allen

U doma­ćim kini­ma upra­vo se pri­ka­zu­je „Udar sre­će“ (Coup de chan­ce), 50-ti film Woodyja Allena, navod­no i nje­gov pos­ljed­nji iako je teško u to povje­ro­va­ti. Riječ je o jed­nom od broj­nih novi­jih Allenovih fil­mo­va čija se rad­nja odvi­ja u Europi i jedi­nom koji je pot­pu­no snim­ljen na fran­cu­skom jeziku.

Junakinja fil­ma je mla­da i zgod­na Francuskinja (Lou de Laage), koja se boga­to uda­la, ali jed­nog dana slu­čaj­no sre­će poz­na­ni­ka iz sred­nje ško­le (Niels Schneider) s kojim nepla­ni­ra­no zapo­či­nje roman­su. Iako se jako tru­di da nje­zin suprug (Melvil Poupaud) to ne saz­na, nje­zi­no pona­ša­nje ipak pobu­đu­je nje­go­vu sum­nju. Prevareni muž pov­la­či neo­če­ki­va­ni potez, ništa ne govo­ri ženi, ali unajm­lju­je pla­će­ne ubo­ji­ce koji će lik­vi­di­ra­ti lju­bav­ni­ka, što će dras­tič­no i nepo­vrat­no pro­mi­je­ni­ti nji­hov odnos.

Kao što je Allen neka­da stal­no reži­rao fil­mo­ve o neuro­tič­nim urba­nim inte­lek­tu­al­ci­ma, zapra­vo o sebi i svo­jem život­nom kru­gu, tako u novi­je vri­je­me čes­to sni­ma kri­mi­će u koji­ma dola­zi do zlo­či­na izme­đu čla­no­va obi­te­lji ili bli­skih srod­ni­ka, a veli­ku ulo­gu u ras­ple­tu goto­vo uvi­jek ima fak­tor sre­će (naj­poz­na­ti­ji pri­mjer je „Završni uda­rac“). U tu kate­go­ri­ju Allenovih fil­mo­va spa­da i „Udar sreće“.

Riječ je o dobro reži­ra­nom fil­mu s kva­li­tet­nim glum­ci­ma, koji se lako gle­da i sa zani­ma­njem pra­ti, ali u nje­mu ipak ima pre­vi­še kod Allena već viđe­nih moti­va i nara­tiv­nih rje­še­nja. Vjerojatno smo od jubi­lar­nog 50. fil­ma ipak oče­ki­va­li nešto više. Allen je dois­ta veli­kan suvre­me­ne ame­rič­ke kine­ma­to­gra­fi­je, ali čini se da više nema kre­ativ­ne sna­ge kao neka­da, iako je pra­vo čudo da u nje­go­vim godi­na­ma (rođen 1935.) još uvi­jek tako inten­ziv­no radi.

Elvis LENIĆ