Promocija knjige „Benediktinke u Puli“ u AMI‑u

Promocija knji­ge „Benediktinke u Puli, arhe­olo­ško istra­ži­va­nje grob­ni­ca crk­ve sv. Teodora“ auto­ri­ce Tatjane Bradare i surad­ni­ka bit će odr­ža­na u petak, 18. lis­to­pa­da u 12 sati u Arheološkom muze­ju Istre.

Knjiga objav­lje­na u seri­ji Monografije i kata­lo­zi rezul­tat je arhe­olo­ških istra­ži­va­nja izme­đu 2005. i 2009. godi­ne u sta­ro­grad­skoj jez­gri Pule. Tom je pri­li­kom uz neka­daš­nja sje­ve­ro­is­toč­na kop­ne­na vra­ta sv. Ivana u bli­zi­ni Gradske knjiž­ni­ce i čita­oni­ce otkri­ve­na crk­va sv. Teodora iz 15. st. s pri­pa­da­ju­ćim bene­dik­tin­skim samos­ta­nom. Istražena duži­na crk­ve izno­si 20 meta­ra a širi­na 11,6 meta­ra. Točnu duži­nu nije bilo mogu­će usta­no­vi­ti jer je s istoč­ne, ulaz­ne stra­ne u 19. st. sagra­đe­na kasar­na. Nisu saču­va­ni pod crk­ve ni svetište.

Ispod razi­ne poda crk­ve doku­men­ti­ra­no je 11 zida­nih pra­vo­kut­nih grob­ni­ca koje su bile pokri­ve­ne kame­nim plo­ča­ma, a sve­ukup­no su sahra­nje­na naj­ma­nje 163 pokoj­ni­ka. Osim pred­stoj­ni­ca, opa­ti­ca, čas­nih ses­ta­ra, ses­ta­ra dvor­ki­nja i boga­ti­jih gra­đan­ki, u crk­vi i samos­ta­nu poka­pa­lo se i pomoć­no osoblje.

Unutar grob­ni­ca pro­na­đe­ni su u naj­ve­ćem bro­ju nabož­ni pred­me­ti, a manji dio odno­si se na dije­lo­ve odje­će ili ukra­sa. Najvrjedniji i naj­za­nim­lji­vi­ji nala­zi u grob­ni­ca­ma crk­ve sv. Teodora su pogreb­ne i zavjet­ne kru­ne te cvjet­ni struč­ci. Izrađivani su od pri­rod­nih i umjet­nih mate­ri­ja­la, metal­nih dije­lo­va ili nji­ho­vom kom­bi­na­ci­jom. Pojam „pogreb­na kru­na“ zajed­nič­ki je naziv za pose­ban oblik oglav­lja tj. vijen­ca, dija­de­me, kons­truk­ci­je s uzdig­nu­tim luko­vi­ma, a mogla je biti obli­ko­va­na tako da pre­kri­va tje­me i pod­sje­ća na kapu. Darivane su oso­ba­ma uzor­na živo­ta, naj­češ­će dje­ci, ali i odras­lim nevjen­ča­nim žen­skim i muškim oso­ba­ma ili su se ostav­lja­le u crk­vi kao spo­men na umr­log. Na sim­bo­li­čan način ovi nala­zi pred­stav­lja­ju dje­vi­čans­tvo, nebe­sko vjen­ča­nje ili kru­nu živo­ta. Kao jef­ti­ni­ja vari­jan­ta i zamje­na za pogreb­nu kru­nu ili pra­vo cvi­je­će upo­treb­lja­vao se i pogreb­ni cvjet­ni stručak.

U pul­skom je nala­zu pro­na­đe­no naj­ma­nje pet kru­na ili stru­ča­ka, iako je vje­ro­jat­ni­je da se po saču­va­nim ele­men­ti­ma može govo­ri­ti i o većem bro­ju. Potječu iz nekog cen­tra s nje­mač­kog govor­nog podru­čja, a dati­ra­ju se u 17. – 18. st. iako nije isklju­če­no da poje­di­ni pri­mjer­ci potje­ču i iz 16. st.

Pogrebne kru­ne pred­stav­lja­ju nepoz­na­tu i skrom­no istra­že­nu gra­đu u Hrvatskoj te sam obi­čaj pri­la­ga­nja u grob. U ovoj koli­či­ni nisu pro­na­đe­ne u bli­žem okruž­ju. Možemo ih sma­tra­ti sku­po­cje­nim pro­izvo­di­ma, što se može vidje­ti i po minu­ci­oz­noj izra­di te po samoj upo­ra­bi mate­ri­ja­la (poz­la­ta, posre­bri­va­nje). S obzi­rom na to da se po dosad dos­tup­nim nala­zi­ma uoča­va da su pogreb­ne kru­ne i cvjet­ni struč­ci naj­zas­tup­lje­ni­ji (ili možda samo naj­bo­lje istra­že­ni) u sje­ver­nim dije­lo­vi­ma sred­nje Europe, valja pret­pos­ta­vi­ti da iz tih kra­je­va potje­ču i pul­ski nala­zi. Bez obzi­ra na to što je Pula u raz­dob­lju od 1331. do 1797. godi­ne pod vlaš­ću Mletačke Republike te una­toč poli­tič­koj i admi­nis­tra­tiv­noj podje­li istar­skog polu­oto­ka izme­đu Kuće Austrije i Mletačke Republike, mno­go­broj­na arhe­olo­ška istra­ži­va­nja na polu­oto­ku pot­vr­di­la su da su kul­tur­ni utje­ca­ji nadi­la­zi­li ovu podjelu.

• ARHEOLOŠKI MUZEJ ISTRE
• Tatjana Bradara