DRUŠTVENIM PODUZETNIŠTVOM DO POZITIVNIH PROMJENA

„Društveno podu­zet­nič­ki gene­ra­tor“ (DPG) nas­lov je kon­fe­ren­ci­je koja je odr­ža­na u Dnevnom borav­ku Društvenog cen­tra Rojc 8. i 9. lip­nja. Riječ je o samo jed­noj u nizu aktiv­nos­ti isto­ime­nog part­ner­skog pro­jek­ta pul­skog  DC‑a Rojc i riječ­kog Saveza udru­ga Molekula, koji se pro­vo­di tije­kom cije­le ove godi­ne s ciljem infor­mi­ra­nja jav­nost o vri­jed­nos­ti­ma druš­tve­nog podu­zet­ni­šta­va, te stva­ra­nja okru­že­nja povoj­nog za pokre­ta­nje druš­tve­no-podu­zet­nič­kih ini­ci­ja­ti­va. U uvod­nim izla­ga­nji­ma Sanja Ostroški iz Clustera za eko-druš­tve­ni razvoj, CEDRA.HR, Teodor Petričević, pred­sjed­nik Cedre i izvr­š­ni direk­tor ACT gru­pe, te Filip Miličević iz MRMSa, objas­ni­li su sam pojam druš­tve­nog podu­zet­niš­tva, a zatim pred­sta­vi­li Strategiju razvo­ja druš­tve­nog podu­zet­niš­tva za raz­dob­lje od 2015. do 2020. godi­ne, koju je Vlada RH na poti­caj EU sas­ta­vi­la i usvo­ji­la u trav­nju ove godine.

Premda ni u svi­je­tu ne pos­to­ji jedins­tve­na defi­ni­ci­ja druš­tve­nog podu­zet­niš­tva, obič­no se kaže da je to huma­ni­ji, odr­ži­vi­ji i pra­ved­ni­ji način pos­lo­va­nja, podu­zet­niš­tvo s etič­kim inte­gri­te­tom koje nije usmje­re­no na pro­fit ili pri­vat­nu korist, već na iden­ti­fi­ci­ra­nje i rje­ša­va­nje pro­ble­ma (eko­nom­skih, soci­jal­nih i eko­lo­ških) u lokal­noj zajed­ni­ci u kojoj dje­lu­je, te dono­si niz koris­ti za druš­tvo, uklju­ču­ju­ći i to što veći dio dobi­ti ponov­no usmje­ra­va u pro­jek­te za zajed­ni­cu. Novousvojena Strategija saže­la je defi­ni­ci­ju soci­jal­nog podu­zet­niš­tva na „pos­lo­va­nje teme­lje­no na nače­li­ma druš­tve­ne, eko­nom­ske i oko­liš­ne odr­ži­vos­ti, kod kojeg se stvo­re­na dobit/višak pri­ho­da u cije­los­ti ili većim dije­lom ula­že za dobro­bit zajed­ni­ce“, što je pri­lič­no pojed­nos­tav­lje­na i štu­ra defi­ni­ci­ja, jer su među nače­li­ma po koji­ma se druš­tve­no podu­zet­niš­tvo rav­na i soli­dar­nost, jed­na­kost, filan­tro­pi­ja, otvo­re­nost, surad­nja i odgo­vor­nost za opće dobro, uklju­či­va­nje oso­be s poseb­nim potre­ba­ma i dru­gih ranji­vih i mar­gi­na­li­zi­ra­nih sku­pi­na u rad­ni pro­ces, eko­nom­ska i sudi­onič­ka demo­kra­ci­ja, slo­bo­da, dobro­volj­nost, samo­odr­ži­vo poslovanje…

 Danas, u uvje­ti­ma neo­li­be­ral­nog kapi­ta­liz­ma koji stva­ra sve veće eko­nom­ske, druš­tve­ne i eko­lo­ške pro­ble­me, druš­tve­nim se podu­zet­niš­tvom otva­ra pros­tor za pre­obraz­bu druš­tva i gos­po­dar­stva u neke budu­će odr­ži­vi­je mode­le. Diljem svi­je­ta se u tom sek­to­ru zapoš­lja­va više od sto mili­ju­na lju­di, a u EU 6,5 pos­to rad­ne popu­la­ci­je, odnos­no 11 mili­ju­na rad­ni­ka u dva mili­ju­na orga­ni­za­ci­ja čija dobit čini 10% ukup­nog BDP‑a EU. Kriza je potak­nu­la EU da dodat­no pro­mo­vi­ra i finan­cij­ski podu­pi­re razvoj soci­jal­nog podu­zet­niš­tva , no u Hrvatskoj je taj pro­ces još uvi­jek na prvim kora­ci­ma (mada su već pri­je 150 godi­na kod nas pos­to­ja­le Socijalne zadru­ge). Mapirano je sve­ga sto­ti­njak pro­je­ka­ta koji se mogu svr­sta­ti u kate­go­ri­ju druš­tve­nog podu­zet­niš­tva i do nedav­no se nije sus­tav­no pro­miš­lja­lo o nji­ho­voj vri­jed­nos­ti u suz­bi­ja­nju druš­tve­no-eko­nom­skih nes­ta­bil­nos­ti, poseb­no onih veza­nih uz trži­šte rada. Danas su i za Hrvatsku otvo­re­na vra­ta Europskog soci­jal­nog i osta­lih fon­do­va nami­je­nje­nih soci­jal­nim podu­zet­ni­ci­ma, toč­ni­je za slje­de­ćih 5 godi­na osi­gu­ra­no je u tu svr­hu pre­ko 270 mili­ju­na kuna. Time bi se, kažu pro­cje­ne, stvo­rio poten­ci­jal za otva­ra­nje do 60.000 rad­nih mjes­ta. Međutim, da bi taj novac  podu­ze­ća mogla koris­ti­ti, od Vlade se oče­ku­je da pored Strategije pri­pre­mi i ins­ti­tu­ci­onal­ni okvir za nje­nu pro­ved­bu, a sve teče puno spo­ri­je od želje­nog. Do kon­ca godi­ne tre­bao bi biti dovr­šen i regis­tar, odnos­no Evidencija druš­tve­nih podu­zet­ni­ka, koji će se evi­den­ti­ra­ti pre­ma devet uvje­ta koje za to pos­tav­lja EU i pre­ne­se­ni su u Strategiji. Osim pozi­tiv­nog utje­ca­ja na lokal­nu zajed­ni­cu i obve­ze da naj­ma­nje čet­vr­ti­nu pri­ho­da ostva­ri iz svo­je podu­zet­nič­ke dje­lat­nos­ti, pre­ma tim uvje­ti­ma se druš­tve­ni podu­zet­nik raz­li­ku­je od kla­sič­nog trgo­vač­kog druš­tva i po tome što mora ima­ti dobro­volj­no i otvo­re­no člans­tvo, te demo­krat­ski način odlu­či­va­nja i uprav­lja­nja podu­ze­ćem. Strategijom je utvr­đe­no i 28 mje­ra pro­vo­đe­nja, te tri za pra­će­nje, ali se u pri­mje­ni već sada nazi­ru broj­ni iza­zo­vi, poput nedo­volj­no jas­nog kon­cep­ta i nedo­volj­ne pre­poz­nat­lji­vos­ti i vid­lji­vos­ti sek­to­ra druš­tve­nog podu­zet­niš­tva, pre­tje­ra­ne biro­kra­ti­za­ci­je sus­ta­va, niske razi­ne samo­odr­ži­vos­ti i druš­tve­nog kapi­ta­la usli­jed veza­nos­ti za pot­po­re, nedos­tat­ka  obra­zov­nih pro­gra­ma i mno­gih dru­gih otvo­re­nih pitanja.

Teodor Petričević nagla­sio je da neisko­ri­šte­nih ide­ja i resur­sa ima puno, pos­to­ji i lokal­na i finan­cij­ska podr­ška, ali nema lju­di koji bi u tome živje­li – nema pro­jek­t­nih mana­ge­ra, nama podu­zet­ni­ka na tere­nu i svih osta­lih čim­be­ni­ka potreb­nih da pro­jekt zaži­vi u zajed­ni­ci, pa tako uspjeh Strategije ovi­si od svih uklju­če­nih. „Trebat će nam pet do deset godi­na krva­vog rada do uspos­ta­ve sta­bil­ne podr­ške druš­tve­nom podu­zet­niš­tvu, jer za nju tre­ba stvo­ri­ti cije­li jedan para­lel­ni sus­tav kojem još nisu alo­ci­ra­na sred­stva, pa je to vrlo teško“, zaklju­čio je. U nas­tav­ku kon­fe­ren­ci­je, pored  Cedre, ACT grupe,te orga­ni­za­to­ra –DC Rojca i Molekule – pred­stav­lje­ni su i dru­gi uspješ­ni pri­mje­ri druš­tve­nog podu­zet­niš­tva u Hrvatskoj, npr. labin­ska Udruga za mla­de Alfa Albona, i njen pro­jekt Zgrade druš­tve­nog podu­zet­niš­tva, ili Učenička zadru­ga Šparooga osno­va­na lani pri Školi za odgoj i obra­zo­va­nje Pula, s ciljem stva­ra­nja povolj­ni­jih uvje­ta u lokal­noj zajed­ni­ci  za oso­be s inte­lek­tu­al­nim pote­ško­ća­ma i nji­ho­vo uklju­či­va­nje u svi­jet rada. Sociolog Dražen Šimleša pred­sta­vio je Reciklirano ima­nje Vukomerić , od lani i Zadrugu za dobru eko­no­mi­ju koja se rav­na pre­ma tri per­ma­kul­tur­na etič­ka prin­ci­pa: bri­zi za lju­de, bri­zi za Zemlju i pra­ved­noj ras­po­dje­li, a sve kroz tri podru­čja: organ­sku pro­izvod­nju hra­ne, izgrad­nju ure­đa­ja za slo­bod­nu ener­gi­ju kroz Centar za jed­nos­tav­ne teh­no­lo­gi­je, te gra­di­telj­stvo, kroz lega­li­za­ci­ju grad­nje nas­tam­bi od bali­ra­ne slame.

Daniela Poropat, vodi­te­lji­ca pro­jek­ta DPG, pred­sta­vi­la je i jedan fran­cu­ski ins­pi­ra­ti­van pri­mjer kori­šte­nja napu­šte­nih voj­nih zona – eko kvart Les Darwiniens u Bordeauxu. Predstavljen je i zagre­bač­ki Impact Hub, kao dio glo­bal­ne mre­že HUBova, mjes­ta koja pro­mi­ču i podr­ža­va­ju podu­zet­niš­tvo usmje­re­no na rje­ša­va­nje druš­tve­nih i oko­liš­nih iza­zo­va. Zanimljivu ini­ci­ja­ti­vu osni­va­nja tzv. EBanke ili etič­ke ban­ke (model već pos­to­ji u svi­je­tu), razvoj­ne ban­ka u vlas­niš­tvu svo­jih kli­je­na­ta koja dopri­no­si pobolj­ša­nju kva­li­te­te živo­ta lju­di, pred­sta­vio je Goran Jeras iz ZEFa, Zadruge za etič­ko finan­ci­ra­nje, naj­a­viv­ši da bi licen­ca za pokre­ta­nje ban­ke tre­ba­la sti­ći do kon­ca godi­ne. U sesi­ji fokus-gru­pe o zna­ča­ju edu­ka­ci­je u druš­tve­nom podu­zet­niš­tvu, mode­ra­to­ri­ca doc. dr. Kristina Afrić Rakitovac, pro­fe­so­ri­ca na pul­skom Fakultetu eko­no­mi­je i turiz­ma, nagla­si­la je da bi sve­uči­li­šta tre­ba­la ima­ti važ­nu ulo­gu u pro­ce­su stva­ra­nja i pri­je­no­sa zna­nja o druš­tve­nom podu­zet­niš­tvu, kao i da ima­ju veli­ku odgo­vor­nost u podi­za­nju osvi­je­šte­nos­ti i pru­ža­nju zna­nja za izgrad­nju odr­ži­vi­je buduć­nos­ti, ali i sadašnjosti.

Sve nave­de­ne infor­ma­ci­je i pri­mje­ri kori­šte­ni su u disku­si­ja­ma o moguć­nos­ti­ma soci­jal­nog podu­zet­niš­tva kao mode­la prik­lad­nog i za odr­ži­vost druš­tve­no-kul­tur­nih cen­ta­ra poput Rojca. Poslijepodne dru­gog dana kon­fe­ren­ci­je 50 sudi­oni­ka posje­ti­lo je  kon­fe­ren­ci­ju „Novi start- kori­šte­njem napu­šte­nih pros­to­ra do urba­ne obno­ve“ koju su toga dana na Muzilu orga­ni­zi­ra­le Udruga Zelena Istra i Zadruga Praksa.

Tekst i foto Daniela KNAPIĆ

• Dnevni boravak DC Rojc
• društveni centar rojc
• Društveno poduzetnički generator
• Savez udruga Molekula