Život na dnu hranidbenog lanca

Na upra­vo zavr­še­nom 26. Festivalu doku­men­tar­nog fil­ma u Ljubljani pri­ka­zan je srp­ski doku­men­ta­rac „Flašaroši“, koji je lani osvo­jio Srce Sarajeva u kate­go­ri­ji doku­men­tar­nog fil­ma, a naj­av­lju­ju ga i na pred­sto­je­ćem jubi­lar­nom 20. izda­nju Zagrebdoxa.

Redatelj Nemanja Vojinović u tom se doku­men­tar­cu bavi Romima koji skup­lja­ju plas­tič­ne boce (fla­še) na veli­kom div­ljem depo­ni­ju bli­zu Beograda, iznad arhe­olo­škog nala­zi­šta Vinča. Naš istar­ski Kaštijun pa čak i zagre­bač­ki Jakuševac doima­ju se bez­na­čaj­nim pro­ble­mi­ma u uspo­red­bi s ovim bes­kraj­nim nizo­vi­ma sme­ća koji su sva­ko toli­ko izlo­že­ni poža­ri­ma, vje­ro­jat­no namjer­no iza­zva­nim, dok iznad njih lete tisu­će agre­siv­nih gale­bo­va. No to ne sprje­ča­va broj­ne sku­pi­ne Roma da na tom mjes­tu skup­lja­ju plas­tič­ne boce koji­ma osi­gu­ra­va­ju vlas­ti­tu egzis­ten­ci­ju, a jed­nu od tih sku­pi­na pra­ti i reda­telj ovog filma.

Vojinović, dak­le, s jed­ne stra­ne vizu­al­no vrlo impre­siv­no upo­zo­ra­va na raz­mje­re eko­lo­ške katas­tro­fe, a s dru­ge stra­ne insaj­der­ski opi­su­je život lju­di na dnu hra­nid­be­nog lan­ca i nji­ho­vu mikro­eko­no­mi­ju koja u mno­gim deta­lji­ma pod­sje­ća na pra­vi­la funk­ci­oni­ra­nja glo­bal­ne eko­no­mi­je. U tom smis­lu film je vrlo zanim­ljiv, iako mu nedos­ta­je odre­đe­na razi­na sup­til­nos­ti. Vojinović tako u „Flašaroše“ uba­cu­je nepo­treb­ne meta­film­ske refe­ren­ce i povre­me­ne ves­tern cita­te, a svoj film čak pre­ten­ci­oz­no opi­su­je kao doku­men­tar­nu ves­tern dramu.

Uostalom, i sam oda­bir Roma kao pro­ta­go­nis­ta nije oso­bi­to sup­ti­lan potez, budu­ći da su Romi već deset­lje­ći­ma pro­vje­re­ni recept za uspjeh u kon­tek­s­tu bal­kan­ske kine­ma­to­gra­fi­je, naro­či­to kod zapad­njač­ke publi­ke. Vjerojatno bi film bio kom­plet­ni­ji da je malo skrom­ni­ji, ali u tom bi slu­ča­ju zasi­gur­no imao sla­bi­ji odziv izvan gra­ni­ca Balkana. Unatoč spo­me­nu­tim pri­go­vo­ri­ma, sva­ka­ko ga pogle­daj­te uko­li­ko vam se pru­ži prilika.

Elvis Lenić