Anatomija smrtnog slučaja

KINO: ANATOMIJA PADA, reda­te­lji­ce Justine Triet

Zanimljivo je da recent­ni fran­cu­ski film „Anatomija pada“ (reda­te­lji­ca Justine Triet) dije­li broj­ne slič­nos­ti s jed­nim zna­me­ni­tim dje­lom iz film­ske povi­jes­ti, čak su im i nas­lo­vi slični.

Riječ je o ame­rič­kom kla­si­ku „Anatomija jed­nog umor­stva“ (reda­telj Otto Preminger), koji je tako­đer sud­ska dra­ma komor­ne atmo­sfe­re otpri­li­ke istog tra­ja­nja (dva i pol sata) i koji je 1960. nomi­ni­ran za sedam Oscara, dok se „Anatomija pada“ ove godi­ne natje­če za pet Oscara. U „Anatomiji jed­nog umor­stva“ pra­ti­mo slu­čaj suđe­nja ame­rič­kom čas­ni­ku (Ben Gazzara) optu­že­nom za uboj­stvo lokal­nog ugos­ti­te­lja koji mu je navod­no pre­tu­kao i silo­vao supru­gu (Lee Remick).

Redateljica Triet smje­šta rad­nju svo­jeg fil­ma u fran­cu­ske Alpe, a nje­zi­na juna­ki­nja, nasu­prot Premingerovom fil­mu, nije žrtva nego je osum­nji­če­na i to za uboj­stvo vlas­ti­tog supru­ga koji je pao s tava­na nji­ho­ve kuće. Situacija je ovdje dodat­no zakom­pli­ci­ra­na činje­ni­com da juna­ki­nja fil­ma (izvr­s­na glu­mi­ca Sandra Hüller) s pokoj­nim supru­gom ima sli­je­pog malo­ljet­nog sina koji se za vri­je­me tra­ge­di­je tako­đer nala­zio u bli­zi­ni kuće.

Poput Premingera, Triet veći­nu film­ske rad­nje razvi­ja u komor­noj atmo­sfe­ri sud­ni­ce, fil­mom domi­ni­ra­ju bru­tal­na ispi­ti­va­nja tije­kom kojih se nuž­no razot­kri­va inti­ma pro­ta­go­nis­ta, a nape­tost se do kra­ja odr­ža­va poten­ci­ra­njem dvoj­be je li juna­ki­nja poči­ni­te­lji­ca uboj­stva ili je posri­je­di suicid. Povrh toga, reda­te­lji­ca kroz film inte­li­gent­no prov­la­či i pro­ble­ma­ti­ku obi­telj­skih odno­sa te polo­ža­ja žena u suvre­me­nom druš­tvu, kao i odnos druš­tva pre­ma inva­lid­noj djeci.

Riječ je o dois­ta kva­li­tet­no naprav­lje­nom fil­mu s izvr­s­nim glu­mač­kim ulo­ga­ma i dos­ljed­nim reda­telj­skim pris­tu­pom, čija izved­ba pot­pu­no oprav­da­va nje­go­vo dvo­ipol­sat­no trajanje.

Elvis LENIĆ