Suptilno prožimanje gastronomije i emocija

KINO: OKUS LJUBAVI, reda­telj Tran Anh Hung

Europska kine­ma­to­gra­fi­ja iznje­dri­la je tije­kom pro­tek­lih deset­lje­ća broj­na dje­la koja se bave gas­tro­no­mi­jom, što ne začu­đu­je s obzi­rom na zna­čaj hra­ne u europ­skom kul­tu­ro­lo­škom kontekstu.

Među tak­vim fil­mo­vi­ma izdva­ja se, pri­mje­ri­ce, “Veliko žde­ra­nje” (1973), reda­te­lja Marca Ferrerija, kao i “Babettina goz­ba” (1987), reda­te­lja Gabriela Axela, a u doma­ćim kini­ma upra­vo se pri­ka­zu­je još jed­no zanim­lji­vo dje­lo slič­ne tema­ti­ke. Riječ je o fran­cu­skom fil­mu “Okus lju­ba­vi”, čiji je reda­telj Tran Anh Hung podri­je­tlom Vijetnamac, ali sve je u fil­mu fran­cu­sko, počev­ši od glav­nih glu­ma­ca (Juliette Binoche i Benoit Magimel) do sce­no­gra­fi­je, kos­ti­mo­gra­fi­je i gas­tro­nom­skih rituala.

Binoche i Magimel glu­me sre­do­vječ­ni par koji zajed­no živi i prak­ti­ci­ra gas­tro­nom­ske sean­se, a povre­me­no i lju­bav­ne susre­te. Kako bi se kli­še­ji­zi­ra­no rek­lo, u nji­ho­vom slu­ča­ju lju­bav dois­ta pro­la­zi kroz želu­dac. Priča kojom se bavi reda­telj Tran Anh Hung dois­ta je iznim­no jed­nos­tav­na, s mnoš­tvom minu­ci­oz­no raz­ra­đe­nih kuli­nar­skih deta­lja koji mno­gim gle­da­te­lji­ma vje­ro­jat­no uzro­ku­ju i osje­ćaj dosade.

No, pot­pis­nik ovih reda­ka nije imao takav dojam, prvens­tve­no zbog iznim­no dora­đe­nog i pro­fi­nje­nog reda­telj­skog pris­tu­pa. Tran Anh Hung reži­ra kuli­nar­ske sek­ven­ce vrlo priv­lač­no i zavod­lji­vo, sjaj­no se koris­ti film­skom foto­gra­fi­jom i poza­din­skim zvu­ko­vi­ma, stva­ra­ju­ći kod gle­da­te­lja dojam kao da se nala­zi usred tog car­stva gas­tro­nom­skih oku­sa i mirisa.

Riječ je o dje­lu koje vrlo sup­til­no pro­ži­ma gas­tro­nom­sko s emo­ci­onal­nim, prvens­tve­no sli­kom i zvu­kom uz malo izgo­vo­re­nih rije­či. U današ­nje vri­je­me, kada masov­nim medi­ji­ma bru­tal­no domi­ni­ra­ju kuli­nar­ski šou pro­gra­mi (Masterchef, Hells Kitchen itd.), naro­či­to je bit­no da pos­to­ji jed­no ova­ko rafi­ni­ra­no film­sko dje­lo o hra­ni i osjećajima.

Elvis Lenić