Odlazak Veljka Bulajića

Veteran hrvat­ske kine­ma­to­gra­fi­je Veljko Bulajić pre­mi­nuo je 2. trav­nja 2024. u 97. godi­ni živo­ta. Filmom se počeo bavi­ti nakon 2. svjet­skog rata, naj­pri­je je poha­đao teča­je­ve reži­je i glu­me u Jadran fil­mu, a nakon toga stu­di­rao je film­sku reži­ju u Rimu.

Njegovi rani dugo­me­traž­ni igra­ni fil­mo­vi “Vlak bez voz­nog reda” i “Uzavreli grad”, u koji­ma se bavi pos­trat­nim raz­dob­ljem, vje­ro­jat­no su i autor­ski naj­us­pje­li­ji u cje­lo­kup­nom nje­go­vom opu­su. “Vlak bez voz­nog reda” uvr­šten je u glav­ni pro­gram can­ne­skog fes­ti­va­la, gdje je osvo­jio i nagra­du kri­ti­ke, a Bulajić je kas­ni­je čak tri puta bio član žiri­ja u Cannesu.

Autorski mu je iznim­no bitan i dugo­me­traž­ni doku­men­ta­rac “Skoplje 63”, koji se bavi pos­lje­di­ca­ma veli­kog potre­sa u Skoplju, a nagra­đen je i na film­skom fes­ti­va­lu u Veneciji. Ipak, Bulajić je masov­noj publi­ci naj­poz­na­ti­ji po par­ti­zan­skim spek­tak­li­ma koji su sni­ma­ni s astro­nom­skim budže­ti­ma u kon­tek­s­tu jugos­la­ven­ske kinematografije.

Početkom 1960-ih reži­rao je “Kozaru”, a kra­jem deset­lje­ća “Bitku na Neretvi” u kojoj su nas­tu­pi­le ino­zem­ne glu­mač­ke zvi­jez­de (Orson Welles, Yul Brynner, Franco Nero), dok je pla­kat za film radio Pablo Picasso. Tijekom 1970-ih i 80-ih reži­rao je još neko­li­ko zapa­že­ni­jih fil­mo­va (Atentat u Sarajevu, Veliki tran­s­port, Obećana zem­lja), a nakon ras­pa­da biv­še Jugoslavije kao da je izgu­bio stva­ra­lač­ku motivaciju.

Bulajić je imao 90 godi­na kada je zavr­šio sni­ma­nje svo­jeg pos­ljed­njeg fil­ma “Bijeg do mora”, ali nije doži­vio nje­go­vu dis­tri­bu­ci­ju zbog finan­cij­skih pro­ble­ma s koji­ma se je suočio nje­gov pro­du­cent. Nadajmo se da će ova neprav­da biti barem pos­t­hum­no ispravljena.

Elvis Lenić