Bez margina: Sve je više djece s poteškoćama u razvoju, vršnjačko nasilje u porastu

Vršnjačko nasi­lje iz godi­ne u godi­nu ras­te! Najizraženije je u puber­te­tu i post-puber­te­tu. Udruga Visoki jabla­ni iz Rijeke već godi­na­ma ana­li­zi­ra istra­ži­va­nja koja svje­do­če o poras­tu vrš­njač­kog nasilja.

Naime, već deset godi­na pro­vo­de pro­jekt „Baš smo cool tako jed­na­ki, a tako raz­li­či­ti“ s part­ner­skim udru­ga­ma i osnov­nim ško­la­ma diljem Hrvatske i pot­pu­no jas­no uoča­va­ju iz gene­ra­ci­je u gene­ra­ci­ju degra­da­ci­ju spo­sob­nos­ti dje­ce da se foku­si­ra­ju, komu­ni­ci­ra­ju, logič­ki zaklju­ču­ju, zadr­že paž­nju na odre­đe­nom sadr­ža­ju više od 15 minu­ta i pos­lu­ša­ju jed­ni druge.

„Sreli smo se s neko­li­ko slu­ča­je­va vrš­njač­kog nasi­lja i neko­li­ko slu­ča­je­va pot­pu­no neadek­vat­ne pot­po­re dje­ci i od stra­ne obra­zov­nog sus­ta­va i od stra­ne rodi­te­lja. Imali smo i jedan slu­čaj cyber­bul­lin­ga. O sva­kom poje­di­nač­nom slu­ča­ju smo raz­go­va­ra­li nak­nad­no bilo s peda­go­zi­ma, bilo s rav­na­te­lji­ma i/ili nas­tav­ni­ci­ma. Imali smo tije­kom radi­oni­ca pre­kras­nih pri­mje­ra podr­ške uče­ni­ci­ma sa stvar­nim pote­ško­ća­ma; laga­ni auti­zam, hipe­rak­tiv­nost, govor­ne pote­ško­će i slič­no, gdje su uče­ni­ci poma­ga­li svo­jim pri­ja­te­lji­ma tije­kom radi­oni­ca i poka­za­li izu­zet­nu empa­ti­ju. Kako smo mije­nja­li raz­re­de, tako smo ponov­no iz radi­oni­ce u radi­oni­cu dobi­va­li povrat­no infor­ma­ci­je od uče­ni­ka da su raz­go­va­ra­li jed­ni s dru­gi­ma, da su objaš­nja­va­li bra­ći, ses­tra­ma i rodi­te­lji­ma kod kuće što su nauči­li, što nam je odlič­na povrat­na infor­ma­ci­ja o tome koli­ko su utje­ca­li na svo­je obi­te­lji i oko­li­nu“, ispri­ča­la nam je Mihaela Jović Karešin, vodi­te­lji­ca pro­jek­ta i pred­sjed­ni­ca Udruge.

Nasilje među vrš­nja­ci­ma u porastu 

Kroz dugo­go­diš­nji rad s dje­com i rodi­te­lji­ma, ana­li­zu sus­ta­va pot­po­re dje­ci, sus­ta­va odgo­ja i obra­zo­va­nja te kroz surad­nju sa ško­la­ma, Jović Karešin kaže kako su uoči­li da se kod dje­ce koja su po bilo kojoj karak­te­ris­ti­ci „dru­ga­či­ja od pro­sje­ka“, bilo da su nada­re­na dje­ca ili dje­ca s teško­ća­ma (od težih obli­ka inte­lek­tu­al­nih, psi­ho­lo­ških i tje­les­nih pote­ško­ća do lak­ših, poput muca­nja), jav­lja pro­blem neto­le­ran­ci­je među općom popu­la­ci­jom dje­ce i mla­dih; nazi­va­nje pogrd­nim ime­ni­ma, ruga­nje i ismijavanje.

„Ovakvoj situ­aci­ji dopri­no­si nedo­volj­no pro­mi­ca­nje raz­li­či­tos­ti, tole­ran­ci­je, suži­vo­ta, soli­dar­nos­ti i uop­će nedos­ta­tak iskus­tva s raz­li­či­tim jer je naše druš­tvo pri­la­go­đe­no samo pro­sječ­nom poje­din­cu i nije ostav­ljen mane­var­ski pros­tor pri­la­god­be za iko­ga malo dru­ga­či­jeg. Djeca su frus­tri­ra­na iskriv­lje­nim druš­tve­nim vri­jed­nos­ti­ma. Neadekvatnim pris­tu­pom dru­gom i dru­ga­či­jem i od stra­ne samih obra­zov­nih dje­lat­ni­ka, što je uglav­nom radi nedo­volj­nog zna­nja i ospo­sob­lje­nos­ti za pris­tup dje­ci s dru­ga­či­jim obra­zov­nim potre­ba­ma i meto­do­lo­gi­ja­ma rada te zbog pod­ka­pa­ci­ti­ra­nos­ti ško­la ne pru­ža­mo dje­ci moguć­nost da se upoz­na­ju s raz­li­či­tos­ti­ma, da shva­te i pri­hva­te stvar­ni svi­jet u kojem žive, da spoz­na­ju kako ih upra­vo ide­al „savr­šens­tva“ i mate­ri­jal­ne vri­jed­nos­ti koje im druš­tvo i medi­ji name­ću čine nesret­ni­ma te da je rje­še­nje u pri­ja­telj­stvu, lju­ba­vi, soli­dar­nos­ti, pot­po­ri, uza­jam­nom pošto­va­nju i tole­ran­ci­ji“, kaže i doda­je kako se dje­ca od 7 do 14 godi­na, od 1. do 8. raz­re­da osnov­ne ško­le, sre­ću s naj­ve­ćim pro­mje­na­ma u živo­tu i odras­ta­nju, s broj­nim pita­nji­ma i pote­ško­ća­ma na koja ne dobi­va­ju odgo­vo­re“, kaže Jović Karešin.

„Zahvaljujući“ COVID mje­ra­ma, u peri­odu od 2020. do 2023. godi­ne situ­aci­ja se dras­tič­no pogor­ša­la: „Istraživanje vrš­njač­kog nasi­lja iz 2023., koje je pro­veo tim naših surad­ni­ca, struč­nja­ki­nja s Edukacijsko-reha­bi­li­ta­cij­skog fakul­te­ta Sveučilišta u Zagrebu, poka­za­lo je da je 28 pos­to uče­ni­ka osnov­nih ško­la doži­vje­lo da ih je net­ko od vrš­nja­ka jako uda­rio, dok je 6.5 pos­to osnov­no­ško­la­ca rek­lo da ih je net­ko jako istu­kao. Ispitane su per­s­pek­ti­ve o vrš­njač­kom nasi­lju samih uče­ni­ka, nji­ho­vih rodi­te­lja, ali i odgoj­no-obra­zov­nih djelatnika“.

Među ispi­ta­ni­ci­ma bilo je 2075 uče­ni­ka iz 15 zagre­bač­kih osnov­nih ško­la. Oko 41 pos­to osnov­no­ško­la­ca odgo­vo­ri­lo je da su doži­vje­li da ih net­ko vri­je­đa. Gotovo polo­vi­ca, 46.8 pos­to osnov­no­ško­la­ca rek­lo je da ih net­ko ogo­va­ra, a 46.7 pos­to da im net­ko govo­ri ruž­ne rije­či sko­ro svakodnevno.

Kada se govo­ri o elek­tro­nič­kom, tzv. cyber nasi­lju, dje­ca se naj­češ­će suoča­va­ju s ruž­nim govo­re­njem pre­ko inter­ne­ta ili poru­ka, šire­njem tra­če­va te isklju­či­va­njem i igno­ri­ra­njem na druš­tve­nim mre­ža­ma i u chat apli­ka­ci­ja­ma. Da se o nji­ma ruž­no govo­ri pre­ko inter­ne­ta doži­vje­lo je goto­vo 52 pos­to osnov­no­ško­la­ca, dok je njih 29 pos­to priz­na­lo da su to uči­ni­li nekom drugom.

„Djeca i mla­di se sve teže nose s broj­nim iza­zo­vi­ma u današ­njem druš­tvu. Vidimo veli­ke pro­mje­ne. Mentalno zdrav­lje mla­dih je ugro­že­no, puno je gore nego pri­je pan­de­mi­je. Istraživanja poka­zu­ju da ima­mo velik broj pove­ća­nja ank­si­oz­nih smet­nji kod dje­ce i mla­dih, iz čega pro­iz­la­ze osje­ćaj nesi­gur­nos­ti, nela­go­de, tje­sko­be, strah. Također, pove­ća­nje smet­nji iz depre­siv­nog kru­ga se vidi jer dje­ci i mla­di­ma nedos­ta­je život­ne rados­ti. Mladi su pod sve većim stre­som. Vidimo sve veće razi­ne samo­oz­lje­đi­va­nja i kon­zu­ma­ci­je ciga­re­ta, alko­ho­la i psi­ho­ak­tiv­nih tva­ri, a poseb­no su rizič­ni 15-godiš­nja­ci, naro­či­to dje­voj­či­ce. Vidimo i sve veći broj suici­dal­nih ide­ja i namje­ra. Alarmantan je poda­tak da je u Psihijatrijskoj kli­ni­ci za dje­cu i mla­dež gra­da Zagreba zabi­lje­že­no pove­ća­nje hos­pi­ta­li­za­ci­ja za 30 pos­to, dok je poku­šaj suici­da kod mla­dih poras­tao 280 pos­to. To su izra­zi­to stra­vič­ne broj­ke. Sustav zdrav­s­tva ne može odgo­vo­ri­ti na potre­be koje ima­mo u druš­tvu“, upozorava.

Sve veći broj dje­ce s pote­ško­ća­ma u razvoju

Istovremeno, Hrvatska se pos­ljed­njih godi­na suoča­va i s veli­kim poras­tom dje­ce s teško­ća­ma u razvo­ju u redov­nom obra­zov­nom sus­ta­vu, dje­lo­mič­no zbog gene­ral­no većeg bro­ja dje­ce s teško­ća­ma u razvo­ju, a dje­lo­mič­no zbog nji­ho­ve poja­ča­ne inte­gra­ci­je u redo­van obra­zov­ni sus­tav. Pratili su i ana­li­ze nasi­lja na osno­vi inva­li­di­te­ta koje poka­zu­ju da su u veći­ni evi­den­ti­ra­nih slu­ča­je­va poči­ni­te­lji maloljetnici.

„Zabrinjava što su naj­češ­ći raz­lo­zi sra­me­ž­lji­vost i zdrav­s­tve­no sta­nje. Djeca mal­tre­ti­ra­ju vrš­nja­ke da bi se osje­ća­la moć­no, da bi pri­vuk­la paž­nju ili bila popu­lar­na. Puno vre­me­na pro­vo­de pred ekra­ni­ma. Dostupni su im agre­siv­ni sadr­ža­ji, nese­lek­ci­oni­ra­ne sce­ne, potro­šač­ki mar­ke­ting, nasil­ne igri­ce i pos­ta­ju sve tole­rant­ni­ja na nasi­lje. Lica s nas­lov­ni­ca doživ­lja­va­ju kao hero­je“, navo­di Jović Karešin.

Kako kaže, dje­ca upi­ja­ju ste­re­otip fizič­ke lje­po­te i nedos­tiž­nog „savr­šens­tva“ kojem sve više teže, ne shva­ća­ju­ći da to nije real­na sli­ka druš­tva u kojem žive: „Roditelji, zbog brzi­ne živo­ta i rada, nema­ju ni vre­me­na ni zna­nja pru­ži­ti im adek­vat­nu pot­po­ru u razu­mi­je­va­nju svi­je­ta i živo­ta, a čes­to su i sami odgo­vor­ni za naru­še­no men­tal­no sta­nje dje­te­ta zbog svo­jih oče­ki­va­nja i pri­ti­ska koji vrše nad dje­te­tom. Nastavnici ne uspi­je­va­ju odgo­vo­ri­ti na sve iza­zo­ve. Smislenih van­nas­tav­nih sadr­ža­ja je malo. Djeca se poku­ša­va­ju uklo­pi­ti u apsurd­nost druš­tva doka­zi­va­njem kroz mate­ri­jal­no, posje­do­va­nje, poku­ša­va­ju­ći dos­ti­ći kri­vi druš­tve­ni ide­al, i tu dola­zi do frus­tra­ci­je i agresije“.

S dru­ge stra­ne, u ovoj su dobi dje­ca naj­o­tvo­re­ni­ja za nova saz­na­nja i uče­nje. Kako kaže Jović Karešin, višes­tru­ko je doka­za­no kroz pri­mje­re dobre prak­se da ink­lu­zi­ja dje­ce s teško­ća­ma bla­go­tvor­no dje­lu­je i na njih, ali i na nji­ho­ve vrš­nja­ke bez teško­ća upra­vo jer im čine život kva­li­tet­ni­jim i sret­ni­jim. Za izgrad­nju kva­li­tet­ne i sret­ne lič­nos­ti, izu­zet­no je bit­no da dije­te bude kva­li­tet­no edu­ci­ra­no o raz­li­či­tos­ti­ma te da razvi­ja kva­li­tet­ne odno­se s „dru­ga­či­ji­ma od sebe“, razu­mi­je­va­ju­ći da smo svi u svo­joj biti isti, s istim domi­nant­nim želja­ma i potre­ba­ma. Izuzetno je veli­ka važ­nost obra­zov­nog sus­ta­va koji ne smi­je zane­ma­ri­ti svo­ju odgoj­nu dimenziju.

„Ova tema­ti­ka u osnov­nim ško­la­ma nije adek­vat­no obu­hva­će­na čak ni gra­đan­skim odgo­jem. Potrebu za ovak­vom edu­ka­ci­jom pre­poz­na­le su i same ško­le, zato pro­jekt i uspi­je­va­mo kon­ti­nu­ira­no pro­vo­di­ti iz godi­ne u godi­nu i vidi­mo poma­ke, iako bismo sva­ka­ko volje­li da su brži i učin­ko­vi­ti­ji“, zaključuje.

• Udruga Visoki jablani
• vršnjačko nasilje