U raljama života

Tijekom ovog tjed­na (5. – 9. svib­nja) u pul­skom Kinu Valli odr­ža­ni su Dani slo­ven­skog fil­ma, a zavr­š­na večer bila je u zna­ku doku­men­tar­nog fil­ma „Tijelo“ uz nazoč­nost reda­te­lji­ce Petre Seliškar. Ovaj dugo­me­traž­ni doku­men­ta­rac bavi se sud­bi­nom reda­te­lji­či­ne bli­ske pri­ja­te­lji­ce Urške s kojom se život okrut­no poigrao nakon što je obo­lje­la od rijet­kih auto­imu­nih bolesti.

Nekad jako priv­lač­na mla­da žena i biv­ša mane­ken­ka, Urška je nakon godi­na inten­ziv­ne tera­pi­je doži­vje­la dras­tič­ne tje­les­ne pro­mje­ne uz kons­tat­nu neiz­vjes­nost oko vlas­ti­tog zdrav­lja i buduć­nos­ti. Redateljica Seliškar slo­ži­la je film kom­bi­ni­ra­ju­ći dav­ne vide­oma­te­ri­ja­le, dok je Urška još bila pot­pu­no zdra­va i nije mogla slu­ti­ti kak­va je buduć­nost čeka, s kadro­vi­ma koji bilje­že počet­ke nje­zi­nih tegob­nih sta­nja i današ­njim kadro­vi­ma koji zauzi­ma­ju naj­ve­ći dio fil­ma, a u koji­ma se čes­to pojav­lju­je i sama reda­te­lji­ca dok raz­go­va­ra s Urškom.

U fil­mu nema izrav­nih izja­va u kame­ru, nego uglav­nom čuje­mo glas pro­ta­gi­nis­ti­ce izvan kadra koji se vrlo dojm­lji­vo pok­la­pa s pri­zo­ri­ma koje gle­da­mo na ekra­nu. Ova stra­te­gi­ja naro­či­to je učin­ko­vi­ta u tre­nu­ci­ma kad juna­ki­nja govo­ri o naj­dra­ma­tič­ni­jim situ­aci­ja­ma razvo­ja boles­ti koje su popra­će­ne vizu­al­no aps­trak­t­nim kadro­vi­ma i vrlo dojm­lji­vom glazbom.

Napraviti ovaj film zasi­gur­no nije bio lagan zada­tak, jer je tre­ba­lo vodi­ti raču­na o inti­mi juna­ki­nje koja se izlo­ži­la jav­nos­ti u iona­ko deli­kat­nim tre­nu­ci­ma svo­jeg živo­ta, a isto­dob­no nas­to­ja­ti da film bude umjet­nič­ki dojm­ljiv i kva­li­te­tan. Čini se da je reda­te­lji­ca Seliškar uspješ­no pomi­ri­la ove zah­tje­ve, stva­ra­ju­ći dje­lo koje zra­či opti­miz­mom i vje­rom u život, što su povr­di­le i reak­ci­je publi­ke na pul­skoj premijeri.

Elvis Lenić