Odličan biografski dokumentarac

KINO: VOLJETI PATRICIJU HIGHSMITH, reda­te­lji­ca Eva Vitija

Ovih dana u hrvat­skim kini­ma pri­ka­zu­je se doku­men­ta­rac koji može pos­lu­ži­ti kao ogled­ni pri­mjer kva­li­tet­ne film­ske biogra­fi­je neke poz­na­te osobe.

Riječ je o fil­mu “Voljeti Patriciju Highsmith” (Loving Highsmith, 2022), koji je vrlo inte­li­gent­no i pro­miš­lje­no napra­vi­la sce­na­ris­ti­ca i reda­te­lji­ca Eva Vitija. Između moguć­nos­ti da obra­đu­je nje­zi­no knji­žev­no nas­lje­đe ili da se tra­čer­ski bavi nje­zi­nim pri­vat­nim živo­tom (Highsmith je zbog homo­sek­su­aliz­ma naila­zi­la na nera­zu­mi­je­va­nje oko­li­ne), reda­te­lji­ca se mudro posve­ti­la pot­pu­no dru­ga­či­jem pristupu.

Njezin doku­men­ta­rac prvens­tve­no se teme­lji na neo­bjav­lje­nim dnev­ni­ci­ma koje čita nevid­lji­va nara­to­ri­ca, zatim na arhiv­skim film­skim snim­ka­ma i na mate­ri­ja­li­ma koji su snim­lje­ni u današ­njos­ti (odlič­na foto­gra­fi­ja Siri Klug) i koji obu­hva­ća­ju raz­go­vo­re s lju­bav­ni­ca­ma i pre­ži­vje­lim čla­ni­ca­ma obi­te­lji Patricije Highsmith. Redateljičin pro­miš­ljen i dobro urav­no­te­žen miks nave­de­nih sas­to­ja­ka rezul­ti­ra cje­li­nom u kojoj je reče­no puno toga o ljud­skoj pri­ro­di, umjet­nič­koj kre­aci­ji, emo­ci­onal­nim veza­ma i dru­go­me, a sve to vrlo sup­til­no, nena­met­lji­vo i vizu­al­no zavodljivo.

Riječ je o fil­mu iz kojeg bi mogli puno nauči­ti i oni koji nisu obo­ža­va­te­lji lika i dje­la Patricije Highsmith. Šteta da je na pro­jek­ci­ji u pul­skom kinu bilo samo dese­tak gledatelja.

Elvis Lenić